Pismo koje su političari iz 16 zemalja uputili evropskim, američkim i britanskim zvaničnicima, a u kojem ih pozivaju da se kritičnije odnose prema Srbiji, treba shvatiti ozbiljno, kao konkretno upozorenje Srbiji, smatra Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji. Sa druge strane, Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ističe da nema istu težinu kada ovakva retorika stigne od parlamentaraca, koliku bi imala da su je uputili predstavnici izvršne vlasti.
„Kada je svojevremeno vršen pritisak na Kurtija, najavljeno je da će biti odgovarajućih pritisaka i na Srbiju, ne bude li došlo do promena na severu Kosova. Prvo su bile sanckije Vulinu, a sada i ovo pismo – to su poslanici iz parlamenata 16 zemalja, to je veliki broj, mahom iz Evrope, ali tu su i SAD i Kanada. Ovo je artikulisana akcija, sa očekivanjem da se i Srbija uključi u snižavanje tenzija na KiM“, rekla je Minić, gostujući u Novom danu.
Postoji razlika između izjava onih koji sede u predstavničkim telima i onih koji imaju izvršnu vlast, smatra Dimitrije Milić.
„Ovi prvi mogu da daju i oštrije izjave, a drugi moraju da upućuju više nijansirane. Parlamentarcima jeste posao da šalju konkretne vrednosno motivisane poruke, jer oni predstavljaju građane i partije. Kada ste na vlasti, vi predstavljate interese cele zemlje. U tom smislu muslim da je briga manja“, objasnio je on.
Problem sa Srbijom jeste da je disproporcionalno veća od ostalih država zapadnog Balkana, i kada je u pitanju broj stanovnika, jačina ekonomije, vojske, dodaje Milić.
„Pozicija Srbije je da zastupa ne samo interese svojih građana, već i Srbe koji su važne manjine u državama regiona. Kada imate Srbiju koja se, na primer, vodi antizapadnim kursom, to uvlači ceo region u probleme. I zapadne države to znaju, pa su vrlo rezervisane kako pritiskaju Srbiju. Zato je ne pritiskaju oko stava prema Rusiji, ali to čine oko situacije na Kosovu. Jer ako pritiskate po oba kontroverzna pitanja, može nastati kontraefekat“, kaže Milić.
Na pitanje na koga je predsednik mislio je pismo evropskih i američkih parlamentaraca ocenio kao „očajnički pokušaj onih ljudi koji svakodnevno pokušavaju da izazovu sukobe“, Minić kaže da je moguće da je mislio na lobiste, ali da lobiste plaća i albanska, i srpska strana.
„Možda su Albanci izabrali bolje lobiste, imajući u vidu ovaj krug političara. Ne bih zanemarila ovu akciju. Aleksandar Vučić je, kada su uvedene sankcije Vulinu, rekao ‘pa šta’. Međutim, sada imamo i firmu iz Srbije koja je na listi sankcija zbog poslova sa Rusijom. Imamo elemente koje ne bih relativizovala. Slaže se jedna slika i Srbija može da očekuje nastavak pritisaka ove vrste. To sam odavno očekivala, naročito nakon napada na vojnike KFOR-a, koji su inače Italijani i Mađari, a od kojih je jedan vojnik i izgubio nogu. To su potezi koji ne mogu ostati bez posledica“, ocenila je ona.
Milić smatra da je do ovih akcija došlo sada jer je dosta vremena prošlo od tenzija na severu KiM. za koje su izvršne vlasti zapadnih država, krivicu „svalile“ na vlasti u Prištini.
„Verujem da time nisu zadovoljni poslanici ovih partija, jer iz njihovog ugla deluje da prolazi dosta vremena i kao preveliko popuštanje za državu koja ne pravi progrese kakve oni očekuju“, smatra on.
Međutim, Jelica Minić ocenjuje da je narativ da je Vučić favorizovan u odnosu na Kurtija – predstava.
„Ima analitičara koji misle da Rusija i SAD deluju sinergetski u našem regionu, da se stvara ta predstava da je Vučić podržan i od Amerikanaca, i od Rusa, kako bi se ovde obrazovalo kritično područje, mnogo dublje nego što je bilo, odnosno kako bi se malo relativizovao rat u Ukrajini. Vidimo šta se dešava u Nigeru, mi smo takođe izloženi takvim vrstama rizika“, ocenjuje ona i dodaje da sankcije Miloradu Dodiku i Željki Cvijanović takođe treba videti kao pritisak koji ide ka Srbiji.
„Stvorilo se antizapadno biračko telo“
Dimitrije Milić smatra da su u tekstu u „Špigelu“, pomešani uzrok i posledice.
„Uzrok problema na KiM je što Zajednica srpskih opština nije sprovedena u delo. Ako se pogleda unuštranji dijalog javnog mnjenja u Srbiji, vidimo da se stvorila jedna jaka antizapadna atmosfera, koja je bila mnogo jača na početku rata u Ukrajini. I ne samo što je bila antizapadna, već je bila i izrazito proruska. Problem je što imate biračko telo koje je antizapadno, a sa druge strane ste determinisanim svojim ekonomskim planovima, okruženi zemljama koje su u EU i NATO… Ne možete da ne sarađujete“, ističe on.
Čak i kada nije odgovornost na vama, vaše biračko telo vam ograničava prostor delovanja u spoljnoj politici, dodao je.
Milić je podsetio da protesti nisu pomenuti u pismu, ali jesu u Špigelovom tekstu, te da su svetski mediji intenzivno pratili proteste u početku, kada su bili masovni.
„Kada imate proteste sa slovom Z, Putinovom slikom, zastavama Luganska i Donjecka, onda imate problem, jer se uokviravate kao proruska država. Sada to nije slučaj, onda zapadni mediji nijansiranije o tim protestima izveštavaju“, rekao je.
Izvor: Link
