Podaci Centralne banke Crne Gore (CBCG) pokazuju da su najveći strani investitori u Crnoj Gori u prvih pet meseci ove godine ruski državljani sa 52 miliona i investitori iz Srbije sa 48 miliona evra.
Slede Švajcarci sa 39 miliona evra, državljani Turske 32 miliona, Nemačke 28 miliona, Kipra 24 miliona…
Kada bi se kao strane direktne investicije prikazivalo samo ono što jeste investicija u ekonomskom smislu, onda bi brojke koje se saopštavaju bile značajno manje i prikazale bi nezavidno stanje stvari u privlačenju stranih investicija, ocenila je u razgovoru za RTCG direktorka Akcije za socijalnu pravdu (ASP) Ines Mrdović.
Ona je kazala da je ono što se godinama u Crnoj Gori predstavlja kao strane direktne investicije samo vrh ledenog brega.
„Odavno postoji potreba da se promeni metodologija/kriterijumi za određivanje stranih direktnih investicija, a pre svega treba poći od toga šta je to stvarna investicija u ekonomskom smislu. Ovako imamo prikazivanje stranih direktnih investicija u stotinama miliona evra na godišnjim nivoima, čime se stvara privid da su investicije ogromne, ali većina toga nije stvarno ekonomsko ulaganje, nije biznis otvoren u ovoj zemlji, koji generiše zapošljavanja i poslovnu aktivnost“, navela je Mrdović.
Ona je kazala da je primetan veliki udeo u nekretninama, ali da su te vrste ulaganja u nekretnine uglavnom individualne prirode.
„Tržište kupovine apartmana, stanova, pojedinačnih hotelskih jedinica u Crnoj Gori je privlačno za strance. Međutim, to znači da su oni ulagali u sopstveni životni komoditet (recimo, kupi se stan na primorju i onda se period godišnjih odmora provodi u Crnoj Gori) ili životne potrebe (recimo, kupi se stan radi življenja u njemu). Korist za državu se ogleda u porezu na nepokretnosti i ostalim porezima kroz potrošnju stranaca, ali kupovina stana ili apartmana nije poslovna aktivnost, nije biznis, koji će dalje biti razvijen (u većini slučajeva)“, saopštila je Mrdović.
Naglašava da su interkompanijski dugovi posebno indikativni.
„Od nezavisnosti je razvijena praksa da strane kompanije kćerkama kompanijama kroz pozajmice omogućavaju razvijanje poslovnih aktivnosti, a one im kasnije te pozajmice vraćaju kao dugove. Dakle, međusobni dugovi se uračunavaju u strane direktne investicije, ali nema kontrole koliko se radi o stvarnim investicijama, odnosno koliko je uloženo u Crnu Goru i dovelo je do uvećanja ekonomske vrednosti, a koliko je od toga fiktivno tj. služi za zaobilaženje poreskih propisa ove zemlje i omogućava izvlačenje novca zarađenog u Crnoj Gori ka majkama kompanijama u inostranstvu“, navela je Mrdović.
Kako kaže, kada bi se kao strane direktne investicije prikazivalo samo ono što jeste investicija u ekonomskom smislu i značilo bi ulaganje u poslovne i biznis aktivnosti, brojke koje se saopštavaju bile bi značajno manje i prikazale bi nezavidno stanje stvari u privlačenju stranih investicija u zemlji.
„U vezi sa privlačenjem takvih investicija, mi smo kao zemlja do sada uglavnom privlačili sumnjivi kapital. Kako su koruptivne prakse veoma prisutne i zemlja se karakteriše kao veoma pogodna za korupciju i koruptivne radnje, teško je očekivati da će u takvom ambijentu dolaziti zapadni investitori i oni koji žele da posluju po pravednim i fer uslovima“, navela je.
Kaže i da sve dok zemlja ne uspe koliko-toliko da se izbori sa raširenom korupcijom, ne treba očekivati dolazak ozbiljnijih investitora.
„Već ćemo i dalje biti uglavnom magnet za privlačenje sumnjivih biznisa“, zaključila je Mrdović.
Izvor: Link
