Srbija je napokon spremna za Svetsko prvenstvo. „Orlovi“ su doputovali u Aziju prilično tiho, naročito u odnosu na neke prethodne ispraćaje na velika takmičenja. Izabranici Svetislava Pešića nisu nadobudni, svesni su da ne nastupaju iz uloge favorita, ali nisu ni malodušni – daleko od toga.
Utisak je da je više od bilo čega drugog izgled nacionalnog tima Srbije krojila epidemija otkaza i povreda. Stručni štab reprezentacije morao je u hodu da donosi odluke i da se prilagođava brojnim problemima.
O igračima koji nisu u sastavu Srbije mnogo je toga rečeno, pre svega o onima koji se nisu našli na originalnom širem spisku. Tu se pre svega misli na Nikolu Jokića, Vasilija Micića i Nikolu Kalinića, kao i prethodnog leta otpisanog bivšeg kapitena Miloša Teodosića. Razlozi su donekle komplikovani, ali donekle i prosti. Jedno je sigurno pred start Mundobasketa – razlozi za izostanak su naprosto nebitni.
Nema sumnje da će košarkaška javnost posle prvog poraza Srbije hitro posegnuti za spremnim pitanjima poput „A zašto taj i taj nije igrao?“ Međutim, u danima neposredno pred Svetsko prvenstvo kao da vlada „predturnirska ćutnja“. Taj kratki period je zaista dragocen jer u njemu ljubitelji košarke mogu bezbedno da se posvete onome što je zaista bitno – reprezentaciji koja je zapravo tu.
Svakome ko će podržavati Srbiju na Mundobasketu je krivo što neće moći da gleda velike zvezde. Međutim, posle svega što je nacionalni tim doživeo poslednjih godina, donekle i rasterećuje činjenica da Srbija ide da dokaže svima da kritičari nisu u pravu.
Vladimir Lučić, koji je bio kapiten na prethodnom Evrobasketu, ranije je otkazao učešće zbog operacije, problemi sa povredama nastavili su se i posle okupljanja. Prvi su otpali Ognjen Jaramaz i Aleksej Pokuševski, uskoro se isto dogodilo i sa Urošem Trifunovićem, Dušanom Beslaćem, kao i Alenom Smailagićem, koji zbog bolesti nije trenirao dve nedelje. U međuvremenu je i Nemanja Nedović obavestio javnost da neće biti u sastavu „Orlova“, kao i da se „nije snašao u ulozu koja mu je dodeljena“.
O nekim prošlim Mundobasketima čitajte NA OVOM LINKU.
Poslednji je sa spiska otpao Aleksa Radanov, a selektor Pešić je prednost dao Boriši Simaniću, budući da su pozicije koje pokriva krilni centar Saragose deficitarnije u srpskoj reprezentaciji.
U pripremnom periodu stručni štab je pokazao da će se igra bazirati na projektovanim nosiocima – kapitenu Bogdanu Bogdanović i centru Nikoli Milutinovu. U napadu se otvorilo mnogo prostora i za ostale igrače, pre svega Nikolu Jovića, koji je u nekim prijateljskim utakmicama demonstrirao da može da dominira na osnovu sjajnih fizičkih predispozicija. U paru sa Filipom Petruševom trebalo bi da bude fizički mismeč za mnoge odbrane na krilnim pozicijama, ali i u reketu.
Veliku ulogu imaće dokazani evroligaški prvotimci na spoljnim pozicijama – Marko Gudurić, Ognjen Dobrić, Aleksa Avramović, Dejan Davidovac i Vanja Marinković. Ogroman plus je što skoro svaki igrač Srbije, izuzimajući centre Milutinova i Ristića, mogu da igraju na više pozicija.
Izuzetan značaj ima činjenica da će Stefan Jović biti spreman da pomogne Srbiji na ovom turniru. Iako njegova minutaža možda neće biti velika, jedini klasični plejmejker u sastavu srpskog tima donosi veliku sigurnost na „jedinici“.
Srbija će nastupiti u B grupi u Manili i biće apsolutni favorit u konkurenciji Kine, Porotrika i Južnog Sudana. U drugoj fazi Srbija bi, u slučaju pobede nad Italijom, obezbedila lakšeg rivala u četvrtfinalu i izbegla SAD. Može se govoriti o otvorenom putu „Orlova“ do polufinala.
Može, ali ne treba. Srbija je na nekim prethodnim takmičenjima plaćala ceh ranije upisanih pobeda.
Na selektoru Pešiću, ali i kapitenu Bogdanoviću, leži delikatan zadatak da moćnu emociju „srpskog inata“ pretoče u nešto što donosi benefit na košarkaškom terenu.
Drugi put u istoriji na Mundobasketu će učestvovati 32 ekipe. Prvobitno će biti podeljene u osam grupa sa po četiri tima, koje će se takmičiti u Džakarti, Manili i Okinavi. Po dva proplasirana sastava će obezbediti prolaz u narednu fazu. Timovi koji budu eliminisani, razigravaće se za plasman od 17. do 32. mesta.
Najboljih 16 timova biće podeljeni u četiri grupe sa po četiri reprezentacije. Dva najbolja tima iz novih grupa, prolaze u četvrtfinale. Ostali se razigravaju za plasman od devetog do 16. mesta.
Od četvrtfinala do proglašenja novog svetskog šampiona igraće se po nokaut-sistemu.
Direktan plasman na Olimpijske igre će na ovom Mundobasketu obezbediti ukupno sedam timova, ali po geografskom ključu – po dve selekcije iz Evrope iz “FIBA Americas” (Severna i Južna Amerika) i po jedan iz Afrike, Azije i Okeanije.
Primera radi, ukoliko svi timovi iz Afrike završe učešće u prvoj fazi, na Igre u Parizu plasiraće se tim sa najboljim učinkom u svojoj grupi. Sa druge strane, ako Srbija na primer obezbedi plasman u polufinale, ni to joj neće garantovati vizu za Pariz, ukoliko još dva evropska tima budu među najbolja četiri.
Malo je pojedinaca koji su osvajali Evroligu i kao igrač i kao trener, a još manje onih koji su potom na mestu selektora bili evropski i svetski prvaci u reprezentativnoj konkurenciji. U 41. godini trenerske karijere, posle skoro 60 godina profesionalnog bavljenja košarkom, Svetislav Pešić i dalje radi na vrhunskom nivou.
Selektor srpske reprezentacije jedan je od najiskusnijih protagonista Svetskog prvenstva i, ukoliko postoji neko ko je doktorirao nastupe na takmičenjima sličnog tipa, to je upravo 73-godišnji stručnjak iz Pirota.
Pešić ima blistavu karijeru, čiji je rezultatski vrhunac svakako period od 2001. do 2003. godine, kada je dolazio do vrednih trofeja sa Jugoslavijom i Barselonom. Ipak, i pre i posle toga „Kari“ je uspevao da nađe način da osvaja trofeje.
Posle igračke karijere, koju je proveo igrajući za Pirot, Partizan i Bosnu, Pešić se 1982. godine prvi put oprobao kao glavni trener i to na klupi sarajevskog velikana u kojem je završio karijeru. Pet godina je radio u Bosni, a potom postaje selektor Nemačke, gde ostaje šest godina i na senzacionalan način dolazi do zlatne medalje na Evrobasketu 1993. godine.
Dugo je Pešić bio glavni trener Albe, a potom je dve godine proveo kao selektor Jugoslavije i na mnogo puta opevan način osvojio Evropsko i Svetsko prvenstvo. Nakon toga bio je šef struke Barselone, sa kojom je bio evropski prvak, Lotomatike, Đirone, moskovskog Dinama, Crvene zvezde (u dva navrata), Valensije, Bajern Minhena i ponovo Barselone.
Na čelo srpske reprezentacije vratio se u veoma delikatnom trenutku, posle raskida saradnje sa Igorom Kokoškovom i velikog razočaranja koje je doneo poraz u kvalifikacijama za Olimpijske igre 2021. godine. Pred Pešićem je bio i nezahvalan zadatak – opravdati status košarkaške velesile u FIBA „prozorima“, u kojima ne možete da računate na igrače koji vas zapravo i čine velesilom.
Nema sumnje da je aktuelni Pešićev mandat na mestu selektora Srbije bio ispunjen nekim neprijatnim utakmicama sa reprezentacijama slabijeg renomea. Provlačili su se „Orlovi“ kroz iglene uši, ali su ipak uspeli da se plasiraju i na Evrobasket 2022. i na Mundobasket 2023. godine.
Leto 2022. godine bilo je ključno, naročito dve utakmice sa snažnim sastavima Grčke i Turske. Srbija je u punoj „Štark areni“ prvo pobedila Janisa Adetokumba i drugove, a potom i u Istanbulu bila bolja od Atamanove selekcije.
Oko srpske reprezentacije ponovo se stvorila karakteristična pompa, razuzdani optimizam koji je kulminirao kada je postalo jasno da Srbija na Evropsko prvenstvo ide kao prvi favorit. Skoro sva najveća imena srpske košarke našla su se na Pešićevom spisku, a tim predvođen Nikolom Jokićem bio je nadmoćan u grupnoj fazi.
Ipak, osmina finala i duel sa Italijom doneli su veliki i nepovoljan preokret u kursu srpske reprezentativne košarke. „Orlovi“ su, suočeni sa prvim pravim problemom, protiv Italijana delovali zbunjeno, čak i šokirano. Pre nego što su znali šta ih je snašlo, Pocekov tim je sjajnom šuterskom predstavom napravio senzaciju.
Od tog trenutka kreće druga, manje prijatna etapa kada je Pešićev boravak na klupi Srbije u pitanju. Srbija je odradila šta je morala, u nimalo lakim i prijatnim okolnostima. U ključnom meču pobeđen je sastav Velike Britanije, a Srbija se dokotrljala do Munbobasketa.
Srbija je i dalje jedna od vodećih zemalja sveta kada je kvalitet državnog tima u pitanju, zar ne? Da, ali kada sa spiska otpadne čitava jedna „dvanaestorka“, iz raznovrsnih razloga, stvari postaju drugačije.
Selektor se suočio sa nepreglednim nizom otkaza, od kojih neki nisu došli kao direktne posledice povreda. Rastanak sa nekadašnjim kapitenom Milošem Teodosićem 2022. godine ispostavio se kao kadrovski problem godinu kasnije, kada je Srbija skoro pa ostala bez plejmejkera. Pred Mundobasket je Nemanja Nedović na veoma sličan način okončao reprezentativno leto, a na spisku nije bilo ni Nikole Jokića, Vasilija Micića i Nikole Kalinića, kao ni prethodno operisanog kapitena Vladimira Lučića.
Kako je Pešić selektirao tim koji će nastupiti u Manili? Nažalost, bilo je vrlo malo odluka koje je zapravo on doneo, a koje nisu bile iznuđeno rešenje usled epidemije povreda. Selektor je apsolutno u pravu kada tvrdi da su dvanaestorica igrača koji su u Manili, najbolja dostupna dvanaestorica Srbije.
Pešić je tokom karijere bio poznat kao trener koji se ne boji da pruži veliko poverenje mladim igračima, a takvu situaciju najbolje bi mogao da iskoristi mladi Nikola Jović. Na pripremnim utakmicama moglo je da se vidi da će solidnu minutažu i bitnu ulogu imati krilni košarkaš Majamija, što umnogome može da mu unapredi nastavak karijere.
Selektor je oformio snažan sturčni štab, čine ga: Oliver Kostić, Marko Marinović, Saša Kosović, Nenad Jakovljević i Ognjen Stojaković. Srbija će biti dobro pripremljena za protivnike, a Pešić je tokom godina stekao reputaciju lako prilagodljivog trenera.
Roster koji na raspolaganju ima Pešić ostavlja mu mogućnost brojnih kombinacija jer skoro svaki igrač, sa izuzetkom Milutinova i Ristića, može da igra na više pozicija.
Na pripremnim mečevima smo videli ono što smo već znali – kapiten Bogdan Bogdanović imaće najveću ulogu u napadu. Međutim, u zavisnosti od broja aktivnih igrača na oba kraja parketa Srbija će u Manili biti uspešna ili neuspešna.
Istina je da je Srbija u prošlosti podbacivala kada bi na turnir išla u svojstvu velikog favorita. Ovog puta to definitivno nije slučaj. Srbiji je na turniru ovakvog formata neophodan iskusan stručnjak i veliki motivator koji će igračima pokloniti poverenje – Pešić se i te kako uklapa u traženi profil.
Izvor: Link
