Reprezentacija Srbije odbranila je prošlogodišnju titulu prvaka sveta u ekipnom takmičenju u sportskom ribolovu, održanom 9. i 10. septembra na veštačkom jezeru Mekinenza na Ebru u Španiji. Titulu najboljih izvojevali su iskusni reprezentativci – Goran Radović, poznatiji po nadimku Gica iz Arilja, inače dvostruki svetski šampion, Nikola Marković iz Kraljeva, Vladan Mrkušić iz Paraćina, Nemanja Damjanović iz Beograda, Dejan Rajić iz Kragujevca, Ivan Pavlov iz Kovina, Nemanja Radović iz Arilja,
s trenerima Dejanom Radanovićem iz Smedereva, Dejanom Arsićem iz Trstenika i selektorom Milanom Milosavljevićem Midom iz Kraljeva.
Željko Bogdanović iz Čačka i Bojan Rajić, Dejanov dve godine mlađi brat, bili su deo stručnog tima i oni su iz kluba „Šumadije” Kragujevac.
Za zlato – 45 bodova
Posle dva dana takmičenja u gradu Fejon na reci Ebro naši ribolovci potvrdili su svoj prošlogodišnji uspeh u veoma jakoj konkurenciji od 23 zemlje sveta. Uspeli su da se domognu trona i po broju bodova i po broju ulovljene ribe (što su propozicije takmičenja pecanja na udicu i plovak). Ukoliko i treći put za redom budu prvaci sveta, što do sada nikom nije pošlo za rukom, prelazni pehar će im ostati u trajnom vlasništvu. Srebro je pripalo ekipi iz Engleske, a bronza reprezentaciji Francuske.
– Ovo je, zapravo, potvrda prošlogodišnjeg rezultata ostvarenog u Osjeku u Hrvatskoj. Za 69 godina, koliko se održava svetski kup, ni jedna zemlja u našem okruženju nije bila osvajač, izuzev Mađarske. Nažalost, naš prošlogodišnji uspeh nije bio medijski ispraćen na pravi način i nismo uspeli da skupimo sponzore, pa smo sami jurili sredstva, kaže Dejan Rajić, napominjući da im je ovog puta izašla u susret i Skupština grada Kragujevca.
Savez im je izdvojio značajnu sumu novca za ekspediciju od 12 ljudi, kako bi mogli da funkcionišu kao ekipa i budu konkurentni.
– Većina uspešnih ekipa poput Italije, Francuske ili Engleske imaju ljude u timu koji se ribolovom bave profesionalno i oni su bili na stazi na kojoj ćemo se takmičiti mesec dana pre nas, kaže Dejan.
Takmičili su se u regionu Argo, podeljenom na pet sektora koji su bili udaljeni 20 kilometara. Svaka ekipa trenirala je u drugom delu reke kako bi se upoznali sa uslovima staze. Dejanu je pomoglo to što je uspevao je da se snađe na različitim mestima, što je bilo prepoznato u njegovom timu.
– U prvih pet minuta takmičenja sam ulovio četiri velike ribe i brzo sam stekao prednost. Do drugog sata sam vodio ubedljivo, da bi kolega do mene ulovio soma koji je prošao pored mog sektora i to mi je napravilo haos da u narednih 20 minuta nisam ulovio ni jednu ribu i tako sam spao sa prvog na četvrto mesto. Kada sam saznao da je naša ekipa ubedljivo prva došao je izliv emocija, kaže Dejan.
Dejan je drugog takmičarskog dana od početka do kraja bio na prvom mestu, što je uticalo na ukupan plasman ekipe. Ali, ipak, završava na četvrtom mestu u ukupnom individualnom plasmanu, kao najbolje plasiran član našeg tima.
– Ovo je moje najveće dostignuće u ribolovu. Iako sam srećan zbog toga, više me ispunjava što smo kao ekipa uspeli da se održimo na prvom mestu, kaže Dejan.
Ukoliko potvrde uspeh iz Španije na narednom takmičenju, koje se održava u Francuskoj sledeće godine, prelazni pehar ostaje u trajnom vlasništvu Srbije. Za 69 godina samo je Italijanima, Englezima i Francuzima pošlo za rukom da odbrane dve godine za redom titulu.
Što se tiče Kragujevca i kluba „Šumadija” kojem Dejan Rajić i većina državnih reprezentativaca pripada, već duži niz godina su uspešna organizacija, seniorski reprezentativci su u kategoriji žena i muškaraca. Zorica Petković, Katarina Pavlović i Gordana Rajić, Dejanova i Bojanova majka, profesionalno se bave ribolovom. One su ove godine branile boje naše zemlje u Apatinu, gde se održavalo Svetsko prvenstvo za žene.
Od sedme godine na vodi
Četrdesetjednogodišnji Dejan Rajić je elektroinženjer i potiče iz ribolovačke porodice. Od sedme godine je zavoleo ovaj sport i sa roditeljima koji su pasionirani ribolovci odlazio na pecanje, a potom se takmičio od najnižeg uzrasta.
– Ribolovu me je privoleo otac, i uz njega sam imao prve izlaske na vodu i to me privuklo kao magnet. On se u to vreme takmičio, a ja sam s njim išao bez obzira kakvo je vreme bilo i držao mu kišobran na malom jezeru Bubanj. I dalje volim da provodim vreme sa ocem. Pomenuo bih Slobodana Kanju, očevog kolegu koji je imao neverovatnu strast prema takmičenju, kaže Dejan.
Kanja im je bio mentor, a pokojni Milan Šerifović jedno vreme i selektor i bili su prepoznati kao Milanovi pioniri. Na prvo Svetsko prvenstvo u Gentu 1999. godine, poveo ga je upravo Šerifović, sa višestrukim šampionom Jugoslavije Dragoljubom Tutom iz Niša.
– Od tih nekih pionirskih i omladinskih rezultata imam više osvojenih prvih i drugih mesta u Srbiji, imam i jedno prvenstvo Jugoslavije, kao omladinac. U seniore sam ušao sa manje od 18 godina, jer tada nisu postojale kategorije kao sada i odmah sam osvojio drugo mesto u Srbiji, individualno, i uključio se u borbu za nacionalni tim, ponosan je Dejan.
Izvor: Link
