Zatvaranje pregovaračkog klastera mogao bi po Srbiju i sve zemlje kandidate da ima veći značaj na evropskom putu ako zaživi predlog o bržoj dinamici evrointegracija za koji se zalaže i Austrija. U tom slučaju države koje zatvore pregovarački klaster imale bi priliku da sa članicama EU za istim stolom razgovaraju o temama iz tog klastera, ali bez prava glasa. Analitičari smatraju da je taj predlog realan, iako ne veruju da će se ostvariti pre izbora u EU 2024. godine.
Foto: Shutterstock / RAS Srbija
Posle Šarla Mišela i austrijska ministarka za Evropu Karolina Edštadler “milovala je uši” zvaničnicima svih država-kandidata za ulazak u EU izjavom da se zalaže za fazni proces proširenja EU.
Blic preporučuje
“Ideja nije nova i predstavlja deo plana o faznom pristupanju EU”
Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, ističe za “Blic” da ideja Austrije nije nova i predstavlja deo plana o faznom pristupanju EU.
– Predlog je da zemlja kandidat, kad zatvori pregovore o jednom klasteru, recimo, o ekologiji, može da učestvuje na sastancima Evropskog saveta na tu temu i daje svoje mišljenja, ali bez prava glasa. Za tako nešto postoji i pravna mogućnost s tim što još nema jedinstvenog stava u EU o tome niti snažne političke podrške iako ta ideja postoji još od 2020. godine – navodi Ivković.
Foto: RAS Srbija / RAS Srbija
Kako kaže, u oktobru bi Evropska komisija mogla da predstavi novi predlog ili inicijativu za procese evrointegracija.
– Taj plan bi trebalo da podrazumeva i veće finansijske podsticaje za zemlje kandidate i pristup investicionim fondovima EU. S tim što ne očekujem da će se bilo koja institucionalna inovacija realizovati pre izbora u EU sledeće godine. Tako da je realno da se to ostvari najranije u drugoj polovini sledeće godine iako se ne radi o radikalnoj promeni – poručuje Ivković.
Višegradska grupa prošla sličan put?
I Dimitrije Milić, programski direktor organizacije “Novi treći” put podseća da je ideja Beča već primenjivana prilikom evrointegracija država Višegradske grupe – Mađarske, Poljske, Slovačke i Češke.
– Na taj način se države kandidati kroz procese evrointegracija pripremaju već za članstvo u EU. Ipak, videćemo šta će biti nakon izbora u EU sledeće godine i ko će imati većinu jer će i od toga zavisiti da li će ovaj predlog biti realan. Ali ni[ta ne treba očekivati pre izbora – ocenjuje Milić.
Foto: @DimitrijeMilic, Twiter / Drustvene mreze
Naš sagovornik smatra da nije slučajno da se Austrija zalaže za drugačiji proces evrointegracija.
– Austrija uz Mađarsku najviše želi da se što pre Zapadni Balkan integriše u EU jer je to i njenom interesu zbog blizine regiona. U svakom slučaju, ako se ima u vidu da evrointegracije stoje već godinama sigurno da je ideja za koju se zalaže Austrija realnija sad nego pre pet godina – zaključuje Milić.
Osećaj država kandidata da već učestvuju u kreiranju politike EU
Edštadler je objasnila šta bi konkretna reforma procesa evrointegracija donela zemljama kandidatima.
Foto: Stephanie Lecocq / EPA;
– Postepena integracija zemalja kandidata, uključujući i Moldaviju i Ukrajinu, učinila bi da one imaju osećaj da već učestvuju u kreiranju evropske politike, iako još nemaju pravo glasa. Kada neka zemlja zatvori neki klaster, na primer iz oblasti nauke ili obrazovanja, treba joj omogućiti i da u EU učestvuje u razgovorima o toj temi – pojasnila je Edštadler.
“Nova mapa puta” u oktobru?
Kako će izgledati EU put Srbije i ostalih država-kandadata moglo bi da se zna već početkom oktobra za kada je Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, najavio da će Evropska komisija predložiti u Granadi novu “mapu puta”.
Foto: Sava Radovanović / Tanjug
– Tada nameravamo da damo sadržajne predloge, uključujući mapu puta, koji će ubrzati ne samo institucionalnu već i stvarnu integraciju naroda i ekonomija u EU. Da bi to postalo stvarnost, treba da nastavimo da napredujemo i donesemo svaku odluku koja se može doneti, bez obzira na to koliko je mala ili koliko je velika – naveo je Varhelji.
Izvor: Link
