Početak nove fudbalske sezone pomeren je sa 22. na 29. jul, ali se još ne zna ko će biti članovi takozvane Super lige, ni ko će s kim igrati, jer se čeka odluka Evropskog arbitražnog suda u Lozani, a cirkus je nastao zbog nameštanja utamica u Srbiji prošlog proleća. Ali, nije nam tema fudbalski kriminal (kakva država – takav i sport), ni kakav je raspored takmičenja kragujevačkog „Radničkog” (koga još to zanima neka zove Fudbalski savez Srbije), tema je sudbina stadiona „Čika Dača”,
koji je gradski objekat i ne može da ga svojata samo jedan klub. Elem, „Čika Dača” je viđen za rušenje, da bi se na njemu pravio novi stadion i to po „projektu”, ne arhitektonskom nego političkom, šefa države Aleksandra Vučića lično. Tačnije, to je deo predsednikovog „paketa”, u kome je nekoliko stadiona u gradovima Srbije, a kruna je nova (grandiozna, preskupa itd.) nacionalna arena u Surčinu. Kao da smo sve drugo posvršavali i cela Srbija postala London, pa nam fali još samo novi Vembli.
Da se „Čika Dači” stvarno bliži sudnji dan najavljeno je preko oko mesec dana, kada je puštena vest da će „Radnički 1923” u novoj sezoni utakmice igrati u selu Donja Trnava, gde je biznismen Bratislav Milanović napravio sportski centar čiji je deo i fudbalsko igralište. Tamo je trebalo još nešto da se doradi i dogradi kako bi se ispunili uslovi za prvoligaške utakmice, ali neka o tome misle oni koji su plaćeni (iz budžeta grada) za poslove rukovođenja klubom i organizacije.
Zvanično – kraj 2023.
Dakle, kada se ruši stari i na istom mestu pravi novi „Čika Dača”?
U poslednje tri godine, koliko traje Vučićeva opsesija „novom fudbalskom ifrastrukturom”, bilo je nebrojano najava i sve su bile lažne. Podsetimo na onu od 15. februara ove godine na Sretenje – Dan Srbije, kada je gospodin predsenik skoknuo do Kragujevca i kao iz rukava sunuo rečenicu: „Za novi stadion ’Čika Dača’ dobijena je građevinska dozvola, završena je sva projektna dokumentacija i radovi će početi za tri meseca”.
Ta tri meseca istekla su u maju – i ništa. Ništa neobično da vrhovni slaže.
Uzgred, izrekao je i nešto što Kragujevčani nikako nisu mogli da razumeju: „Novi stadion će za Šumarice i čitav deo severnog Kragujevca biti jedan od najvažnijih i najvećih projekata”. Ili su ga savetnici naopako naučili ili nije savladao lekciju za obraćanje javnosti.
Iako će i novi „Čika Dača” biti u Kragujevcu, niko u gradu ne zna kada će nešto početi da se radi, valjda zato što se niko ništa i ne pita. Tragajući za odgovorom obratili smo se članu Gradskog veća za sport Predragu Stevoviću, računajući da bi on po funkciji trebalo da bude upućen. Odgovor smo tražili preko skupštinske službe za odnose sa javnošću (novinari ne mogu da stupe u direktni kontakt sa gradskim funkcionerima – da ih ne ometaju u napornom radu) i istim „kanalom komunikacije” dobili
povratnicu – neka se obrate Ministarstvu za javna ulaganja.
Obratili smo se ovom telu Vlade Srbije, čiji je šef Marko Blagojević (koga je posle nedavnih poplava Vučić izgrdio što sedi u Beogradu, a ne obilazi potopljena sela i gradove), i dobili sledeći odgovor: „U vezi sa Vašim pitanjem o početku radova na izgradnji stadiona ’Čika Dača’ u Kragujevcu, obaveštavamo Vas da će radovi na izgradnji stadiona početi do kraja 2023. godine”.
Kratko, ali ne i jasno. Da li će do kraja godine početi izgradnja novog, ili rušenje starog stadiona? Da se od sadašnjeg sportskog zdanja pripremi gradilište biće potrebno vremena, s obzirom da je teren na „Čika Dači” formiran povećim ukopavanjem zemljišta, pa tu ogromnu „rupu” prvo treba zaravniti. Ali, to je građevinski problem, a jedino treba strahovati od najgore moguće solucije – da se stari stadion sruši, a da izgradnja novog dođe na neku „listu čekanja”.
Nažalost, Kragujevac ima loša iskustva za obećavanim i najavljivanim državnim investicijama (južna i severna obilaznica, prva otpala, druga se prolongira, dok gradnja i rekonstrukcija Kliničkog centra, sanacija i konzerviranje smetlišta u Jovanovcu, uz izgradnju nove deponije sa spalionicom u Vitlištu, kružni tok Mala Vaga itd.), pa i ovu treba uzeti sa ozbiljnom rezervom.
Upozoravajuću informaciju dao je u decembru prošle godine, analizirajući državni budžet za 2023, narodni poslanik iz Kragujevca Nikola Nešić. On je u autorskom tekstu koji su objavili gradski portali napisao sledeće:
„Projekat novog stadiona ’Čika Dača’ je stavka koja se ne nalazi u kapitalnim investicijama. Povukao sam analogiju da su stadion u Leskovcu, Loznici i Zaječaru finansirani iz Kancelarije za javna ulaganja i ako se pogleda sada Ministarstvo za javna ulaganja (Kancelarija je u međuvremenu prerasla u Ministarstvo – prim.aut.), postoji stavka od 43 miliona evra, ali ako realnost govori da je neophodno da se ova tri stadiona prethodno završe, nisam siguran da će se naći prostor za finansiranje
stadiona u Kragujevcu”.
Nema benefita za grad
Nema druge nego da čekamo i vidimo šta će biti.
Stručnjaci ocenjuju da je projekat novog stadiona „Čika Dača” urađen po savremenim standardima u svetu i Evropi, imaće kompletno natkrivene tribine za dvadeset hiljada gledalaca i na njemu će moći da se odigravaju međunarodne utakmice najvišeg ranga. Aleksandar Vučić je slikajući se po prorežimskim televizijama sa animacijom novog stadiona govorio da će to biti najlepša fudbalska arena u Srbiji i najveća van Beograda.
Ako se obećanja ispune, svejedno da li za godinu ili pet, Kraguejevac će dobiti lep i moderan fudbalski stadion, međutim njegovo održavanje biće skupo.
Ne može se računati da će sam moći bogzna koliko da zarađuje, naročito ne od publike jer sada na utakmice „Radničkog” dođe po neka stotina ljudi. Dakle, stadion će svakako biti „izdržavano lice”. Kako – svakako parama budžetskog novca.
Međutim, ugledni i iskusni urbanisti čiji je zadatak da, pored ostalog, i te kako vode računa i o ekonomskim/finansijskim efektima u prostornom planiranju, o tome kako „razmeštaj” objekata različite namene može da utiče na njihovu ekonomičnost i rentabilnost, imaju ozbiljna upozorenja da ista lokacija za novi stadion – nije dobro rešenje.
Naime, veliki i skup stadion biće „usamljen” zbog postojeće urbanističe konfiguracije tog dela grada. On će sa prostranim parkinzima, koji su neophodni, zauzeti najveći deo lokacije, a nema mogućnosti da se ona širi, nema na koju stranu. Iz pravca grada je Veliki park u koji iz milion razloga ne sme da se „dira”, sa druge strane je prostrana kasarna „Milan Blagojević”, koju zbog visoke cene koju je zacepila Vojska Srbije grad još zadugo neće moći da kupi, a stotinak metara od zapadne tribine
počinje teritorija Spomen-parka „21. oktobar”. Šumarce su, naravno, tek nedodirljive za neku eventualnu gradnju.
Tako ćemo dobiti novi stadion kao „usamljenu lepoticu”. Zbog toga iskrsava novi problem koji može ozbiljno da udari po gradskom budžetu. O čemu je reč? Upućeni kažu da je projekat novog stadiona veoma zahtevan, ne samo u gradnji, koja je pokriva državnim parama, već i u dovođenju visokokapacitetne infrastrukture, koju će morati da isfinansira grad. Sasvim konkretno, mora se „dovući” kvalitetna struja, gas, vodovod i kanalizacija, da se urade pristupne saobraćajnice, vodovi potrebni za
elektronske sisteme…
Više o tome znaće se kada budu završene izmene plana generalne regulacije za deo naselja Vašarište koje upravo radi javno preduzeće „Urbanizam”, ali je već sada jasno da će grad za infrastrukturu potrebnu novom stadionu morati dobro da se finansijski „isprsi”. Neka se i nađu pare za te investicije, biće problem što one neće moći koliko-toliko da se povrate, zbog toga što će jedini korisnik biti „usamljena lepotica”.
Naime, uz novi stadion ne postoji lokacijski potencijal za gradnju još objekata javne namene, recimo sa još nekim sportskim ili zabavnim sadržajima, komercijalnim – tipa ugostiteljskim, trgovačkim, možda nekog hotel (koji je često grade pored stadiona), tržnih centara.
Drugim rečima, nema mogućnosti da se privuku atraktivni investitori i da se dobije kompleks koji svakodnevno aktivno živi, sa velikom cirkulacijom ljudi. Tako bi bila iskorišćena i otplativa skupa infrastruktura jer ne bi služila samo stadionu. Ovako, nažalost, grad neće imati finasijskim benefita, a moraće dosta da uloži.
Potpuna kontra ovoj priči je izgradnja nacionalnog stadiona u Surčinu, što sada deluje – negde „Bogu iza leđa”, ali njemu u komšiliku biće nove sajamske hale, nova „graditeljska čuda” za svetsku izložbu „EXPO” kojoj će Beograd biti domaćin 2027. godine i još mnogo toga što Vučić najavljuje kao veliki razvojni bum.
Priča o lokaciji za novog „Čika Daču” očigledno je odocnela, sigurno je moglo da se nađe ekonomski povoljnije mesto da su se pitali dobri urbanisti, ali… Što kaže naš narod – kad ide june, nek’ ide i uže.
Izvor: Link
