Da li su cene u Srbiji visoke i zašto jesu i nisu

– Cena života i percepcija da li je neka zemlja preskupa ili jeftina relativni su koncepti koji zavise od mnogo faktora, uključujući ekonomsku situaciju, standard života, lične preferencije i poređenje sa drugim zemljama u regionu, rekao je docent Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za “Blic Biznis”, govoreći o cenama i inflaciji.

Foto: Ustupljene fotografije

– Srbija se nalazi u regionu Jugoistočne Evrope i ima svoje specifične ekonomske karakteristike. Srbija se generalno smatra zemljom sa nižim troškovima života u poređenju sa mnogim zemljama Zapadne Evrope. Međutim, troškovi mogu varirati i značajno odstupati na gore, uzimajući u obzir veće gradove kao što su Beograd, Novi Sad, Niš.

Kako je Mijušković ocenio, u odnosu na druge zemlje u regionu Jugoistočne Evrope, Srbija je često percipirana kao zemlja sa nižim cenama, što može biti privlačno za turiste i ekspate, kao i za ljude koji dolaze iz skupljih zemalja. Ipak, ekonomska situacija i cene života se menjaju. Najbolji primer jesu trenutno prilično visoke trgovačke marže u maloprodajnim objektima ili pak cene kvadrata nekretnina, naročito u prestonici koji čine cene života višim, a ekonomsku situaciju manje povoljnom.

– Uzimajući u obzir sve navedene faktore, važno je da se sprovede dubinska analiza, te da se razmisli o svom ličnom budžetu, potrebama i očekivanjima pre nego što se donesu decidni zaključci o tome da li je Srbija za vas preskupa ili ne, kaže Mijušković.

Na pitanje da li smo skuplji od nekih evropskih država Mijušković kaže da je cene života i njihova percepcija kao kategorija se lakše posmatraju i analiziraju kroz konkretne činioce koji na to utiču. U tu svrhu postoji razvijeno više pokazatelja. Ako bismo hteli da analiziramo neki koji je svrsishodan i pogodan u ovom slučaju, to može biti Indeks troškova života po gradovima.

– U sastav ovog kompozitnog indeksa ulaze sledeće kategorije pojedinačanih indeksa: indeks opštih troškova života, indeks troškova rente, indeks troškova potrošačke korpe/namirnica, indeks troškova lokalnih restorana, te indeks lokalne kupovne moći. Prema podacima za 2023. godinu od 244 izlistana evropska grada, Beograd se nalazi tek na 202. mestu, Novi Sad na 213. mestu, a Niš na 229. mestu. Interpretacijom ovog pokazatelja jasno je da ključni gradovi u Srbiji, koji se iz naše perspektive moguće percipiraju skupim, to sigurno nisu posmatrajući nivo Evrope kao celine, dodaje Mijušković.

– Uvozna zavisnost može biti komponenta koja utiče na visinu cena robe koja se nakon toga plasira na domaćem tržištu. U našem slučaju i u trenutnoj situaciji, smatram da se osećaj “skupoće” pre formira na konto visokih marži za robu široke potrošnje koji se dodaju duž lanca snabdevanja, nego usled komponente uvoza (iako ona svakako doprinosi). Ako se posmatra celokupan lanac snabdevanja, od proizvođača do finalnog potrošača, stiče se nedvosmislen utisak da cena najviše naraste upravo kod karike maloprodaje.

To se može i zdravorazumski konstatovati- vidno je da se trenutno najviše bune primarni proizvođači (voća, mleka, mesa) zbog niske otkupne cene svojih proizvoda i finalni kupci čija kupovna moć je sve manja, a potrošačka korpa sve praznija. Naime, trenutno, trgovinske marže u Srbiji na malo u lancima hipermarketa kreću se u rasponu od 20 do 45%. Najniža marža je 12%, a najviša skoro 50%. Po pravilu, što je roba luksuznija i marža je veća, pa može da ide i više od 100% na nabavnu cenu. Posledično, sektor trgovine na malo i veliko je u 2022. godini zabeležio najveći pozitivan neto rezultat, kako pokazuju podaci APR-a. Dobitak od čak 215 milijardi RSD (1,8 milijardi Eura) je bio veći za 26,4 procentna poena nego u prethodnoj godini. Stava sam da je ovo problem koji primarno treba rešavati, naravno ne zanemarujući i podsticanje domaće proizvodnje, nastavlja Mijušković.

Koliko nas košta uvozna zavisnost i koliko će nas koštati u budućnosti?

MIjušković kaže i da uvozna zavisnost može imati svoje prednosti i nedostatke, a da li je štetna ili ne za neku zemlju zavisi od specifičnih okolnosti te zemlje. Evo nekoliko razloga zašto neka zemlja, uključujući Srbiju, može smatrati da je visoka uvozna zavisnost problematična:

1. Ranjivost prema promenama na globalnom tržištu: Kada zemlja zavisi od uvoza za ključne resurse ili proizvode, postaje ranjiva na promene u međunarodnom okruženju, kao što su fluktuacije cena ili poremećaji u snabdevanju. Ovo može dovesti do nepredvidivih ekonomskih rizika.
2. Smanjenje domaće proizvodnje: Uvozna zavisnost može podsticati smanjenje domaće proizvodnje, što dovodi do gubitka radnih mesta, smanjenja inovacija i tehnološkog zaostajanja u odnosu na zemlje koje su manje zavisne od uvoza.
3. Deficit u spoljnotrgovinskom bilansu: Ako uvoz premašuje izvoz, to može dovesti do deficita u spoljnotrgovinskom bilansu, što može prouzrokovati pritisak na valutu zemlje, smanjiti devizne rezerve i povećati dug.
4. Gubitak suvereniteta nad ključnim sektorima: Visoka uvozna zavisnost u ključnim sektorima, kao što su energetika ili prehrambena industrija, može značiti da zemlja nema potpunu kontrolu nad sopstvenim snabdevanjem i sigurnošću.
5. Nedostatak diversifikacije: Ako se zemlja previše oslanja na uvoz određenih proizvoda ili iz određenih izvora, nedostatak diversifikacije može povećati rizik od poremećaja u snabdevanju ili promena u trgovinskim odnosima.

– Važno je napomenuti da visoka uvozna zavisnost nije nužno loša ako je pravilno upravljana. Ona može omogućiti pristup širim izborima proizvoda, boljim tehnologijama i resursima koji se ne mogu efikasno proizvesti domaće. Ključno je postići ravnotežu između uvoza i domaće proizvodnje kako bi se minimizirali rizici i obezbedilo održivo ekonomsko okruženje.

Konkurentnost se smatra rešenjem, ali se odnosi i na sposobnost zemlje da proizvodi i izvozi proizvode visokog kvaliteta,

– Konkurentnost se često smatra važnim faktorom za prevazilaženje izazova u vezi sa uvoznom zavisnošću i za postizanje održivog ekonomskog rasta. Konkurentnost se odnosi na sposobnost zemlje da proizvodi i izvozi proizvode i usluge koji su visokog kvaliteta i konkurentske cene na globalnom tržištu. Evo nekoliko načina na koje konkurentnost može doprineti prevazilaženju problema uvozne zavisnosti:

1. Razvoj domaće proizvodnje: Jačanje konkurentnosti podstiče domaću proizvodnju i pomaže zemlji da proizvodi veći deo onoga što inače uvozi. Kroz investicije u tehnologiju, inovacije i poboljšanje poslovnog okruženja, zemlja može stvoriti uslove koji podstiču rast i diversifikaciju domaće ekonomije.
2. Izvozno orijentisana ekonomija: Konkurentnost može dovesti do većeg izvoza, što može pomoći u smanjenju deficita u spoljnotrgovinskoj bilanci i pružiti zemlji dodatne izvore prihoda.
3. Smanjenje ranjivosti: Diversifikacija izvoza i povećanje domaće proizvodnje smanjuju zavisnost od uvoza i time pomažu zemlji da se manje oslanja na nestabilne međunarodne tržišne uslove.
4. Rast radnih mesta: Konkurentnost može doprineti rastu privatnog sektora i stvaranju novih radnih mesta, što pozitivno utiče na zapošljavanje i smanjenje siromaštva.
5. Povećanje privlačnosti investitora: Konkurentne ekonomije obično privlače više stranih direktnih investicija jer investitori vide potencijal za profit u zemljama koje su sposobne da konkurišu na globalnom nivou.

Postizanje konkurentnosti zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje poboljšanje obrazovanja i veština radne snage, podršku inovacijama i istraživanju i razvoju, olakšavanje poslovnog okruženja, unapređenje infrastrukture i druge reforme koje podržavaju privredni rast, dodaje Mijušković.

Domaća privreda se može stimulisati nastavkom dosadašnjeg pristupa koji uključuje različite merekoje poboljšavaju konkurentnost.

Dalje stimulisanje privrede Srbije zahteva nastavak dosadašnjeg sveobuhvatnog pristupa koji uključuje različite politike i mere kako bi se poboljšala konkurentnost, podstakao privredni rast i smanjila uvozna zavisnost. Evo nekoliko ključnih strategija i komponenti na kojima treba raditi dalje i u narednom peridu:

1. Podrška malim i srednjim preduzećima: MSP-ovi često čine temelj ekonomije. Pružanje boljeg pristupa finansiranju, obuci, mentorstvu i tehničkoj podršci može pomoći ovim preduzećima da rastu i razvijaju se.
2. Investicije u obrazovanje i veštine: Osiguravanje kvalitetnog obrazovanja i usavršavanja veština važno je za stvaranje radne snage koja je sposobna nositi se sa zahtevima savremenog tržišta rada.
3. Podsticanje inovacija i istraživanja i razvoja: Investicije u istraživanje i razvoj te podrška inovativnim projektima mogu poboljšati konkurentnost privrede i doprineti razvoju novih tehnologija i proizvoda.
4. Smanjenje administrativnih prepreka: Olakšavanje procesa osnivanja i vođenja poslovanja, kao i smanjenje birokratskih prepreka, može privući više investicija i podstaći rast preduzetništva.
5. Infrastrukturni razvoj: Investicije u infrastrukturu, uključujući puteve, energetsku infrastrukturu i komunikacijsku mrežu, mogu poboljšati poslovno okruženje i privući veći broj investitora.
6. Fokus na izvoz: Podsticanje izvoza kroz olakšavanje trgovine, pristup novim tržištima i promociju izvoznih industrija može pomoći u smanjenju spoljnotrgovinskog deficita.
7. Porezna politika: Održavanje konkurentnog poreskog okvira može privući investicije i podstaknuti rast domaćih preduzeća.
8. Podrška sektorima sa potencijalom: Identifikacija sektora sa visokim potencijalom za rast i razvoj, kao i pružanje specifične podrške tim sektorima, može doprineti diversifikaciji ekonomije.
9. Privlačenje stranih investicija: Stvaranje povoljnog poslovnog okruženja i pružanje stimulacija za strane investitore može doneti dodatne resurse i tehnologije.
10. Poboljšanje energetske efikasnosti: Smanjenje energetske zavisnosti i podrška održivim tehnologijama može smanjiti troškove i povećati konkurentnost, zaključuje Mijušković.

Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.