Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“ je potpisala Sporazum sa Centrom slovenske kulture Sveruske državne biblioteke za stranu književnost „Margarita Ivanovna Rudomino“ iz Moskve za podršku Dečijem odeljenju biblioteke, dok je Univerzitetska biblioteka dobila legat akademika Nikole Tasića, koju je uručio akademikov sin prof. dr Nenad Tasić.
– Gosti iz Moskve hteli su da vide kakav je program rada sa decom, šta planiramo i u tom smislu da dođe do razmene iskustva i znanja između njihove i naše biblioteke. Oni nama mogu dosta da ponude, a nadam se i mi njima. Verujem da će to u budućnosti još više da se intenzivira, kaže organizator programa Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ Vladimir Stefanović.
Ova saradnja je deo projekta „Rusko-srpska književnost za decu“ koji realizuju Udruženje građana „Ekspres“ i Udruženje sunarodnika i prijatelja Rusije „Mir“ . Sporazum su potpisali direktor Narodne biblioteke Mirko Demić i rukovodilac Centra za slovensku kulturu Elena Pavlovna Marčenko. Projekat je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja, a i grad je prepozao važnost ovog projekta i podržao ga. Gošće iz Moskve obišle su sve ustanove kulture grada, organizovana je književna promocija
ruskih i srpskih pisaca, kao i debata o dečijoj književnosti.
Interesovanje za Dečiju biblioteku
Vladimir Stefanović kaže da su se gosti iz Rusije upoznali sa radom i sadržajem Dečije biblioteke, dopali su im se neki programi, pa su odlučili da ih „preuzmu“ i uvrste u rad moskovske biblioteke.
Dve biblioteke su razmenile informacije, sadržaje i materijale, a iz kragujevačke biblioteke kažu da će to poboljšati i rad „ruskog kutka“. Cilj je i da on počne intenzivnije da radi, jer je njegovo osnivanje pospešilo saradnju sa moskovskom bibliotekom.
– Saradnja se bazira na književnosti za decu, da se susreću sa ruskim basnama, bajkama i drugim dečijim žanrovima. Upoznavanje ruske kulture i književnosti i negovanje nove čitalačke publike, jedna je od najznačajnijih delova saradnje. Pokušavamo da od samog temelja, a to je dečija književnost, razvijamo toleranciju i razumevanje, kako u kulturi, tako i u ostalim oblastima društvenog života, kaže Stefanović.
U programu je bila i izložba ilustracija Ale Visocke na temu knjige Nadežde Saharove „Din Dik i snežni Ditrinuh“, a posle toga i radionica gde su mališani imali priliku da rade ilustracije na osnovu priča iz knjige. Najbolji radovi će biti poslati u Moskvu na izložbu koju će organizovati Sveruska državna biblioteka.
U materijalnom smislu, pomoć je stigla u vidu knjiga, koje je Moskva poklonila Narodnoj biblioteci. Ali, i kragujevačka biblioteka je poklonila knjige iz svog izdavaštva, a to su monografija o Kragujevcu i bogoslužbenica „Stoglav“.
– Rusko biliotekarstvo je dosta razvijeno i ima bogatu tradiciju, može se dosta toga naučiti od njih i u strukovnom smislu. Međunarodna saradnja nam daje novi uvid i aspekte bibliotekarstva, objašnjava Stefanović.
Legat akademika Nikole Tasića
Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu dobila je legat akademika Nikole Tasića (o njemu više u uokvirenom tekstu), koji obuhvata njegovu ličnu biblioteku sa više od 1.500 knjiga i veliku količinu neknjižne građe. Tu spadaju brojne beleške, crteži i fotografije koji su nastali na iskopavanjima koje je akademik Tasić vodio. Ima tu radova u rukopisu, folija i mikrofilmova korišćenih na predavanjima, lične prepiske, plaketa, priznanja…
– Nismo još sve raspakovali i pregledali, ali možemo reći da će biti pravi izazov sve razvrstati i tematski i hronološki obraditi. Vremenom ćemo kreirati i posebne digitalne kolekcije rukopisne građe i crteža, kako bi naredne generacije mogle da koriste zaostavštinu akademika Tasića, kaže direktorka Univerzitetske biblioteke Vesna Abadić.
Do saradnje je došlo tako što je prof. dr Nenad Tasić, sin akademika Tasića, kontaktirao Univerzitet u Kragujevcu i Centar Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) sa predlogom da prihvate poklon.
S obzirom da je porodica odlučila da legat „preda“ ovoj instituciji, u biblioteci kažu da je verovatno presudilo to što je akademik Tasić dao značajan doprinos u radu Centra SANU u Kragujevcu, kao njegov upravik. Kako je izjavio njegov sin, on je voleo Kragujevac i rado mu se vraćao, uz želju da da lični pečat i doprinos u razvoju Univerziteta u Kragujevcu i novih naučnih istraživanja.
Tim povodom, organizovan je okrugli sto na kome se govorilo o liku i delu akademika Nikole Tasića. Kao upravnik Centra SANU u Kragujevcu sa najdužim stažom, ostavio je izuzetno veliki trag u njegovom tridesetogodišnjem radu, o čemu su govorili akademici Miloš Đuran i Miloš Kojić sa Univerziteta u Kragujevcu, kao i mlađe kolege sa Balkanološkog instituta SANU i Arheološkog instituta u Beogradu, koje su imale čast da rade sa njim.
UKRATKO O NIKOLI TASIĆU
Poznati srpski arheolog
Akademik Nikola Tasić je bio istaknuti srpski arheolog koji je izučavao praistoriju na teritoriji Balkana. Tokom svoje naučne karijere obavljao je i brojne značajne funkcije (direktor Balkanološkog instituta SANU, direktor Narodnog muzeja u Beogradu, generalni sekretar SANU i potpredsednik SANU). Bio je i upravnik Centra SANU u Kragujevcu, nakon smrti akademika Dragoslava Srejovića, u periodu od 1997. do 2010. godine. Kratko je radio u Narodnom muzeju u Kragujevcu, nakon čega počinje njegova
bogata karijera.
Interesantno je da su dva najznačajnija srpska arheologa u posleratnom periodu, Dragoslav Srejović i Nikola Tasić, bili ista generacija kragujevačkih gimnazijalaca. U istoj generaciji je bilo i Svetozar Stojanović, istaknuti filozof koji je karijeru gradio u Beogradu i inostranstvu. Stojanovićeva porodica takođe je poklonila njegovu ličnu biblioteku Univerzitetskoj biblioteci u Kragujevcu i ona je proglašena za kulturno dobro.
Izvor: Link
