Krajnje je vreme da Srbija napravi zaokret ka Zapadu

Hil je, između ostalog, govorio o vlasniku Pinka i televiziji koja emituje rijaliti program, aludirajući na podršku Željka Mitrovića ideji da Srbija pripada Zapadu.

– Mi ne podržavamo nijedan medij već ono što ljudi kažu u određenim situacijama. Ovo je veoma traumatična godina za Srbiju sa onim groznim ubistvima i pucnjavama početkom maja. Mi nažalost, imamo dosta toga u SAD. Razumem da je ovo naporan period, ali takođe i odlučujući za Srbiju koja ima mogućnost da donese fundamentalne promene, a jedna od njih je jasno prikazan zaokret ka Zapadu. Svako ko podržava taj zaokret je neko ko dobija našu podršku, podršku za ideju okretanja ka Zapadu. Ne kažem da ne postoje pitanja da li je ta podrška iskrena i može li da se povuče, ali mi komentarišemo šta ljudi kažu – rekao je Hil i dodao da misli da je krajnje vreme da Srbija to uradi.

Srbija je donekle podeljeno društvo

– Njena budućnost, čak i njena prošlost je uz Zapad. Srbija je u tom smislu donekle podeljeno društvo, ali mislim da je ovo odlučujući trenutak za Srbiju. Trebaju nam svi ljudi za to. Kao što u SAD imamo veliki šator, pristup velikom šatoru. Ljudi se okupe za ključna pitanja za državu mislim da se to dešava i ovde. Mi volimo da budemo udruženi i svako ko shvata da je odlučujući trenutak za Srbiju i budućnost njene dece – kazao je ambasador.

Na pitanje koje prozapadne vrednosti vidi u sadržaju koji se emituje na televiziji Pink on je naglasio da je u smislu nasilja na televiziji protiv toga i dodao da je glavno pitanje da li srpski narod treba da se ujedini i da Srbija krene u drugačijem smeru od onog u kome se kretala godinama.

– Mislim da svi razumeju da je ovo temeljno pitanje za Srbiju. Pitanje gde će joj biti budućnost. Mi ne podržavamo kanal. Ja gostujem na raznim televizijskim stanicama u Srbiji. Ne kažem da mi se neko sviđa, a da mi se neko drugi ne sviđa. Pitanje je da li mi svi možemo da se okupimo iza ideje da treba da krenemo u određenom smeru. Veoma sam svestan toga da većinsko javno mnjenje u Srbiji nije prozapadno. To je problem. Kako dopreti do ljudi koji nisu prozapadno orijentisani – istakao je on.

“Tiče me se gde će Srbija biti sutra”

Hil je kazao da ne gleda puno televiziju i da zna kako ljudi vide vlasnika Pinka i dodao da se njega jedino tiče je šta ljudi danas govore o tome gde Srbija treba da bude sutra aludirajući na podršku Željka Mitrovića ideji da Srbija pripada Zapadu.

– To se mene tiče. Tu želim da pomognem, u tom procesu i zato sam i ovde na vašoj televiziji i nije mi prvi put. Pitanje orijentacije Srbije i okretanja ka Zapadu je pitanje države koja razume da je budućnost definitivno u Evropskoj uniji. Ja to ne zovem političarenjem. To je ozbiljno civilizacijsko pitanje. Svako ko se za to zalaže ima našu podršku. Mi podržavamo to stanovište i to gledište. U pogledu nagrade za istraživačko novinarstvo koju sponzoriše ambasada SAD već mnogo godina, ponosni smo na to. Mislim da su nezavisni mediji slobodni mediji koji ne primaju naređenja od nikoga i nešto su što svi treba da podržimo. zato i dolazim na dodele nagrada. Zato dolazim i ovde – dodao je Hil.

“Vidim da još uvek ima antiamerikanizma iz 1999.”

Hil je naglasio da je malo obeshrabrujuće što kao ambasador SAD nakon godinu dana kada pogledam neke podatke vidim da još uvek ima mnogo antiamerikanizma iz 1999. godine i zapitao kako to prevazići i kako se sa time suočiti.

– Ja verujem da mnogi Srbi žele da vide Srbiju koja se kreće u smeru ka Zapadu. SAD nisu članice EU, ali smo tu i zagovaramo da se Srbija priključi zato što je to opredeljenje Srbije i sa radošću iščekujemo dan kada vaše nade za članstvo u EU mogu da se realizuju i ostvare. Mislim da možemo da ostvarimo sjajnu saradnju sa Srbijom i kada bude u EU. Više Evrope u Srbiji ne znači manje SAD. Ima mesta i za nas i za njih – kazao je Hil.

Ambasador je istakao da kada su u pitanju pedesete, šezdesete, sedamdesete i osamdesete godine SAD su bile jasne u smislu naših pogleda šta se ovde dešava i šta je dobro, a šta nije.

“Diplomatija nije ni umetnost ni nauka”

– Nećete uvek svoje gledište saopštavati najglasnije moguće, pričaćete sa ljudima, ali ne morate o tome pričati u javnosti. tako da mislim da ljudi treba da razumeju da diplomatija nije ni umetnost ni nauka, ali u nekim trenucima se stvari rade privatno – rekao je Hil.

On je kazao da poštuje sva gledišta i dodao da u Srbiji ima dovoljno želje da se zemlja okrene ka Zapadu, da se razumeju problemi savremene Rusije, “nešto sa čim Srbija ne želi da se nađe u istom košu”.

– Mislim da se menjaju neke okolnosti i to treba istraživati. Onda na kraju ako Srbija ne želi da se okrene Zapadu to je evaluacija koja će se morati doneti. Za ovih godinu dana vidim koji su problemi i frustracije. Možda u nekom trenutku moram da stavim tačku i da kažem: ‘Dobro, Srbija nije zainteresovana za Zapad’, ali ja ne nailazim na takav zaključak, već vidim neke mogućnosti da će se ova zemlja kretati u tom smeru. Nastaviću da radim na tome dok ne dokažem sebi da sam pogrešio – rekao je Hil.

“Još nije kraj ovog filma”

Ambasador Amerike je istakao da “još nije kraj ovog filma i imamo još vremena”, kao i da je malo obeshrabrujuće vratiti se u Srbiju i videti da odnos nije takav kakav je trebao da bude.

– Mi imamo zajedničku istoriju. Mnogo toga smo zajednički uradili decenijama unazad i voleo bih da još mnogo toga uradimo zajedno. Ako vi meni kažete da se to neće desiti, da će Srbija biti ravnodušna prema SAD, ja nisam došao do tog zaključka. Pokušavam da unesem optimizam u svako pitanje. Mislim da možemo da uradimo više nego što je urađeno. U nekim pogledima moramo da malo nadoknadimo neke stvari. Volim da koristim analogiju dva prijatelja koji se nekako malo udalje. Onda jedan prijatelj hoće da priča kako su se udaljili, a drugi bi da priča o budućnosti. Otvoreni smo za diskusiju. Uz uzajamno poštovanje ovaj odnos možemo povesti na bolje staze – ocenio je Hil.

Prema njegovim rečima, nada nije osnova za politiku već se moraju posmatrati objektivne okolnosti.

“Postoji narativ tragedije da je Srbija izostavljena”

– U nekim aspektima stvari su teže. I ja se nekad tako osećam. Ipak mislim da nisam još završio i da treba ovaj odnos da unapredimo. Ne sumnjam da je logika dve zemlje da budu bliže. Ima mnogo više toga što nas spaja nego što nas razdvaja. Spreman sam da radim na tome. razumem frustracije ali želim da skrenem pažnju na činjenicu da EU trpi veliki pritisak iznutra, da počne ponovo sa proširenjem, da počne da prima nove članice. Prethodnih dana je bilo da se postavlja pitanje i da se traži datum kad EU može da počne da prima nove članice – kazao je Hil i dodao:

– Ako pogledate istoriju Srbije postoji jedan narativ tragedije da je Srbija izostavljena iz nekih događaja, iz renesanse. Sada smo u situaciji da postoje neke osnove za nadu. Želim da vidim šta možemo zajedno da uradimo, SAD i Srbija da Srbiju dovedemo u bolji položaj. Na tome ću raditi.

SAD veoma podržavaju ZSO

Hil je istakao da kada je u pitanju situacija na KiM da se radi o stalnom naporu i dodao da postoje elementi koji se nalaze na stolu i koji i treba da budu na njemu.

– Srpska zajednica na Kosovu treba da zna kako će im životi izgledati. Oni treba da vide kako će im budućnost izgledati. Zato SAD veoma podržavaju ZSO. Sa stanovišta Kosova, kada oni pogledaju proteklih nekoliko decenija vide da im treba veće međunarodno uporište i traže da se pregovori završe u situaciji gde oni mogu da se učlane u evropske strukture. Obe strane žele nešto što može da se uradi. Obe strane mogu da izvuku dosta iz Lajčakovog i Eskobarovog iskustva. Mi smo veoma ponosni što im u tome pomažemo. Nismo na kraju procesa, negde smo u sredini. Možda smo malo zapali u blato, ali krećemo se napred. Ne bih odbacio optimizam kao pogled na stvari. Ne vidim razlog za pesimizam – poručio je Hil.