Bilo bi mnogo lepše i lakše kada bi se izbegle kalkulacije i neizvesnost u vezi daljeg učešća srpske reprezentacije na SP. Nažalost, silom prilika, ponovo smo uleteli u tu “višu matematiku”, ali na sreću, imamo profesora doktora Petra Kočovića, eksperta na tom polju. Veliki zaljubljenik u košarku, koji se niz godina na najvišem niovu bavi relevantnim statističkim podacima, profesor na Fakultetu za informacione tehnologije i inžinjerstvo FITI.
Znamo svi floskulu – statistika je kao bikini, pokazuje sve, ali ne otkriva ništa… Možemo samo donekle da se složimo sa ovom konstatacijom, jer nauka napreduje kropnim koracima i sve je manje elemenata košarkaške igre, koji ne mogu da se svrstaju u statističke kolone, tabele, dijagrame, rang liste…
Možemo da budemo romantični skeptici koji igru pod obručima sagledavaju kroz lepršavost, atrakcije i nepodnošljivu lakoću igranja, ali moramo i da priznamo značaj naučnih činjenica. Pogotovo posle razgovora sa profesorom Petrom Kočovićem, koji je, ustvari, „2u1“ i naučnik i odličan poznavalac kraljice igara, a iznad svega veoma pristupačan i nesebičan sagovornik. Tako da vas ne začudi ako ga tokom ovog teksta „greškom“ i oslovimo „samo“ sa Pera.
Da spomenemo da su u jeku najveće pandemije korone sve oči bile uprte u njega, upravo je profesor Kočović „vedrio i oblačio“ i ulivao nadu naučnim šematskim prikazima koristeći principe Gausove metodologije. Na tim grafikonima se jasno videlo u kojoj meri i gde se na planeti prostirala korona i precizno je predviđao trajanje talasa pandemije i kada ćemo iz tamnosive faze stići do onih šarolikijih…
Video analiza na tacni, ali…
Što se dosadašnjeg toka Svetskog Kupa u košarci tiče, Kočović je prilično precizno predvideo učinak timova, jedino mu „naruku“ nije išao nepredvidivi pad Francuza, a uoči duela Srbija – Italija bio je pomalo uzdržan. Ne znamo da li su naši momci i selektor Pešić pogledali svojevrsnu video analizu prošlogodišnjeg bolnog kiksa u duelu sa Italijanima, ali ako nisu, svakako je trebalo…
„Po statističkim činiocima Srbija je bila u prednosti, ali negativan skor sa Italijanima proteklih godina i njihova karakteristična gruba igra su pozivali na oprez. Imali smo plus 16 u trećoj deonici, koji smo nesmotreno prokockali, ali uprkos našim greškama bili smo nadomak pobede i doživeli poraz od svega dva poena. Bili smo tako blizu pobede, šteta što je ispuštena ta prilika, jer da smo pobedili Italiju, gospodarili bismo situacijom i dalje bi nam se otvorio mnogo lakši prolaz. Šteta što nismo iz prošlogodišnjeg poraza od njih na EP izvukli pouke. I tu statistički podaci mnogo znače, upravo posle te utakmice sam izmontirao video prilog iz segmenta odbrambene statistike, koja se uveliko praktikuje u NBA. Na tom video snimku se može videti koliko je koji igrač i naše i italijanske selekcije primio koševa usled svoje greške u odbrani. Te brojke su neverovatne i mnogo govore. Takve stvari sam slao Saši Đorđeviću dok je bio selektor i stručni štab bi to pogledao i prosledio mu“, ističe Kočović.
Ali, daleko vedrije teme su vezane za obradu podataka u košarci, čime se aktivno, iz hobija, bavi od 2017. godine, uz veliku pomoć sina Vladimira i brata Zorana, takođe informatičara.
„Uoči svakog velikog takmičenja pravimo rang liste, timske i pojedinačne. Te liste se iz dana u dan menjaju kako unosimo nove, sveže podatke. Na početku koristimo statistiku igrača iz minule klupske sezone, zatim na to nadovezujemo učinak na pripremnim utakmicama reprezentacije. Redosled u tom rangiranju se menja kako selektori skraćuju roster tokom priprema i u slučaju povreda igrača i nekih drugih promena. Uglavnom, Srbija se i timski i pojedinačno i dalje dobro kotira, videćemo kako će stvari da se odvijaju. A tokom šampionata, iz kola u kolo, dodajemo parametre sa svakog meča. Tako se dobija jasna slika i procena mogućnosti i pojedinaca i ekipa, a na kraju se svodi kompletan učinak“, objašnjava profesor Kočović za Sport Klub.
Na osnovu svih podataka Kočović i saradnici prave i uporednu statistiku dva tima uoči njihovog direktnog duela. I do sada je, uglavnom, bilo poklapanja u tom, da tako kažemo, informatičko-matematičkom predviđanju krajnjeg ishoda tih mečeva. Ono što je važno napomenuti, sva ova računica se sprovodi po modelu iz NBA lige, kojim se izračunava PER Indeks (Player Efficiency Rate). I upravo taj detalj pravi razliku u odnosu na uobičajeno vođenje košarkaške statistike, jer uzima u obzir više elemenata igre kao parametre.
Uvek u društvu legendi
Pored toga što je doktor nauka i profesor na beogradskom UNION univerzitetu, Pera Kočović je bivši sportista i svestrani intelektualac. Trenirao je uporedo karate i košarku, a zatim je zbog obaveza na studijama postao košarkaški sudija i delio pravdu celu deceniju, a sada se bavi košarkom na drugačiji način. Pored rada na statistici, kao veliki entuzijasta uključen je i u razne projekte koji se tiču čuvanja košarkaške tradicije na našim prostorima. Pomaže u tehnici i logistici prilikom organizovanja izložbi sa košarkaškom tematikom, veteranskih turnira i drugih manifestacija. Autor je brojnih naučnih knjiga i video priloga vezanih za košarku. Radeći serijal o Mihajlu Pupinu otkrio je da ima rodbinske veze sa porodicom Pupin u 11. kolenu. Radio je intervju sa svetskom legendom košarke, Brazilcem Oskarom Šmitom, a u struci, tražila ga je i NASA…
„U mnoge aktivnosti sam ušao na poziv legendarnog Bate Đorđevića, a njegov poziv se ne odbija. A kao jedan od organizatora „Memorijala Dragiše Šarića“ upoznao sam brojne velikane, pre svega, Boru Stankovića i Ranka Žeravicu i bio sam domaćin Ivu Daneuu, Petru Vilfanu, Nemanji Đuriću i drugim legendama. Oprobao sam se i u novinarstvu, za list „Politika“ uradio sam intervjuu sa Oskarom Šmitom, najboljim sterlcem u istoriji svetske košarke. Pronašao sam da mu se baba, očeva majka, prezivala Marković i da je iz Beograda, što mi je on potvrdio. Njeno prezime je bilo Marković, a Brazilci su ga transkribovali u Markus. Tačno je da me je zvala NASA, ali ne žalim preterano što sam odbio poziv, lepo mi je i ovako“, priča Kočović.
„Mi radimo po Elo modelu, koji je ustanovio Mađar Arpad Elo još davne 1937. godine za rangiranje šahista. Naravno, on je tada radio ručno, a mi ga primenjujemo komjuterski. Indeksi se sumiraju kako liga ili prvenstvo odmiče. Što je više odigranih utakmica, to je preciznija statistika“.
U dosadašnjem delu Svetskog Kupa bilo je šta je bilo i sada smo skoncentrisani ne samo na igru, nego i na procente, promile, kako da srpski tim materijalizuje nesumnjiv kvalitet. Realno, više i nema prava na kiks, jer u slučaju poraza od Dominikanske Republike nema plasmana u četvrtfinale. Naravno, profesor Kočović je napravio precizan „proračun“ za dve sudbonosne nedeljne utakmice, Italija – Portoriko i Srbija – Dominikanska Republika i u opisu ilustracija izneo ovakva očekivanja:
„Srbija je apsolutni favorit u duelu sa Dominikanskom Republikom, o čemu svedoči staistika, ali njen konačan plasman u grupi zavisi od utakmice Italija – Portoriko. Ako pobedi Italija mi smo drugi u grupi, a ako slavi Portoriko (a mi savladamo Dominikanu) mi smo prvi, što znači da bismo u četvrtfinalu izbegli Amerikance. Glavna prepreka Srbiji je gorostas Tauns, koji „tuče“ trojke kad god mu padne na pamet. Igra u proseku 28 minuta, ali što utakmica više odmiče, on posustaje… Verujem da bi Srbija bez problema trebalo da uđe u 8 najboljih i obezbedi vizu makar za kvalifikacije za OI 2024… Ceo sistem oko plasmana na OI je vrlo komplikovan, pa da ostavimo tu temu za kasnije, da vidimo najpre učinak u ovoj rundi Svetskog Kupa. A Portoriko je u prva četiri kola prikazao nešto više od Italije… Uspeo je da relizuje 288 napada, u odnosu na Italijane (251). Precizniji je u šutevima za 2 i 3, zbirno. U odnosu na Italijane ima više i ofanzivnih i ukupnih skokova. Ima eksplozivnije igrače od Italijana…“
U svakom slučaju, Kočović predviđa pobedu Portorika nad Italijom i svim srcem navija za takav ishod.
„Šanse Portorika su nešto veće u igračkom smislu. Njihovi igrači su u prethodna četiri kola bolje rangirani od italijanskih. Biće zanimljivih duela na tom meču, naprimer i Voters i Fontekio vole da se ispucavaju i troše prekomerno lopte. Ako nekom od njih krene bolje nego u prva četiri kola – biće uzbudljivo. Portoriko ume da nerezonski šutira, to mu je glavna mana. Ipak, nadam se da će Portorikanci da obraduju Srbe“, završava profesor Petar Kočović.
Izveštavanje sa Mundobasketa donosi vam Mozzart
Izvor: Link
