Posle 12 godina od donošenja Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju Agencija za restituciju, Područna jedinica Kragujevac, od 15.000 zahteva rešila je 12.000, što je oko 80 posto. Ovo se odnosi na celo područje koje ona pokriva, a to su 52 opštine Centralne i Zapadne Srbije, od Šapca do Prijepolja, i na istok do Velike Morave,pišu Kragujevačke.
U Područnoj jedinici nemaju podatke koliko je građana sa područja Kragujevca podnelo zahteve, ali imaju koliko je rešeno, i to u prvom stepenu. Ti podaci se odnose na one naslednike kojima je imovina predaka vraćena u naturalnom obliku, jer su bili ispunjeni zakonski uslovi za to.
Prema rečima Slobodana Marijana, pomoćnika direktora Područne jedinice Kragujevac, uslov da se imovina vrati u naturalnom obliku je da je sada u državnom vasništvu. Ako je kroz godine stekla privatnog vlasnika onda može da se nadoknadi kroz obeštećenje, jer se štiti privatni vlasnik po zakonu, kao takozvani „savesni sticalac”.
Do sada se Agencija, kao i njena kragujevačka ispostava, najviše bavila vraćanjem imovine u naturalnom obliku, a od pre godinu dana na red su došli i oni koji će primiti obeštećenje i koje će se isplaćivati obveznicama na rok od 12 godina.
Ko je bolje prošao
Po svemu se čini da su oni koji su dobili ili će dobiti vraćanje u naturalnom obliku bolje prošli, jer neće čekati nadonadu još toliko godina. Pored toga, prema objavljenim podacima, vrednost oduzete imovine procenjena je na 13,7 milijardi evra, a država je predvidela štampanje obveznica u vrednosti od dve milijarde evra i uvela limit od 500.000 evra po jednom nekadašnjem vlasniku oduzete imovine.
Ovo se pravda time da država daje toliko koliko može i da ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost. Ako se pogleda kako su prošli kragujevački naslednici velikih posednika i vlasnika industrijskih pogona, može se reći da su neki dobili naturalni povraćaj, a drugi samo novčanu nadoknadu. Sudbina pojedinih ugostiteljskih i privrednih objakata koji su bili u centru pažnje javnosti od donošenja zakona 2011. godine je rezličita i neki se još rešavaju na sudu.
Naslednici porodice Stefanović, nekadašnjih vlasnika Fabrike konzervi, dobili su rešenje od kragujevačke jedinice o obeštećenju jer nisu bili ispunjeni uslovi za naturalno vraćanje. Po rečima Marijana, ništa od onoga što je nekada njima pripadalo nije ostalo u državnoj svojini, što je osnovni uslov. Oni su posedovali i građevinsko zemljište, ali tu se gleda da li je u momentu oduzimanja imovine prema urbanističkim planovima postojala odluka da se tu gradi neki objekat javne namene, tako da su i za zemljište dobili obeštećenje.
“Zakoniti naslednici imovine porodice Stefanović dobiće novčanu naknadu do gornjeg limita od pola miliona evra, što je ukupna suma koja se deli na sve njih”, tumači pomoćnik direktora Marijan.
Kada je reč o potomcima porodice Pavlović Bojadžić, vlasnicima mlina na čijem je mestu danas pekara „Don Don”, bivši „Žitoprodukt”, oni su dobili rešenje o naturalnom vraćanju dela imovine. Tako je njima vraćena zgrada koja se nalazi u Ulici Nikole Pašića, preko puta Doma samoupravljača, nekadašnji Klub narodne tehnike, gde se sada nalazi kafić „Kuća”. Ali, ne samo to, već i nekih desetak objekata u dvorištu iznad ove zgrade, u pravcu prema Ulici Svetozara Markovića.
“Ova imovina je vraćena većem broju naslednika, njih je desetak, i svakome pripada po određeni deo u skladu sa naslednim pravom i naslednim redovima i udelima. Tako je svako dobio rešenje koji se deo njemu vraća i po tome je izvršen upis u zemljišne knjige”, kaže Marijan.
No, to nije sve što traže naslednici Pavlovića Bojadžića, već potražuju i određene parcele građevinskog zemljišta na području jezera „Bubanj”. Taj postupak je u toku i tu će se gledati kriterijum da li je i koji deo u vlasništvu države i da li je planovima predviđen za gradnju objekata javne namene. Inače, „Bojadžića mlin”, kako navodi Marijan, nije bio u vlasništvu samo jednog lica, već više ortaka, pa i to čini predmet složenim.
Za „Balkan” obeštećenje
Neki gradski lokali, koji su danas popularne i posećene kafane, od početka su izazivali naročitu pažnju kada će i kako biti vraćeni naslednicima vlasnika. To je delom rešeno, a za neke se još čeka. Tako je najpoznatija gradska kafana „Balkan”, jedan od simbola Kragujevca, vraćena naslednicima nekadašnjeg vlasnika Erića rodom iz Ljuljaka, ali ne u naturalnom vidu, već kroz novčano obeštećenje i to rešenje je pravosnažno.
U ovom objektu nacionalizovana je bila samo kafana, dok je stambeni deo bio izuzet od oduzimanja, pa nije bio ni predmet restitucije. U postupku je utvrđeno da ona nije u državnom već privatnom vlaasništvu, koje je zaštićeno, i zato je doneto ovakvo rešenje.
Kafana „Paligorić”, međutim, koja posluje u sastavu HTP „Šumarice” vlasnika Milenka Marjanovića, isto kao i „Balkan” prerasla je tokom restitucije u slučaj koji se rešava na sudu. Pred nadležnim sudom pokrenut je parnični postupak za utvrđivanje prava svojine.
“Dok sud ne donese pravosnažnu odluku mi smo postupak vraćanja porekinuli. Radi se o tome da su HTP „Šumarice” i Gradsko javno pravobranilaštvo pokrenuli postupak utvrđivanja svojine protiv upisanih titulara, a to su naslednici nekadašnjeg vlasnika „Paligorića”, objašnjava Marijan.
On dodaje da Hotel „Zelengora”, takođe pominjan u vezi sa vraćanjem imovine, a sada u vlasništvu HTP „Šumarice”, nije predmet restitucije jer niko nije podneo zahtev za vraćanje, a objekat je bio zadužbina kapetana Milovana Gušića, dakle namenjena za javnu korist i upotrebu.
Ali, nisu samo Stefanovići, Bojadžići i znamenite kafane u procesu restitucije vredni pažnje. Tako je, kako navodi pomoćnik direktora PJ Kragujevac Marijan, vraćena imovina naslednicima porodice Čomić koja je bila veleposednička i imala velika imanja na području Spomen parka „Šumarice” prema naselju Vinogradi.
Kako je Spomen park zaštićen kao istorijska kulturna celina od izuzetnog značaja, imovina nije mogla da bude vraćena u naturalnom obliku, već kroz obeštećenje, obveznice i rate. Njima je oduzet i letnjikovac u sklopu nekadašnjeg imanja koji postoji i danas, iako ruiniran, i dugo je korišćen kao kancelarija Mesne zajednice „Vinogradi”. Za vraćanje ovog objekta Čomići nisu poslali zahtev i o tome nije ni rešavano, kažu u PJ Kragujevac.
Među 104 poslovna prostora i 62 zgrade – kuće, kako navode u PJ Kragujevac, je i nekoliko lokala na raskrsnici ulica Save Kovačevića i Kralja Petra prvog, za čije su vraćanje zahtev podneli naslednici predratnog trgovca rakijom Nikolića, rodom iz Mečkovca, koji je iza sebe ostavio veliko bogatstvo.
Njegovi potomci potražuju i vraćanje reprezentativnog objekta sa razglednica grada, poslovne zgrade preko puta „Zlatne ruže” u prolazu prema zgardi suda. Tu zgradu omeđavaju nekadašnja kafana „Moskva” i prostorije banke na drugom uglu. Za ovaj objekat u toku je postupak i utvrđuje se šta je od prostorija eventualno u državnom, a šta u privatnom vlasništvu i kako će se vraćati.
Potomci starog vlasnika podneli su zahtev i za vraćanje stare i lepe zgrade u Ulici kralja Petra prvog, neposredno ispod „Prosvete”, koju sada koristi „Eurobanka”, i ovaj postupak nije još okončan.
Traži se i vraćanje kafane „Stara Srbija”, jedne od najpopularnijih u gradu, ali će tu po svemu sudeći uslediti vraćanje kroz novčanu nadoknadu jer je u privatnoj svojini, napominju u PJ Kragujevac.
Od vrednijih objekata na Maloj vagi vraćen je deo stare zgrade u Ulici kneza Mihaila, koju je koristio „Autosaobraćaj”, a pripadala je porodici Petković koja je u prizemlju držala apoteku. Naslednicima je u naturi vraćen poslovni prostor apoteke, a u samoj zgradi deo koji je koristilo prevozničko preduzeće. U preostalom delu su stanovi u privatnom vlasništvu i oni ne mogu da budu vraćeni.
Radoju Simoviću, nasledniku poslovnog prostora u Ulici 27. marta i jednom od pokretača udruženja za vraćanje oduzete imovine u Kragujevcu, uz Jovana Pavlovića Bojadžića, vraćen je jedan lokal u zgradi u toj ulici, a za drugi će dobiti obeštećenje jer je stekao privatnog vlasnika, kažu u PJ Kragujevac.
Još četiri godine
Ovaj spisak zaokružićemo vraćanjem u naturi nekoliko lokala u samom centru, od onoga gde je bila radnja „Peko”, a sada je Pekara „Jeftić”, kao i poslovni prostor lokala „Triptih” na početku Ulice Lole Ribara.
“Kada je reč o obdaništu „Leptirić” u Karađorđevoj ulici, odakle su deca izmeštena zbog pukotina na zidovima i dotrajalosti zgrade, i za nju su naslednici podneli zahtev za vraćanje. Ona je u državnom vlasništvu i postupak je u toku. U tom postupku od značaja je i da li javna ustanova koja koristi ovaj objekat njegovim vraćanjem može da pretrpi veliku poslovnu teškoću u daljem radu i da li će moći da je savlada”, kaže pomoćnik direktora Marijan.
On najavljuje da će od sada najviše da se donose rešenja o novčanom obeštećenju jer je država utvrdila koeficijente kako će se računati kome pripada koji deo. On ističe da je novčani limit za vraćanje od 500.000 evra po jednom vlasniku oduzete imovine.
“To znači da je nekome moglo da bude oduzeto deset hotela i poslovnih zgrada u nizu, da je sve nacionalozovano, a da mu obeštećenje maksimalno iznosi 500.000 evra. To dele zakoniti naslednici prema udelima i naslednom pravu. Takođe, ovaj limit važi i za jednog podnosioca. Na primer, ako je nekome od oca oduzet mlin, od strica hotel, od dede građevinsko zemljište, i ako nema uslova da mu se to vrati u naturi, tokom novčanog obeštećenja može maksimalno da dobije 500.000 evra za svu tu imovinu. Ako ima još zakonitih naslednika moraće sa njima da deli taj iznos kako se rešenjem dodeli, prema udelima”, komentariše Marijan.
Da li je prognoza direktora Republičke Agencije za restituciju Strahinje Krstovića da će se restitucija u prvom stepenu okončati tek za oko četiri godine realna? Po Marijanu, ta prognoza može da se prihvati jer postoje mnoge okolnosti koje usporavaju posao.
Postupci su dosta složeni jer treba imati na umu da posle Drugog svetskog rata u Srbiji južno od Kragujevca nismo ni imali zemljišne knjige i da je, recimo, u Novom Pazaru prvi premer urađen 1952. godine. Zato je, kako kaže pomoćnik direktora, potrebno vreme da se dobiju traženi dokumenti iz Poreske uprave, Službe katastra ili Istorijskog arhiva, na koje su službenici ove Agencije usmereni kod donošenja rešenja.
“Ako pogledamo okruženje, a to su zemlje bivše Jugoslavije, u BiH nije ni donet zakon o restituciji, a u ostalim zemljama taj proces je završen ili još traje. Ali, nigde nije okončan tako brzo”, zaključuje Marijan.
RESTITUCIJA U BROJEVIMA
Za vraćanje imovine 75.000 zahteva
Koliki deo posla je pripao Područnoj jedinici Kragujevac govore podaci o ukupnom broju predmeta koji je obrađen na nivou Srbije.
Tako je Agencija za restituciju do sada primila 75.000 predmeta za vraćanje imovine, a od te cifre 15.000 se nalazi na teritoriji PJ Kragujevac koja pokriva 52 opštine. Predmeti se formiraju prema imenu vlasnika oduzete imovine.
Od tih 15.000 predmeta donete su odluke u 12.000 slučajeva, ili 80 posto, a dve trećine toga je pozitivno rešeno. Poljoprivrednog zemljišta je vraćeno u naturalnom obliku u celoj Srbiji 92.400 hektara, u PD Kragujevac 40.000 hektara, a samo u Kragujevcu 42 hektara. To je bilo uslovljeno obimom ovog zemljišta u državnom vlasništvu.
Kada je reč o šumskom zemljištu, na nivou Srbije je vraćeno naturalno 6.753 hektara, u PD Kragujevac 3.500 hektara (više od pola), a u samom području Kragujevca oko 72 hektara. Neizgrađenog građevinskog zemljišta na području Srbije je vraćeno 668 hektara, na području PJ Kragujevac 173 hektara, a na teritoriji grada Kragujevca 5,5 hektara.
Poslovnog prostora je u Srbiji vraćeno 5.201, na teritoriji PJ Kragujevac 627, a u samom području Kragujevca 104. Zgrada i objekata je u Srbiji vraćeno naturalno 1.379, PJ Kragujevac je vratila 409 objekata, a u samom Kragujevcu 62 objekta.
Za novčana obeštećenja na nivou Republike doneto je 4.000 rešenja, a u PJ Kragujevac hiljadu. Ukupan iznos pravosnažnih rešenja je 141, 7 miliona evra, navode u Agenciji u Kragujevcu.
Izvor: Link
