Treća vlada na čelu sa Anom Brnabić formirana je pre tačno godinu dana, svega četiri dana pre isteka zakonskog roka, čime je oboren 25 godina star rekord u dužini formiranja izvršne vlasti od 1990. godine.
Za izglasavanje 17. vlade od obnavljanja višestranačja u Srbiji bilo je potrebno čak 206 dana, iako skupštinska većina za njen izbor nije bila upitna. Izborom za novu-staru predsednicu vlade, Ana Brnabić je obezbedila sebi i treći premijerski mandat, što dosad nije pošlo za rukom nijednom od preostalih 11 predsednika vlade od 1990. godine do danas.
Vlada koja bi najkasnije do 2. novembra trebalo da pređe u tehnički mandat, ujedno je i sedma u kojoj je učestvovao predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, čime je lider socijalista postavio još jedan rekord koji se vezuje za Nemanjinu 11.
I treći mandat jedine žene na čelu vlade u višestranačkoj Srbiji bio je oročen na godinu i po dana, baš kao i prethodni, mada se u licitiranju o tome kada će građani Srbije ponovo na birališta uglavnom pominjala 2024. godina.
U predvečerje godišnjice vlade Ane Brnabić usvojeni su nacrti dva ključna medijska zakona – zakona o javnom informisanju i medijima i zakona o elektronskim medijima. Vlada je prethodno, nakon konsultacija sa OEBS-om i medijskim udruženjima, izbrisala dva sporna člana iz Zakona o elektronskim medijima koja su kablovske emitere stavljala u podređeni položaj u odnosu na Regulatorno telo za elektronske medije.
Takođe, u izmenama Zakona koje su du dodate preko noći i mimo znanja članove Radne grupe, bio je predviđen i obavezan raspored koji podrazumeva da prva dva mesta moraju biti rezervisana za kanale javnog servisa, a da na narednim pozicijama moraju biti nacionalne televizije Pink, Prva, B92 i Hepi.
Ipak, ono što je definitvno obeležilo 2023. godinu, pa tako i rad Vlade Srbije, jesu dva masovna ubistva 3. i 4. maja u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca, u kojima je ubijeno 19 mahom mladih ljudi, dok je 21 osoba ranjena.
Posle tragičnih događaja, deo parlamentarne opozicije pozvao je građane na protest pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, smatrajući da je u te dve tragedije „sistem zakazao“, kao i da je vlast doprinela stvaranju ambijenta u društvu koji je doveo do porasta nasilja.
Podrška protestu došla je i iz Vlade, pa je tako ministar privrede Rade Basta, koji je na tu funkciju izabran na predlog Jedinstvene Srbije, poručio je da bi svi članovi Vlade Srbije morali da budu na ulici s građanima.
Basta se kao ministar zalagao i za uvođenje sankcija Rusiji, navodeći da Srbija plaća veliku cenu zbog njihovog neuvođenja. Reakcija vladajuće koalicije bila je očekivana, pa je ubrzo stigao zahtev za njegovo razrešenje. Sa funkcije ministra Basta je formalno smenjen 11. jula, a skoro dva meseca kasnije na toj poziciji nasledio ga je Slobodan Cvetković.
Novinari sprečeni da postavljaju pitanja premijerki i ministrima
Aktuelna vlada ostaće upamćena u po fizičkom sprečavanju novinara da premijerki i ministrima priđu posle događaja, pa tako ekipi N1 nije bilo omogućeno prisistvo na konferenciji za medije ministarke Jelene Begović.
Dva dana kasnije ekipa N1 mogla je da uđe na skup o programu Digitalna Evropa, ali ne i da postavi pitanja.
Jedan od zahteva protesta ticao se i „objektivne odgovornosti“ ministra policije Bratislava Gašića, čija smena je zatražena, ali je vlast sve zahteve ignorisala, pa je Gašić ostao na funkciji.
Na skupštinskoj sednici na kojoj se raspravljalo o njegovoj smeni, Gašić je umalo izazvao međunarodni incident kada je naveo da Nemačka štiti ubicu Olivera Ivanovića.
„Mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom taj čovek da nam daju podatke. Imamo slike sa aerodroma Tirana kada je sleteo, kada je ušao u Prištinu, u stan“, rekao je Gašić u Skupštini Srbije navodeći da je to rezultat zajedničkog rada Tužilaštva za organizovani kriminal, MUP-a, BIA.
Ta izjava izazvala je demanti Nemačke, a sam ministar se izvinjavao i naveo da je transkript bio pogrešan odnosno da je nedostajao znak pitanja.
Za razliku od Gašića, ministar prosvete Branko Ružić podneo je neopozivu ostavku, koju je nazvao „racionalnim i časnim“ činom. Na funkciji ministra prosvete nasledila ga je stranačka koleginica Slavica Đukić Dejanović, koja je i ranije bila ministarka, a vodila je nekoliko resora.
Mnogo manje časno poneo se ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović, koji je opoziciju optužio da se raduje tragedijama i da izvlači „najjeftiniju i najmonstruozniju“ političku korist. Kako je rekao, opozicija pokušava da pobedi na smrti dece, od pada helikoptera do tragedija u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i Mladenovcu.
„Hoćete da sad nabrajamo ko od vas niti je u braku, niti ima decu, nego umesto dece hrani kuče, hrani mače, zlatnu ribicu i tako dalje“, rekao je Martinović obraćajući se poslanicima opozicije.
Javnost je negodovala i zbog izjave ministarke zdravlja Danice Grujičić da će zaposleni posle petnaest dana bolovanja morati pred komisiju. Umešao se, naravno, predsednik Srbije, koji je najavio da će se pravila o odlasku na bolovanje promeniti tako da će bez izlaska pred komisiju moći da traje 30 dana.
„Prihvatili smo deo kritika javnosti, umesto 15 biće 30 dana bolovanja bez komisije“, rekao je Vučić.
A ministarka energetike Dubravka Đedović u javnost je dospela zbog svojih izjava u vezi sa Rio Tintom, iskopavanjem litijuma, ali i zbog pretvaranja EPS-a u akcionarsko društvo, pri čemu nije obećala da do privatizacije te firme neće doći, što je probudilo sumnje i pokrenulo proteste radnika EPS-a.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić je u aprilu na skupštinskoj sednici pitao ministarku Đedović „da li je od svoje ministarske plate uspela da kupi torbu, marke Hermes koja košta 8.000 švajcarskih franaka i kaiš od 1.000 evra“.
Svojom izjavom nije se proslavio ni prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić, koji je reagovao na oružani incident u kosovskom selu Banjska 24. septembra. Tada je ubijen jedan kosovski policajac, a kosovska policija je odgovorila žestokom akcijom u kojoj su ubijena trojica napadača, nekoliko ih je ranjeno, a šestoro ljudi je uhapšeno.
“Bio je i sneg, to govori da to nije snimak od tog dana”, rekao je Dačić o snimku koji su objavile kosovske vlasti, na kojem se vidi tadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić.
Dačić je kasnije priznao da je to njegova greška, dodajući da nije želeo da nanese štetu ili da bilo koga pravda.
„Neko mi je rekao da je to stariji snimak, nisam proveravao. Moja greška. Nisam želeo time da aboliram Radoičića. Oni su prvo objavili slike iz Nagorno Karabaha, pa su pominjali ove iz Obraza“, pravdao se Dačić.
Iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve vreme tvrdi da iza napada na kosovsku policiju ne stoji zvanični Beograd, već Srbi sa Kosova, poslanici Evropskog parlamenta izglasali su rezoluciju kojom traže restriktivne mere protiv pojedinaca za koje istraga pokaže da su odgovorni za Banjsku.
„To se može odnositi na sastanke sa visokim funkcionerima, sa šefovima država, to znači isto tako da mogu biti ukinuta sredstva za infrastrukturu koja je sada krenula da se gradi po Srbiji. Ili na primer to može da ima efekat na pregovore u vezi sa pristupanjem EU“, pojasnila je poslanica EP Viola fon Kramon.
Ministri finansija i unutrašnje i spoljašnje trgovine Siniša Mali i Tomislav Momirović imali su i dodatne aktivnosti, pa su tako sredinom septembra otišli u kupovinu namirnica čija je cena snižena u okviru akcije „Bolja cena“, da bi potom doručkovali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Na meniju su bili sendviči sa parizerom i majonezom, a nije izostao ni jogurt.
Srbija je u junu dobila organizaciju Svetske izložbe 2027. godine, kao jedan od pet kandidata, pored SAD, Tajlanda, Španije i Argentine. Naša zemlja se jedina iz jugoistočne Evrope kandidovala da bude zemlja domaćin ove prestižne izložbe koja se održava svakih pet godina.
U naredne tri godine po 22,6 milijardi dinara izdvojiće se za ostvarenje projekta Beograd EXPO 2027, predviđeno je predlogom budžeta za 2024, a država će taj projekat realizovati po posebnom zakonu – leks specijalisu, koji zaobilazi javne nabavke.
Rad Vlade u prethodnih godinu dana obeležili su i dvocifrena inflacija, poskupljenje energenata, povećanje akciza na derivate nafte, duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, ali i podizanje minimalne cene rada, vanredno povećanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i novčana pomoć za mlađe od 16 godina, uz najavu isplate pomoći penzionerima.
Tokom trećeg mandata Ane Brnabić završena je i deonica obilaznice oko Beograda, od Batajnice do Bubanj Potoka, koja je 29. juna puštena u saobraćaj u punom profilu auto-puta.
BONUS VIDEO:
Izvor: Link
