Proteklih deset vikenda građani širom Srbije šetaju i ne odustaju od zahteva da se zaustavi nasilje u javnom životu i smene odgovorni za tragedije u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar i okolini Mladenovca i Smedereva. Međutim, u poslednjih nedelju dana pojavili su se opozicioni glasovi koji imaju direktan politički zahtev – raspisivanje beogradskih izbora i izlazak na birališta već u septembru. Koliko je tako nešto realno i treba li kapitalizovati trenutnu energiju protesta?
Borba pod sloganom „Srbija protiv nasilja“ nakon dugo vremena ponovo je ujedinila opoziciju, barem proevropsku. Pojedini analitičari smatraju da je to jedinstvo jače nego ikad pre.
Ali opet, postoje razmimoilaženja u pogledu toga gde je krajnja destinacija subotnjih šetnji.
Za Aleksandra Jovanovića to su beogradski izbori koje je, podseća, predsednik Srbije ranije obećao. Treba, kaže, zahtevati da budu što pre, već u septembru.
„Ja samo znam šta građani očekuju od nas. Pod jedan da budemo zajedno i pod dva da ga rušimo na bilo koji način. Naravno, pritiskom na ulici dok ne ispuni sve zahteve, ali i traženjem izbora u Beogradu, jer on po svim analizama, po svim prognozama, nema šta da traži na izborima u Beogradu“, kaže on.
Jovanovićevu zamisao u skupštinskoj koaliciji kojoj pripada označavaju kao „lični stav“. Zalažu se za izbore još od proletos, ali ih sada vide kao Vučićev mamac, a fokus im je na zahtevima sa protesta.
„Mi se ovde zaista nismo skupili da osvojimo vlast u Beogradu, mi smo se ovde skupili da razorimo te repetitore mržnje koji nas truju svakodnevno. Onda možemo da se lečimo, onda možemo da ulazimo u politike, da vidimo ko šta nudi…“, smatra Đorđe Miketić iz stranke Zajedno.
I demokrate insistiraju na tome da su do sada izneti zahtevi građana jedino važni. Procenu dela analitičara da je pravo vreme da se protesti kapitalizuju vide kao pogrešnu.
„Pokušati nešto da se kapitalizuje, šta to znači? Kada se to radi – onda kad ste najjači, a ne kada slabite, a najjači ste onda kad se krajem avgusta, početkom septembra ljudi vrate sa odmora“, kaže predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.
Stranka slobode i pravde na ponavljanju izbora insistira otkako su prethodni završeni i kada je, kako konstatuju, 70.000 građana više glasalo za opoziciju.
Međutim, i lider SSP-a Dragan Đilas naglašava da se opozicija prvenstveno bavi protestima.
„I svim tim što se dešava po Srbiji i u Beogradu i mislim da je to ispravno. I to su najvažniji zahtevi – da stane nasilje, da stane taj pad našeg društva i da krenemo na drugu stranu. Mislim da je to važnije od bilo kakvih vlasti, opozicije, izbora i bilo čega“, smatra lider SSP Dragan Đilas.
Uz to, mišljenja je da Vučić ne sme da dozvoli izbore na bilo kom nivou.
„Iz prostog razloga što je pala podrška i SNS-u i njemu lično, Beograd ne može više nikada da pobedi, a u Srbiji je veliko pitanje šta bi se desilo“, rekao je Dragan Đilas.
Borislav Novaković iz Narodne stranke Jovanovićevu inicijativu vidi kao legitimnu, ali, teško da će izbora biti u septembru.
„Oni bi morali da budu raspisani u narednih sedam dana i odvijali bi se u julu i avgustu mesecu, što je krajnje netipično, s obzirom na da tada pažnja građana nije usmerena na politiku i kampanje. I drugo, mi moramo ostati do kraja pri svojim zahtevima – ti zahtevi podrazumevaju da proteramo nasilje iz političke i medijske sfere“, rekao je Novaković.
Da bi beogradski izbori bili odvojeni od ostalih, smisleno je da budu do kraja godine, naglašava Novaković, ali podvlači, onda treba insistirati da sve peporuke, koje su definisane sa predstavnicima EU, a tiču se izbornog zakonodavstva i medijske scene, budu implementirane.
Jer ono oko čega se slažu svi koji predvode proteste, jeste da uslova za fer izbore trenutno nema.
Izvor: Link
