Svaka peta mlada osoba u Srbiji ne radi, niti se obrazuje: Da li je stalan posao misaona imenica?

Prema istom izvoru, na nivou Evropske unije svega 12 odsto mladih spada u ovu kategoriju.

Statistika pokazuje i da od momenta izlaska iz obrazovnog procesa mladi u Srbiji u proseku čekaju dve godine na posao. Brojke izvedene iz alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji, koji svake godine radi Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), upozoravaju da tek svaka četvrta mlada osoba u Srbiji radi posao za koji se školovala.

To je, prema rečima generalne sekretarke ove organizacije Miljane Pejić, možda najbolja ilustracija teze koliko je tržište rada neusklađeno sa obrazovnim sistemom.

Ona ocenjuje da dodatni problem predstavlja činjenica da najveći broj poslodavaca traži radno iskustvo prilikom zapošljavanja, a stažiranje uglavnom ne plaćaju.

“Zalagali smo se da se usvoji Zakon o radnim praksama koji bi zaposlenima garantovao dostojanstvo na radu. To se pre svega odnosi na plaćeno stažiranje, mentorstvo na radu i zakonsko ograničenje stažiranja na šest meseci kako bi se sprečila eksploatacija radnika od strane poslodavaca. Iako u Evropi postoje zemlje koje nisu izglasale ovaj zakon, na nivou Unije postoji jedinstveni program ‘Garancija za mlade’ kojim se država obavezuje da nijedna mlada osoba ne može da bude u NEET (ne radi, ne obrazuje se) statusu duže od četiri meseca”, napominje Milajan Pejić iz KOMS-a.

Iako podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da mladi do 30. godine čine 18 odsto nezaposlenih, Pejić ističe da ovaj podatak treba uzeti sa rezervom jer veliki broj mladih nije na birou zato što smatraju da ova institucija ne može da im pomogne da pronađu posao ili se prekvalifikuju.

“Na sreću, mladi nisu izbirljivi i isključivi što se tiče posla – čak 90 odsto njih spremno je da radi druge poslove dok ne nađe odgovarajuće zanimanje u struci, a 60 odsto njih spremno je da se prekvalifikuje. Skoro polovina je volontirala ili trenutno volontira, jer želi da stekne radno iskustvo i proširi socijalnu mrežu prijatelja, poznanika i kolega. Međutim, iako su mladi spremni da se prilagođavaju uslovima tržišta, ostaje prisutan problem neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada“, zaključuje Pejić.

Sociolog Miodrag Vasić dodaje za Politiku da je poseban problem činjenica da veliki broj mladih u Srbiji nema posao i oko 65 odsto njih i dalje živi sa roditeljima, od kojih dobijaju džeparac za svakodnevne potrebe. Ne čudi, kaže, da najveći broj mladih nije u braku i planira da se iseli iz Srbije.

“Kada pitate mlade šta bi ih motivisalo da postanu roditelji, odnosno prošire porodicu, uvek dobijate iste odgovore – siguran posao, visina prihoda i mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva. Nažalost, stalni poslovi su postali misaona imenica za veliki broj mladih, kojima poslodavci uglavnom nude privremeno-povremene poslove ili ugovore o radu na određeno vreme, sa kojima ne možete da podignete kredit ni za letovanje, a kamoli za krov nad glavom”, ocenjuje Vasić.

U posebno nezavidnoj situaciji, kako napominje, nalaze se devojke. One se ređe zapošljavaju jer poslodavci strepe da će mlade radnice otvoriti porodiljsko odsustvo čim dobiju ugovor o radu.