Ovog puta izostala je i reakcija premijerke, da je njoj podjednako teško kao i njima. Da su ona i država tu da im pomognu i nadoknade štetu. Da nema šta da brinu, jer kad premijerka nešto obeća, nema da nema. Samo može da fali. Što bi u prevodu trebalo da znači da nesrećni Požežani, Dragačevci, Čačani, Kraljevčani, Novosađani, džaba drvlje i kamenje svaljuju na lokalne i državne vlastodršce, krajnje nemoćne u situaciji kad nebeske sile umešaju prste, kako se to desilo ovih dana.
Još dugo će se sabirati i sanirati sva šteta koje je nevreme ostavilo u Srbiji. Četiri osobe su stradale u superćelijskoj oluji, koja je zahvatila Srbiju prethodnih dana. U mnogim mestima materijalna šteta je ogromna, a delovi zemlje su i dalje bez struje. Uništeni usevi, polupani automobili, oštećene kuće i putevi i kompletna infrastruktura, to je bilans superoluje. Šteta od velikog nevremena u našoj zemlji biće merena u milijardama a tačne procene znaće se tek nakon urađenih analiza. Međutim, najavljuje se još kijameta.
Nažalost, posledice građani sami otklanjaju, jer nema ko drugi. Tokom majskih poplava, Aleksandar Vučić je poterao svoje ministre na teren, tamo gde su bile najugroženije porodice. Nešto je to sad izostalo. Ispada, za sve što se ovih dana dešava jedini i ključni krivac je niko drugi do glavom i bradom gospod Bog. To se ne proverava i ne dovodi u pitanje. Valjda zato i elitne režimlije nemaju šta da traže kod oštećenih. Istovremeno, potpuno se zanemaruje činjenica, da oni koji se trenutno ne mešaju u svoj posao, jesu osobe koje su do važnih mesta došli preko stranke.
Ovde se više od deceniju gradi kult ličnosti kome se veruje da nam nisu potrebne institucije i struka, da nam je dovoljan samo jedan čovek koji sve zna, sve ume i sve probleme sam rešava. On trenutno nije navukao čizme i nije stao u red da deli crepove. Doduše, uspeo je da zaposli u javnim preduzećima armiju botova, ali oni umeju samo da bacaju psovke i mržnju. Sad kad treba obići Srem, Banat, njih nigde nema. Sad je vreme za struku a mi smo to izgubili.
Postoji samo jedna stvar u kojoj su aktuelni srpski vlastodršci neprevaziđeni: u političkom marketingu. Međutim, ovog puta izostala je i reakcija premijerke, da je njoj podjednako teško kao i njima. Da su ona i država tu da im pomognu i nadoknade štetu. Da nema šta da brinu, jer kad premijerka nešto obeća, nema da nema. Samo može da fali. Što bi u prevodu trebalo da znači da nesrećni Požežani, Dragačevci, Čačani, Kraljevčani, Novosađani, džaba drvlje i kamenje svaljuju na lokalne i državne vlastodršce, krajnje nemoćne u situaciji kad nebeske sile umešaju prste, kako se to desilo ovih dana.
Vlast smatra da je dovoljno da obeća toalet papir i televizore građanima do kolena u vodi i blatu. Oni od njih prave nesposobne žrtve viših sila, a sebe više i ne predstavljaju kao spasitelja. Sve što ovdašnji visoki državni službenici umeju, svodi se na gledanje u nebo u iščekivanju da nevreme prođe.
Samo po sebi, već je i to previše napeto i opasno za građanstvo.
Izvor: Link
