Mnogo toga se, u političkom smislu, očekivalo od 2023. godine, a deo problema se preneo i na 2024. godinu. Na unutrašnjem planu, jedno od najvećih pitanja je kada će se formirati nova Vlada, odnosno da li će Beograd dobiti vlast pošto trenutno niko u gradskoj skupštini nema većinu od 56 odbornika?
Blic preporučuje
Na republičkom nivou situacija nakon izbora prilično jasna pošto SNS ima apsolutnu većinu poslanika u Narodnoj skupštini. Međutim, i dalje nije izvesno da li će, kada i s kim naprednjaci napraviti saradnju.
1) Nova vlada Srbije
Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, ne očekuje da naprednjaci samostalno formiraju novu Vladu Srbije.
– Uz ogradu da se još uvek ne znaju konačni rezultati, niti ishod pravnih procesa posle izbora, čini se da će i ovoga puta najrealniji ishod biti široka koalicija SNS sa SPS i manjinskim partnerima. Iako SNS ima dovoljnu većinu bez partnera, politički podsticaji više idu u prilog tezi komotne većine koja je važna za krupne geostrateške odluke, za realizaciju ambicioznih planova koje je vlast i predsednik Vučić najavio, uz nastavak dobrih odnosa koje SNS ima sa mađarskom i bošnjačkom zajednicom – kaže Klačar za “Blic”.
Foto: Oliver Bunić / Ringier
Kada Republička izborna komisija nakon ponovljenih parlamentarnih izbora proglasi konačne rezultate Narodna skupština ima rok od 30 dana da održi konstitutivnu sednicu. Zakonski rok za izbor premijera i njegovog kabineta je tri meseca od dana kada je konstituisan parlament, a prvi korak u tom procesu su formalne konsultacije predsednika Srbije s predstavnicima svih poslaničkih grupa.
To znači da bi novu vladu mogli da dobijemo tek na proleće kada su na programu i redovni lokalni izbori u 44 opštine.
– Ne očekujem da će se žuriti sa formiranjem nove Vlade Srbije, ali nije realno ni da će se odugovlačiti do krajnjih rokova – navodi Klačar.
2) Kosovsko pitanje
Đorđe Trikoš, stručnjak za komunikacije, smatra da bi i spoljni pritisci mogli da utiču na dinamiku formiranja novog kabineta u Nemanjinoj 11.
– Brzina formiranja Vlade bi mogla da zavisi od toga koliko pritisaka Aleksandar Vučić trpi sa Zapada da ispuni očekivanja u vezi sa pregovorima oko Kosova. Jedan od mogućih razloga što su izbori bili raspisani za decembar ove godine jeste da bi se stvorili uslovi za sprovođenje Ohridskog sporazuma. Ne mislim da će taj sporazum do kraja da se sprovede tokom mandata tehničke vlade. Vučić će pre tempirati vreme formiranja nove vlade pre sprovođenja tog sporazuma, kako bi izbegao da nepopularne odluke “ozrače” ili ugroze legitimitet Vlade i pre nego što je formirana – analizira Trikoš.
Foto: Aleksandar Slavković / Ringier
On dodaje da “to znači da bi Vlada mogla da bude formirana dosta brzo”.
– Vučić će svakako težiti da napravi što širu vladu, uprkos apsolutnoj većini. Očekujem punu kooperativnost SPS i standardno učešće manjinskih stranaka u vladi. Iako verovatno neće uzeti učešće u Vladi, Nestorovićev pokret će biti na zadatku da glumi nacionalnu opoziciju, kako bi odvlačio glasove od autentične nacionalističke opozicije. Nestorović je Vučićev mamac, on nije stvarna opozicija – tvrdi Trikoš.
3) Beograd između “dve vatre”
Svakako najviše dileme ostavili su beogradski izbori jer nakon njih, kako sada stvari stoje, niko ne može da ostvari većinu (56 od 110 odbornika) u gradskoj skupštini da bi formirao većinu. Zbog toga će naredni meseci doneti odgovor na pitanje koji ćemo scenario gledati: novu vlast ili nove izbore?
Klačar ocenjuje da “ne treba isključiti ponovni izlazak na birališta u Beogradu jer pregovori sa pokretom “Mi – Glas iz naroda” na čelu sa Branimirom Nestorovićem kako kaže, “neće ići glatko”.
Foto: Grad Beograd
– Jedan od razloga je i taj što pokretu “Mi” verovatno više odgovara neki period opozicionog delovanja, pre nego automatski ulazak u vladajuću većinu. Ishod u Beogradu treba analizirati u kontekstu šire slike koja uključuje pregovore oko većine na nacionalnom nivou plus u kontekstu ishoda protesta koji opozicija organizuje zbog optužbi za izbornu krađu – navodi Klačar.
Kako kaže, novi izbori u Beogradu su, ipak, politička odluka.
– Imajući u vidu sve ovo, verovatno bi za SNS komforniji scenario bio da se postigne neki dogovor u gradu koji bi uključio ili formiranje stabilne većine uz postizborni koalicioni sporazum između SNS i pokreta “Mi” (plus SPS) ili manjinsku podršku od strane pokreta “Mi” vladajućoj stranci – procenjuje Klačar.
4) Novi izbori u Beogradu?
Trikoš smatra da bi moglo da se dogodi da na proleće imamo beogradske zajedno sa opštinskim izborima u prestonici. On dodaje da je SNS bliža vlasti u Beogradu.
Foto: Mitar Mitrović / Ringier
– Nakon ponovljenih izbora u Beogradu, SNS bi mogao da ostvari lošiji rezultat nego na ovim beogradskim izborima, ali bi mogao da na izborima učestvuje na zajedničkoj listi sa SPS, pa bi utisak o njihovom gubitku mogao da bude slabiji. Nestorović će biti tu da ili uđe u gradsku vlast sa SNS ili da pruža manjinsku podršku za gradsku vladu SNS i SPS – predviđa Trikoš.
5) Lokalni izbori na proleće
Na proleće se održavaju redovni lokalni izbori u više od 40 opština u Srbiji, a očekuje se da u većim gradovima trka za glasove bude neizvesnija.
– Izvesno je da će najveća pažnja javnosti na proleće biti na izborima u Novom Sadu i Nišu, ali i u većini centralnih gradskih opština u Beogradu, dodatno u velikim opštinama koje imaju birače i u centralnim gradskim zonama i u prigradskim naseljima – ocenjuje Klačar.
Foto: Nebojša Raus / Tanjug
Slično mišljenje deli i Trikoš koji kaže da će lokalni izbori na proleće biti “najbolja prilika za opoziciju da razvije originalnu političku ponudu”.
– Novi Sad i Niš će biti u mogućnosti da testiraju novi pristup, nove ljude, ali i nove ideje. To bi mogao da bude svojevrsni test za neku novu opozicionu platformu, a od toga koliko kreativno i ozbiljno opozicija pristupi tim izborima, zavisiće i krajnji rezultat – smatra Trikoš.
6) Dijalog Beograda i Prištine
Nema sumnje da će tokom cele 2024. godine jedna od najvažnijih političkih tema u Srbiji biti kosovsko pitanje i dijalog Beograda i Prištine. Klačar ocenjuje da se u 2024. godini može očekivati ” barem delimična implementacija dogovorenog u Ohridu”.
Foto: Virginia Mayo / Tanjug
– Zapadnim pregovaračima je u interesu da do evropskih i američkih izbora imaju neke rezultate u pogledu implementacije koji su do sada veoma skromni. U tom pogledu, a bez licitiranja s rokovima, očekivanja su da se u prvoj polovini godine ostvari napredak i to, pre svega, u delu koji se odnosi na formiranje ZSO, priznavanja određenih dokumenata poput registarskih tablica što je već učinjeno od strane Srbije i uključivanja delova Ohridskog sporazuma u merila za pristup EU – kaže Klačar.
7) Sankcije Rusiji
Trikoš pak akcenat stavlja na činjenicu da se početkom juna održavaju izbori za poslanike u Evropskom parlamentu, a u novembru američki predsednički izbori.
– Aktuelne evropske vlade, kao i aktuelna američka vlada, težiće postizanju nekog spoljnopolitičkog uspeha pred kraj mandata. Takav uspeh im je važan za razvijanje kredibiliteta pred biračima, ali i kao signal moći u spoljnopolitičkoj areni. Ovo drugo bi čak moglo da bude bitnije, jer svetske javnosti nisu preterano zainteresovane za Srbiju i Kosovo, a signal o snazi je važan zbog nepovoljnih okolnosti na ukrajinskom ratištu – navodi Trikoš.
Kako kaže, u tom kontekstu, pritisak na Srbiju bi mogao da se intenzivira.
– Neka vrsta kompromisa bi mogla da bude da Srbija ispuni očekivanja u pregovorima, ali ne uvede sankcije Rusiji. Prvo je za Zapad kudikamo bitnije od drugog – zaključuje Trikoš.
Zapad hoće konkretan rezultat
I Klačar smatra da će u 2024. godini “fokus, barem što se Srbije tiče, biti na Kosovu, a manje na uvođenju sankcija Rusiji i to iz dva razloga”.
Foto: Zoran Ilić / Ringier
– Najpre, normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine slabi se i mogući uticaj Rusije, to nisu nepovezana pitanja jer je ruski uticaj u Srbiji dominantno povezan s kosovskim pitanjem. Drugo, Kosovo je i pitanje od regionalne važnosti i u njega je zapadna diplomatija uložila puno truda i političkog kapitala, pa bi im bio potreban konkretan rezultat pre evropskih i američkih izbora – ocenjuje Klačar.
Naš sagovornik dodaje da je “uvođenje sankcija Rusiji kratkoročno važnije u kontekstu bilateralnih odnosa Srbije s nekim zemljama kao što su Poljska i baltičke države…
– Ali će se svakako s protokom vremena i približavanjem Srbije EU uvođenje sankcija Rusiji iznova otvarati i postavljati na političku agendu – kaže Klačar.
Izvor: Link
