Danas je 19. oktobar, dan koji nas podseća na jedan od najtragičnijih događaja u kragujevačkoj ali i srpskoj istoriji – Kragujevački masakr. Pre tačno 82 godine, na ovaj dan, nemačke okupacione snage izvršile su neopisivu tragediju nad civilnim stanovništvom Kragujevca i okolnih sela.
Uzrok streljanja u Šumaricama je napadanje nemačkog 3. bataljona 749. pešadijskog puka. Uzroci još uvek nisu u potpunosti jasni, neki izvori tvrde da su partizani napali bataljon, drugi da su to četnici uradili a treći izvori tvrde da su se partizani i četnici udružili i izvršili napad. Sve u svemu, ovo je bio uzrok za odmazdu nemačkih trupa. Za svakog ubijenog nemačkog vojnika je naređeno da se strelja 100 ljudi, a za jednog ranjenog 50.
Prva hapšenja usledila su već 18. oktobra kada je u Kragujevcu uhapšeno oko 66 Jevreja i komunista. Međutim, taj broj nije bio dovoljan. Uveče 18. oktobra, krajskomandant Fon Bišofshauzen predlaže Kenigu da nemački bataljoni izvedu akciju u selima Grošnica, Mečkovac, Beloševac, Maršić, Korman, Botunje, Gornje i Donje Komarice.
Na Svetog Tomu, te 1941. godine, počela su prva masovna streljanja u selima. Precizan broj streljanih po selima oko Kragujevca 19. oktobra 1941. nije moguće utvrditi. U izveštajima majora Keniga stoji da je tog dana streljano 427 ljudi, Fon Bišofshauzen izveštava o 422, dok Spomen-muzej “21. oktobar” u Kragujevcu raspolaže podacima o 415 streljanih i 21 preživelom.
Ljudi su hapšeni u svim delovima sela, po grupama, od grupe na ulazu u Grošnicu, preko brda Ćava, a nisu poštedeli ni narod iz Stanova koji su na putu do Grošnice pokupili. Podaci govore da su Nemci u Grošnici streljali ukupno 234 osobe.
Nešto kasnije, počela je i racija u Maršiću gde su Nemci odveli narod u dvorište škole. Priča se da je pre samog streljanja, nemački vojnik na našem jeziku održao žrtvama i govor o zločinu i kazni, a izvedeno je 109 osoba od kojih je 6 preživelo streljanje.
Treće selo je bilo Mečkovac (danas Ilićevo) između Batočine i Lapova. Na streljanje je odvedeno 78 osoba, a preživelo je 75.
Naredna dva dana je bila obavljana sahrana nastradalih, bez povorki, a u Grošnici je čak i sveštenik bio streljan, stoga su i sahrane održane bez sveštenika. Naravno, kao što znamo, Nemci nisu stali ni tada, već se naredna dva dana, 20. i 21. oktobra, odmazda nastavila, tako obeleživši jedan od najvećih radnih zločina u Drugom svetskom ratu.
I dan danas je gorak ukus prisutan kod Kragujevčana, kao i jeza kada se samo spomene ta 1941. i sve što je ta tri dana nosilo sa sobom. Kako bismo i ove, kao i svake godine, odali počast stradalima i sećali se streljanih i porodica koje su ostavili za sobom, u nastavku teksta ostavljamo i njihove poruke svojim najmilijima, koje i dan danas lede krv u žilama:
“Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je”; poručio je svojoj porodici radnik Lazar Petrović.
“Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi”; napisao je Nikola Simić, inženjer, streljan zajedno sa svojim sinom Aleksandrom Simićem.
“Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez mene”: napisao je čovek, verovatno svojoj ćerkici.
U muzeju u Kragujevcu, uvek možete pogledati i sve poruke, ukupno 42, koje se čuvaju i koje su pisane na poleđinama đačkih knjižica, ličnim dokumentima, kovertama…
Izvori: National Geographics, https://www.spomenpark.rs/
