Univerzitetski klinički centar (UKC) Kragujevac ima 2.814 zaposlenih, od kojih 635 lekara, 1.601 medicinski tehničar, a ostalo je nemedicinsko osoblje i mada deluje da broj angažovanih može da podmiri sve potrebe grada i okoline, to ipak nije tako. Ako se uzme u obzir da ka UKC-u gravitira oko dva miliona ljudi, da je povećan broj zdravstvenih usluga, uvedene nove tehnologije, nabavljeni novi aparati i formirane nove zdravstvene jedinice, očigledno je da nedostaju kadrovi.
Problem se dodatno povećava činjenicom da u narednih pet godina u penziju odlazi 276, ili deset posto od ukupnog broja zaposlenih, od kojih 91 lekar, 105 medicinskih tehničara i 47 nemedicinskih radnika, 32 administrativna radnika i dva zdravstvena saradnika. O tome, ali i o planovima i novinama u ovoj ustanovi razgovarali smo sa direktorom prof. dr Slobodanom Milisavljevićem koji je na ovoj funkciji godinu i po dana.
Kakva je trenutna kadrovska situacija u UKC-u, ima li odliva kadrova i koji kadrovi najviše nedostaju?
– Neophodno je proširenje kadrovskog plana sa 53 doktora medicine, oko stotinu medicinskih tehničara, pet magistara farmacije, 150 pomoćnih radnika, dva radnika obezbeđenja i dva socijalna radnika. Takođe, potrebni su po po jedan pravnik i ekonomista, s obzirom da prvi put uvodimo službu interne revizije.
Situacija je veoma ozbiljna i mi radimo sve što možemo. Svakog meseca zvanično zahtevamo od Ministrstva da nam proširi kadrovski plan, ne samo za lekare i tehničare nego i za nemedicinsko osoblje, jer je izuzetno teška situacija sa pomoćnim radnicima. Mi možemo da zaposlimo određeni broj, zbog povećanog obima posla, ali samo na period od dve godine, dok je za zasnivanje stalnog radnog odnosa potrebna saglasnost Ministarstva i kadrovske komisije Vlade.
Kada je reč o odlivu kadrova on nije tako veliki kao pre korone kada smo imali ogroman broj lekara i tehničara koji su otišli u inostranstvo. Sada imamo situaciju da se određeni broj lekara i veći broj tehničara vraćaju i traže zaposlenje u Kliničkom centru i mi izlazimo u susret koliko nam aktuelni kadrovski plan dozvoljava.
Kakve probleme stvara nedostatak kadrova?
– Zbog nedovoljnog broja zaposlenih mnogo su veće obaveze lekara u smeni, veći je broj pregleda u ambulantama, kao i broj operativnih zahvata. Kada je reč o nemedicinskom osoblju napravljena je rekonstrukcija službe za javne nabavke i ekonomsko-finansijske sdlužbe. Urađena je i nova sistematizacija i prvi put je uvedena služba za praćenje dinamike izvršenja javnih nabavki. Posebno je teška situacija u delu čišćenja i održavanja higijene u objektu. Za održavanje higijene za oko 20 posto
Kliničkog centra imamo ugovor sa firmom koja je dobila taj posao na tenderu i radi izvanredno. Oni održavaju uglavnom prizemlje u hirurškom bloku, ali u ostalom delu je veliki problem jer povremeno u smenama ostajemo i bez pomoćnih radnika. Često se na konkurs prijavi nekoliko njih, ali posle nekoliko dana napuštaju posao. NJihova plata je 46.000 dinara, primamo ih po ugovoru na određeno vreme, ali je interesovanje malo. Očekujemo da će nam nova ministarka izaći u susret i da ćemo moći da
zaposlimo potrebne ljude.
Šta je bio najveći problem kada ste došli na ovu funkciju?
– Kada sam pre godinu i sedam meseci došao na mesto direktora dug Kliničkog centra prema dobavljačima bio je preko dve milijarde dinara i za poslednjih 15 godina svake godine rastao za po 200 miliona dinara, a najviše se dugovalo za struju i grejanje. Prošle godine, dug je prvi put smanjen za preko 200 miliona dinara, jer smo ukinuli sve vidove stimulacija. Klinički centar iz svojih sredstava isplaćuje samo plate i prevoz neugovorenim radnicima kojih je bilo 170, a sada je taj broj smanjen na
23 i uz to vraćamo dugove. Napravili smo reprogram duga sa Energetikom i Elektroprivredom i iz sopstvenih sredstava svakog meseca dobavljačima isplaćujemo preko 10 miliona dinara.
Zbog toga nismo u mogućnosti da novac ulažemo u novu opremu i objekte, ali smo zato za ovih godinu i po dana, zahvaljujući donacijama, mnogo uradili na enterijeru i eksterijeru Kliničkog centra. Ove godine je prvi put napravljen realni plan, tako da ćemo u okviru njega imati mogućnosti da neke delove KC-a rekonstruišemo. Već su završeni tenderi, ugovori potpisani i ovih dana kreće rekonstrukcija prijemnog dela Urgentnog centra, takozvanog PUS-a, radićemo prozore i podove na Klinici za
urologiju, plafon na Klinici za hirurgiju i instalaciju i podove u operacionom bloku. Sve ovo finansiraće se sredstvima koja smo planirali za ovu godinu i za ove radove opredeljeno je preko 20 miliona dinara.
Kakva je situacija sa opremljenošću klinika i u kakvom stanju je postojeća oprema?
– Posle kovida u KC je stigao je veliki broj aparata, respiratora, haj flou ventilatora, zatim pacijent monitora, defibrilatora, aspiratora, zahvaljujući Ministarstvu zdravlja i RFZO-u. Oni su raspoređeni na svim klinikama koje imaju veliki broj pacijenata na dnevnom nivou. U njima su formirane jedinice poluintenzivne i intenzivne nege, kako bismo smanjili boravak pacijenata u jedinicama intenzivnog lečenja.
Dobili smo i tri nova skenera i tri rendgenska aparata. Jedan skener i rendgen su na pulmologiji, a ostali na radiologiji, čime je rendgenska oprema potpuno zanovljena. Osim toga, dobili smo i dva mobilna rendgen aparata – jedan je na operacionom bloku za neurohirurše i ortopedske operacije, a drugi na odeljenju pulmologije, gde se prilikom bronhoskopije rade takozvane periferne senke u plućima pod kontrolom rendgena. Takve pacijente smo do sada slali u Beograd, ali sada imamo kompletnu
pulmološku dijagnostiku na jednom mestu.
Dobili smo i nov, najmoderniji akcelerator, čekamo da stigne još jedan, tako da sada imamo četiri aparata za zračenje i nemamo liste čekanja na radio i hemio terapiji.
Najveći problem UKC-a je aparat za nukleranu magnetnu rezonancu. Imamo samo jedan koji je star 16 godina, tako da je često u kvaru. Prošle godine se kvario tri puta i nije radio tri meseca, pa su liste čekanja na magnetu najveće i trenutno je 1.634 pacijenta. Očekujemo da dobijemo dva nova magneta za šest do osam meseci i nadam se da ćemo uspeti potpuno da anuliramo liste čekanja. Moram da istaknem da su na magnetnoj rezonanci angažovani ljudi koji rade u tri smene i uspevaju da obave mnogo
više pregleda nego što je planirano i zaslužuju sve pohvale.
Još jedan problem koji je aktuelan je nedovoljan kapacitet parking prostora. Uspeli smo da obezbedimo dodatnih 250 parking mesta i sada ih je ukupno oko 650. Analize koje smo radili pokazale su da u Klinički centar u toku jednog dana uđe preko hiljadu automobila. To su sve realni problemi sa kojima se srećemo.
Kakva je situacija sa specijalizacijama i koje vrste specijalista najviše nedostaju?
– U periodu od 10 do 15 godina nije bilo odobravanja specijalizacija, tako da ćemo u narednom periodu zbog odlaska starih, iskusnih specijalista u penziju i neprimanja novih imati veliki problem. U UKC od 16 lekara hirurga ortopeda u narednih godinu dana četvorica odlaze u penziju, za dve godine odlaze dva iskusna neurohirurga, tako da su problemi na svim klinikama. Poznato je da specijalizacija za neurohiruga traje šest godina, a potrebno je još nekoliko da on počne samostalno da radi. Na
svu sreću imamo odličnu neurohirurgiju sa mladim lekarima, tako da tu neće biti većih problema. Ono na čemu ja insistiram je da se mladi lekari šalju na edukacije gde god je to moguće. Ekskluzivna vest je da smo potpisali ugovor sa Vojno-medicinskom akademijom i prvi put je čuveni urolog profesor Predrag Aleksić, načelnik Klinike za urologiju VMA, došao u Kragujevac i uradio nekoliko pokaznih uroloških operacija za lekare specijalizante. Profesor će u narednom periodu biti angažovan u
UKC-u i pacijenti neće imati potrebe da odlaze na VMA, nego će se i najkomplikovanije urološke operacije raditi ovde.
Slično smo uradili i sa interventnom kardiologijom, odnosno elektrofiziologijom. Najbolji stručnjaci za pejsmejker iz Kliničkog centra „Dedinje” dolaze na našu Kliniku za kardiologiju i obavljaju najsloženije intervencije. U narednom periodu, poslaćemo dva mlada urologa u Beč u čuvenu AKH kliniku na usavršavanje, a jednog grudnog hirurga šaljemo prvo u Novi Sad, a nakon toga u Kopenhagen kod profesora Petersena za usavršavanje endoskopskih operacija. Radimo sve što možemo, ali
ograničavajući faktor su finansije. Trenutno imamo 108 doktora medicine na specijalizaciji na raznim klinikama, a najviše nedostaju specijalisti na pulmologiji, opštoj, vaskularnoj i plastičnoj hirurgiji.
Ima li uslova za formiranje novih klinika u UKC-u i šta je sa pričom o otvaranju Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju?
– U budućem novom objektu Kliničkog centra opredeljena je jedna hibridna sala potencijalno za kardiohirurgiju. Smatram da UKC Kragujevac treba da ima ovu Kliniku, ali kardiohirurgija je vrh piramide, gde je sem kardiohirurga potreban poseban tim i vrhunska opremljenost, posebni uslovi, velika logistika da bi ta sala mogla da funkcioniše.
Ono što je sada neophodno je da se poboljša naša interventna kardiologija, kao jedna stepenica do kardiohirurše sale. Inače, interventna kardiologija radi odlično i liste čekanja ne prelaze šest meseci. Tako, na primer, za koronarografiju čeka 175, za ugradnju pejsmejkera 29, defibrilatora 11 pacijenata. Najveći problem što se tiče liste čekanja je na Ortopediji i to nije samo problem u Kragujevcu nego u čitavoj zemlji. Kod nas na kuk čeka 294, a na endoprotezu kolena 858 pacijenata. Ovde su
najveći problem uslovi, odnosno kadrovi. Za jednu ugradnju proteze kuka ili kolena potrebna su tri ortopeda, anesteziolog, instrumentar. Mi smo pre mesec-dva imali situaciju da su svakoga dana radile četiri sale pre podne i tri popodne, što je fizički jako teško i naporno.
Posebno je pitanje kako da stimulišete te ljude da tako rade, jer smo praktično ukinuli svaku vrstu stimulacije. To je moje opredeljenje, možda nepopopularno, ali od toga neću da odstupim. Nadam se da ćemo naredne godine moći da stanemo na noge i lakše da dišemo.
Da li je dovoljan kapacitet operacionih sala?
– U hirurškom bloku je osam operacionih sala, dve u Urgentnom centru, jedna na Ginekologiji i dve na Očnom odeljenju. Posebno bih pohvalio Kliniku za oftalmologiju gde je prošle godine urađeno preko 1.760 operacija katarakte, tako da na ovu operaciju sada čeka ukupno 496 pacijenata, a tokom meseca se obavi između 90 i 100 operacija. Naravno da je mnogo lakše obaviti operaciju na Oftalmologiji, gde pacijenti odlaze kući istoga dana, nego na Ortopediji, gde moraju da leže. Stacionar Ortopdeije
nije dovoljan za sve pacijente i svi kapaciteti su svakodnevno popunjeni preko sto posto i imaju dodatne krevete. Naši kapaciteti nisu povećani u prethodne tri, četiri decenije i to je veliki problem.
Šta mislite o višegodišnjem odlaganju rekonstrukcije i dogradnje UKC-a?
– Projekat rekonstrukcije krenuo je 2009. godine i još uvek je na nivou papirologije. Nova ministarka je intenzivirala sve napore da se KC napravi, očekujem krajem sledeće ili početkom 2025. da krenu radovi. Ono što je sada aktuelno je da Ministarstvo zdravlja 14. aprila ove godine pokrenulo nabavku za izradu tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje i rekonstrukcije UKC Kragujevac. Nakon odabira projektanta ide se u projektovanje koje će trajati godinu dana i nadam se da će krajem naredne
godine krenuti radovi. Bitno je da je projektom rekonstrukcije predviđena izgradnja novog objekta i nadogradnja polikliničkog dela na Urgentnom centru ukupne površine oko 22 hiljade kvadratnih metara i kapaciteta 395 kreveta. Vraćen je originalni projekat iz 2011. godine, jer Ministarstvo smatra da će na taj način najbrže da se krene u posao. Važno je da ćemo unutrašnju organizaciju raditi mi u dogovoru sa projektantom, čime ćemo možda izbeći neke nepravilnosti koje su uočene u Nišu i
Beogradu.
Koliko je UKC opterećen zbog toga što ne postoji opšta odnosno gradska bolnica?
– Gradska bolnica je neophodna, jer pacijenti iz Doma zdravlja dolaze u UKC, gde je ogroman priliv pacijenata sa strane tako da su, praktično, ljudi iz Kragujevca u podređenom položaju. Međutim, o tome odlučuju Vlada i Ministarstvo i na njima je da to reše. Postoji dobra volja, ali da li postoje i mogućnosti pitanje je.
Da li ste zadovoljni onim što ste uradili za godinu i po dana?
– Činimo sve da se uslovi za lečenje poboljšaju. Probleme sa kadrovima, uslovima za rad i dugovima pokušavamo da rešimo najbrže što možemo. Mislim da i svest zaposlenih u Kliničkom centru treba da se promeni i da bahato, nedolično i neadekvatno ponašanje prema pacijentima, koga ima, mora da se iskoreni. Za sve je potrebno vreme. Prezadovoljan sam onim što je urađeno za ovih godinu i po dana, s obzirom na probleme koji su se taložili godinama. Najbitnije je da se ponašate kao domaćin u svojoj
kući, da oko sebe imate tim ljudi u koje imate poverenje. Nema ih mnogo, ali svaki problem delim sa njim. Nadam se, kada smo već prošli najteži period i bez para i bez svega uspeli da se stabilizujemo, da ćemo u narednom periodu da idemo samo na bolje.
Izvor: Link
