Autobuska stanica u Kragujevcu već decenijama je u toliko zapuštenom i ruiniranom stanju, od mokrog čvora, do šaltera, perona, prilaznog trotoara punog rupa i bara, da se nikako nije uklapala u sliku velikog i uređenog grada. Sva je prilika da će se njen izgled iz korena promeniti i da će zablistati jer je novi vlasnik objekta, prevoznička firma „Janjušević” iz Priboja, pre mesec dana započela radove na detaljnoj rekonstrukciji objekta.
Vinko Janjušević vlasnik je pribojske firme a sada i kragujevačke stanice, od kada je u maju kupio na stečajnoj prodaji imovinu bivšeg „Autosaobraćaja” za 184 miliona dinara. Odlučio je da uđe u renoviranje jer je objekat bio ružan, zapušten, a na sve strane vladala je prljavština.
“Ja sam bio nekoliko godina zakupac ove stanice dok je trajao stečaj i tada nisam mogao ništa ozbiljnije da popravljam jer zgrada nije bila moje vlasništvo. Sada se zna ko je vlasnik, zna se ime i prezime onoga ko je odgovoran za njen izgled. Zato smo krenuli u ove radove da stanica pre svega podigne nivo čistoće, da sve što je dotrajalo bude zamenjeno novim, od instalacija pa nadalje, da se naši putnici i građani ovde prijatno osećaju, a ne da izbegavaju da ovde dođu”, kaže Janjušević.
Bez ugovora sa gradom
Investicija firme „Janjušević” u obnovu stanice nekako se vremenski poklopila sa odlukom nove SNS postave na čelu gradske vlasti da u ovom momentu odustane od zaduživanja kreditom od pet miliona evra za rekonstrukciju zgrade bivšeg servisa, koja je kupljena za tri miliona evra kako bi se adaptirala za novu autobusku stanicu.
Da li je i na koji način renoviranje privatnog objekta dogovoreno sa gradom, kako ne bi ostao bez stanice i je li po sredi neki ugovor? Janjušević kratko odgovara da njegova firma sa gradom nema ništa.
“Nikakav ugovor niti dogovor nemamo. Mi radimo svoje, a oni svoje. Mi moramo da nastavimo da radimo i želimo da to bude u boljim uslovima, a grad ako hoće da gradi svoju stanicu, neka gradi. Mi ne moramo da tražimo saglasnost grada da se bavimo ovom delatnišću i u Kragujevcu može da postoji pet autobusklih stanica”, kaže Janjušević.
Sve vreme dok traju radovi, koji su u punom jeku, stanica je radila i tako će biti do kraja rekonstrukcije. Najveći problem do sada, kako navodi Janjušević, bili su imovinski odnosi sa vlasnicima kioska duž prilazne staze stanici. Radnici su prvo uklonili ostatke pre nekoliko godina izgorelog montažnog objekta koji je bio ruglo, ali su se javili naslednici vlasnika kioska koji su zapretili tužbom tražeći materijalnu nadoknadu za njegove izgorele ostatke.
Ni ostali vlasnici kioska neće da uklone svoje objekte. Oni bi to morali da urade jer im je ugovor o zakupu prostora istekao sa danom kupovine imovine bivšeg „Autosaobraćaja”, a to je bilo u drugoj polovini maja.
Svi kiosci su trenutno ispražnjeni i ne rade, ali se i ne uklanjaju. Neki su pomereni u stranu kako bi prošli buldožeri koji ravnaju zemljište prema Železničkoj stanici koje pripada Autobuskoj i sada je ograđeno novom ogradom.
Zoran Jovanović, bivši gradski funkcioner, sada rukovodilac u preduzeću „Janjušević”, kaže da je čitav prostor dobio novu ogradu, a da je već obavljeno dosta radova. Krov iznad perona je potpuno promenjen novim, a metalni stubovi koji su ga držali bili su od rđe natruli i nestabilni, pa su i oni zamenjeni. Famozni trotoar kojim se prilazilo peronima i staničnoj zgradi dobio je nov asfalt.
Grad je na dobitku
Jovanović napominje da će prilaz staničnoj zgradi biti popločan granitnim pločama, a u unutrašnjosti stanice biće uvedeni podno grejanje i klimatizacija. Dakle, sve na najvišem nivou. Tome ide u prilog i sređivanje toaletnog čvora, uz dodatak posebnog toaleta za invalide. Jedan toalet će se izgraditi van same stanične zgrade, kako putnici koji su doputovali u grad ne moraju da obilaze i ulaze u stanicu, već idu pravo u ve-ce.
“Posebna priča su instalacije. Ovaj objekat je star više od 50 godina, rađen je na „o ruk” i sve je dotrajalo. Malo ljudi zna da je on skoro čitav sagrađen od drveta, koje je obloženo fasadom. Morali smo da zamenimo 4.000 metara elektro kablova. Tu su i vodovodne i kanalizacione instalacije koje takođe moraju da se menjaju jer je to rađeno u fazama i nekvalitetno”, kaže Jovanović.
Vinko Janjušević skreće pažnju da njihov trud neće dati pravi rezultat ako i grad i njegove službe ne urade svoj deo posla i srede javni prostor oko same stanice. Treba održavati zelene površine, popraviti uličnu rasvetu, na kraju, dovesti inepekcije da reaguju ako vlasnici kioska neće da uklone svoje objekte, iako su imali oročene dozvole. On pominje da su radnici na obnovi stanice morali da poseku mnogo divljeg rastinja, šiblja i granja izraslog oko ciglom zidanog magacina starog preko 100
godina pored zgrade pošte prema Železničkoj stanici. Uzalud novi izgled stanice ako je okolina zapuštena.
Zato Janjušević kaže da bi prava stvar bila da se obnovi i zgrada Železničke stanice i da čitav ovaj kraj bude primer čistoće i uređenosti. A kada je u pitanju namera, pa odustajanje grada, na neodređeno vreme, od gradnje nove stanice Janjušević smatra da je novi gradonačelnik Dašić uradio dobar posao što je obustavio investiciju od pet miliona evra za rekonstrukciju bivšeg servisa.
“Dati tolike miliona evra za novu stanicu, to je pitanje i funkcionalnosti i ekonomske opravdanosti. Pa, tih pet miliona evra kredita treba vratiti, a objekat ima 25.000 kvadrata, ko će tu da dođe, da se zarade i vrate tolike pare”, pita Janjušević.
I Zoran Jovanović je saglasan sa ovakvom procenom. On ističe da se sadašnja, takozvana „stara autobuska stanica”, iako nove nema i neće je uskoro biti, nalazi na idealnoj lokaciji, preko puita Železničke, a da je još jedna njena prednost funkcionalnost, odnosno prava veličina objekta za promet koji postoji.
“Mi smo pratili zvanične podatke koji pokazuju da je u poslednjoj deceniji broj putnika koji se prevoze autobusom u međugradu značajno u padu i da je manji 30 posto. Znači da stanice treba smanjivati, a ne povećavati. Mi smo ovde imali 22 perona, a sada za šest manje jer nisu potrebni. Retki su momenti kada imamo u istom trenutku pet autobusa na peronima. Najčešće ih je tu po jedan ili dva. Prema tome, treba voditi računa o isplativosti ulaganja”, kaže Jovanović.
Zato zaključuje da je ova rekonstrukcija i veliki dobitak za grad, jer pritiska javnosti zbog odlaganja izgradnje nove stanice neće biti. A, sa druge strane, kaže da grad u budućnosti može mirno da odustane od velikog ulaganja u predimenzioniranu stanicu i da sklopi partnerstvo sa stanicom firme „Janjušević”, kroz različite forme koje su moguće, od poveravanja delatnosti, do ulaska u partnerstvo oko zajedničkog ulaganja, ako treba da se izgradi još nešto na stanici, završava Zoran Jovanović.
PLAN I ZA OSTALE STANICE
Batočina „ograđena”
Zoran Jovanović, nekadašnji član Gradskog veća za komunalne delatnosti, dobro poznaje komunalne i privredne prilike u gradu i smatra da je Vinko Janjušević ulaganjem u renoviranje Autobuske stanice pokazao da je posvećen svojoj osnovnoj delatnosti, a to je autobuski prevoz. Kao vlasnik ovog objekta i zemljišta nakon što je kupio stanicu na stečajnoj aukciji mogao je da isparceliše ovo zemljište i proda ga investitorima za izgradnju stambenih zgrada ili nečeg drugog, ali on to nije uradio jer
želi da zadrži osnovnu delatnost i da je nastavi i poboljšava, a to se može samo novim ulaganjem.
I sve druge autobuske stanice koje su prodate ovom prevozniku u paketu sa kragujevačkom, a to su stanice u Batočini, Lapovu, Natalincima, Rači, Topoli, biće jedna po jedna renovirane. Za početak, stanica u Batočini je dobila novu ogradu.
Izvor: Link
