Budućnost srpsko – crnogorske košarke baš se i nije prepoznala u zlatnim „jutrima“ početkom milenijuma kao u narodnoj mudrosti. Evropska i svetska titula (2001, 2002) ostaće uspomena sve ove godine, pa i u predvečerje 19. izdanja Mundobasketa. Bilo je silnih kritičara šestog mesta reprezentacije na EP 2003, koji nisu ni u noćnim morama sanjali da može još gore. Kao na SP u Japanu 2006.
Raspad sistema na Dalekom istoku bio je samo nastavak udaraca za nokaut koji će uslediti na kontinentalnom šampionatu 2007. Koju godinu ranije, Olimpijske igre 2004, povratak najtrofejnijeg Željka Obradovića na klupu i, pretposlednje, 11. mesto. Onda još gore, deveti na EP 2005. kao domaćini i čuveni monolog opore istine istog selektora, koji je tada doživeo jedan od najvećih udaraca u karijeri. Kao i oni reprezentativci (mada ne verujemo da su toga i danas svesni), čija je borba sujeta bila važnija od bilo kojeg poena, asistencije, driblinga…
Državna zajednica Srbije i Crne Gore, prestala je da postoji tri meseca pre planetarnog šampionatra u Zemlji izlazećeg sunca, za koji je dobijena „vajld karta“, pošto plasman nije izboren kroz prethodna takmičenja. Bio je to „poklon“ FIBA petostrukim svetskim šampionima iz vremena velike i male Jugoslavije, koji je prilično koštao, materijalno i rezultatski.
„Reprezentativnu sudbinu u Japanu odredila je prva utakmica protiv Nigerije. Ne možete u sportu da kažete:“Ovo ne sme da se izgubi“, pa desi se, ali u nevreme. I kada su počele pripreme za SP, nismo bili kompletni, povrede, otkazi, debitanti, a ide se na važno takmičenje, posle svega što se dešavalo prethodnih godina i kada su sastavi bili mnogo jači, po imenima. Onda taj duel, koji je sigurno bio najveći problem, uveren sam čak i posle toliko godina. Posle su došli i teži rivali uslovno rečeno i sve je nepovratno nestalo,“ priseća se Vule Avdalović u razgovoru za Sport Klub.
Selektor Dragan Šakota za Japan nije mogao da računa na povređenog Nenada Krstića, ali i Predraga Drobnjaka i Vlada Šćepanovića, koji su rešili da se oprobaju u dresu Crne Gore. Istina, bivši centar samo tokom kvalifikacija jer će u međuvremenu završiti karijeru. Šansa novom šefu, biće poput vrućeg krompira, počev od pokušaja da iskombinuje što bolji sastav za SP. Nisu pomogli ni mlađi, ni iskusniji, sve sa najzvučnijim imenima, Igorom Rakočevićem i Darkom Miličićem.
„Mi madre“, kolika braća
„Španija je te 2006. igrala na veoma visokom nivou, neverovatno dobro. Bila je to najbolja generacija, predvođenja braćom Gasol, pa Garbahosom, Navarom, ma sve su živo osvojili. U Saitami se igrala osmina finala, svi učesnici su bili smešteni u istom hotelu. U takvim okolnostima, nije teško da se sudariš sa konkurencijom u liftu. Jednog dana, vozio sam se, kad uđoše braća Gasol, Pau i Mark. Joj, nisam verovao da su toliki. Ne samo „visinski“, već i po količini talenta, što su i pokazali NBA titulama.“
„Kada pomislim na prvu fazu u Sendaiju, uvek mi je u glavi taj poraz na startu. Da ga nije bilo, mislim da ne bi tako loše prošli ni u duelima sa Francuskom i Argentinom. Pa, dobijali smo ih sa 20-ak razlike u prijateljskim utakmicama. Čak i u grupi, nismo bili toliko u podređenom položaju. Jer, gaučosi su gubili protiv nas, nekako došli do egala, odlučile su jedna ili dve lopte. Protiv trikolora, neko je bio neprecizan sa linije slobodnih bacanja, to nas je koštalo pobede. Zato smo u osmini finala u Saitami, naleteli na Španiju, koja će na tom prvenstvu osvojiti zlato. Naš pravi kiks, bila je Nigerija. Sa malo boljim skorom u grupi, pobedom više, otišli bi na Nemačku, mnogo lakšeg rivala u eliminacionom delu.“
Nekadašnji plejmejker i sadašnji trener OKK Beograda, imao je (ne)sreću da bude član nacionalnog tima na četiri velika takmičenja, uključujući i Olimpijske igre. Ne samo da su izostale medalje, nego su sva učešća bila razočaranja za kompletnu javnost u zemlji.
„Žao mi je zbog reprezentativnog dresa. Na seniorskom debiju, na EP 2003. bio sam 12. igrač. Putovao sam u Atinu 2004, bio i deo ekipe 2005. u Novom Sadu, ali uz onakve rostere, nisam mogao da imam zapaženu rolu. Kod Šakote sam dobio veću ulogu odnosno minutažu, ekipa je bila podmlađena, ali, opet, nije se dalo. Iako smo imali hemiju, radnu atmosferu, lepo se družili… Odlučili su, ipak, neki detalji, šteta. Španija je u tom trenutku, za nas bila nemoguća misija.“
Nemamo velika očekivanja ni za sadašnju reprezentaciju, specijalno posle prošlogodišnjeg ispadanja u osmini finala EP, sve sa Jokićem i Micićem, kojih kao i još pola tima, neće biti na predstojećem Svetskom kupu?
„Bilo je dosta otkaza, sigurno smo oslabljeni, ali ne mora da znači da će biti loše. Srbija ima šanse i u sadašnjem sastavu, ako budu disali kao jedan. Zajedništvo je preduslov za bolji rezultat. Činjenica da nismo među favoritima, otvara prostor da iznenadimo. To je prednost Srbije. Onako iz senke, bez pritiska, kada se rivali najmanje nadaju.“
Rezultati, sastavi
SP Japan 2006: Srbija i Crna Gora – Nigerija 75:82, Francuska – SCG 65:61, SCG – Liban 104:57, Venecuela – SCG 65:90, SCG – Argentina 79:83, osmina finala: SCG – Španija 75:87. SCG: Rakočević, Raičević, Aškrabić, Nikolić, Avdalović, Tripković, Miličić, Popović, Perović, Marinović, Ilić, Jorović. Selektor: Dragan Šakota.
Prisećajući se takmičenja od pre 17 godina, sagovornik Sport Kluba izdvaja:
„Japan je dobro organizovao takmičenje, koje je okupilo reprezentacije, ali i sudije, iz celog sveta. Kada smo kod poslednjeg, imalo bi šta da se kaže kada je u pitanju kvalitet delilaca pravde na nekim utakmicama. To nije bio problem samo tada, dešavaće se na ,mnogim svetskim prvenstvima. Trebalo nam je vremena da se naviknemo na kriterijum suđenja, kao i drugim evropskim učesnicima. Nije ovo alibi za nešto iz davne prošlosti.“
Avdalović je opet u reprezentativnom programu, iako je davno obesio patike u klin. Bio je prvi pomoćnik Nenadu Čanku na EP mladih (do 20) košarkaša na Kritu.
„Rad sa nacionalnim selekcijama je velika čast, ali i najteži posao. koji zahteva nameštanje forme za minimalni vremenski period, najviše mesec dana. Nema dovoljno vremena za pripreme, samo nekoliko trening utakmica. Totalno drugačije od obaveza u klubovima, koji zalet za sezonu počinju da hvataju krajem leta. Kada krenu zvanične utakmice, bude pobeda i, poraza, a top forma se „namešta“ posle Nove godine.“
Ali, i za jedne, i druge, postoje univerzalne vrednosti kao preduslov za let iznad svih…
„Radna atmosfera, pravilno podeljene uloge i hemija ekipe, da bi se ostavio trag na velikim takmičenjima.“
Izveštavanje sa Mundobasketa donosi vam Mozzart
Bonus video
Izvor: Link
