Maja Kovač iz Centra za istraživanje javnih politika izjavila je u Danu uživo da radnici imaju svoje motive zašto se angažuju na platformama za dostavu – dva osnova su mogućnost pristojne zarade i fleksibilnost koju pruža ova vrsta posla.
Kako izgleda biti dostavljač u Srbiji, u kakvim uslovima rade, da li ostvaruju prava koja zaposleni po zakonu imaju? Međunarodni projekat nazvan Fervork, analizira i rangira zemlje po nivou prava koje ostvaruju zaposlenih na platformama za dostavu.
Maja Kovač kaže da kada govorimo o dostavljačima govorimo o platformskom radu na lokaciji.
„To su uglavnom muškarci, srednjih godina, mada ima i studenata i mlađih, njihovo obrazovanje u većini slučajeva je srednjoškolsko obrazovanje. Ti radnici imaju svoje motive zašto se angažuju na platformama, a dva osnovna su mogućnost pristojne zarade i fleksibilnost koju im pruža ova vrsta posla“, kaže ona.
Ističe da u Srbiji treću godinu izučavaju konkretno uslove rada na platformama za dostavu, a ranije su izučavali platforme koje se bave prevozom putnika.
„Ocenjujemo na osnovu pet principa. Kao što je i naslov našeg izveštaja „(D)ostavljeni na cedilu 2023″, ne možemo reći da se njihov položaj poboljšava, još uvek su parametri tog položaja nedovoljno dobri u različitim aspektima, tako da možemo ceniti da ima još mnogo posla da bi se taj položaj poboljšao, da bi se platformski rad prepoznao kao rad u našem zakonodavstvu. Ovaj rad, u našem kontekstu jeste jedna nerešena zona, mi podižemo svest o tome da je potrebno urediti ovu vrstu rada, ali slično je i u drugim zemljama EU“, kaže.
Trenutno je, objašnjava, EU u nekom procesu prihvatanja direktive o poboljšanju uslova u platformskom radu, poboljšanje radno pravnog statusa ovih radnika.
„Da se kaže svima da platforma jeste poslodavac, što se u mnogim slučajevima izbegava. Poslodavci nisu platforme, poslodavci su preduzetnici, odnosno ukoliko radnik osnuje svoju preduzetničku kompaniju ili agenciju, on direktno sklapa ugovor o poslovno tehničkoj saradnji, treće pravno lice sklapa ugovor sa samom platformom, trebalo bi da zapošljava radnike. Naše istraživanje pokazuje da nemalo radnika ne potpisuje nikakav ugovor, a čak i ako potpiše ugovor, to su neke druge vrste ugovora, koje im ne nude nikakvu zaštitu. Nema bolovanja, radnici su potpuno nezaštićeni, toga postaju svesni tek kada dođu u tu situaciju, oni sami nisu baš radi da potpisuju ugovore o zapošljavanju, već takozvane jeftinije ugovore koji ne nude socijalnu zaštitu“, navodi ona.
Objašnjava da su ove godine posmatrali rad na četiri platforme – Wolt, Glovo, Yandex i Mister D.
„Prve dve su međunarodne, bave se dostavom hrane, Yandex je nova platforma prvi put smo je ocenjivali, bavi se kurirskom uslugom, Mister D takođe dostavom hrane, lokalna platforma koja se bavi istim modelom kao Wolt i Glovo. Kada je reč o ocenama uslova rada na ovim platformama, one nisu dobre. Najveći broj bodova koje platforme mogu osvojiti je 10, imamo dve koje su osvojile po tri, i još dve koje nisu nijedan. To dosta govori o uslovima, da je potrebno raditi na poboljšanju“, ističe ona.
Dodaje da postoji ogromna potreba za regulisanjem ovakve vrste rada.
„Profili radnika su takvi da često srećemo ljude koji su ostali bez posla pa su morali da nađu neko brzo rešenje, ulazak na tržište platformskog rada je lak, niske su barijere, proces je vrlo jednostavan, samim tim je velika fluktuacija radnika, tu su čak i ljudi kojima je ovo već nekoliko godina glavni posao. Motivi su mogućnsot dobre zarade, ali vidimo da je to jedna slika romantizirana, ta zarada je dobra ukoliko radnik radi više od 40 sati nedeljno, koliko je po zakonu propisano, to je ponekad i 60 i 70 sati, svaki dan po 10 sati, u saobraćaju. U tom slučaju, to jeste jedna pristojna zarada, dostojanstvena, mogli bismo reći, ali nisu dostojanstveni uslovi i mehanizmi koji teraju radnike da rade duge sate“, kaže ona.
Postoje, kaže, određeni pragovi ukoliko se isporuči veći broj dostava.
„Dolaze bonusi, bonusi su jedan od glavnih motiva, radnici njih jure, samim tim se izlažu riziku. Promenio se način obračuna elemenata, koji sve elementi ulaze u cenu dostave, koju radnik može da dobije. Početkom godine, Wolt je uveo novi način izračunavanja zarade, koji se zove dinamično određivanje troškova. To je uznemirilo radnike, jer je Wolt imao dobre uslove rada i mogućnost pristojne zarade, zbog toga je došlo i do štrajkova, u većini zemalja gde Wolt posluje“, kaže ona.
Radnicima, dodaje, nije jasno šta sve ulazi u tu cenu njihove dostave.
„Smanjena je transparentnost, Wolt vodi računa, skoro je objavio izveštaj o algoritamskoj transparentnosti, koji su sve faktori koji utiču na cenu dostave, to jeste pozitivna stvar, ali kanal informisanja o tome je negde zakazao“, ističe.
Izvor: Link
