Na ovogodišnjem upisu brucoša na fakultete kragujevačkog Univerziteta, od 3.950 odobrenih ostala je nepopunjena trećina ili 1.257 mesta. Tradicionalno najveću pažnju privukle su medicinske nauke, na kojima je skoro sve popunjeno, ništa manje interesovanje nije bilo za informatičke i tehničke smerove, gde je, recimo, katedra za računarsku tehniku i softversko inženjerstvo popunjena do poslednjeg mesta, a slična situacija je i na mašinskom inženjerstvu.
Za razliku od ovih aktuelnih poziva, primećuje se sve manje interesovanje za upis na smerove koji predviđaju rad u prosveti, kao što su filološke i prirodno-matematičke nauke. Veliku nepopunjenost broji smer za fiziku, gde je svega 36 posto mesta popunjeno, a što se tiče filoloških smerova, najveći pad u interesovanju je na smeru za srpski jezik i književnost, na kojem je 37 posto mesta popunjeno od ukupnog predviđenog broja. Najmanje brucoša ove godine je upisao Agromonski fakultet u Čačku,
gde je svega 27 posto popunjenih mesta.
Parametar demografije
O broju upisanih studenata, upisnim kvotama i (ne)prijemčivosti pojedinih smerova razgovarali smo sa prorektorom za nastavu i studentska pitanja prof. dr Vladimirom Rankovićem.
– Zvuči loše kada se kaže da je trećina mesta ostalo nepopunjeno, ali to je ono večito pitanje da li je čaša polupuna ili poluprazna. To nije nešto što se desilo samo sada, jer se broj upasanih nije menjao u odnosu na prethodne godine. Kada se pogleda statistika, to je oko 2.500 do 2.700 studenata, tvrdi prorektor Ranković.
Od ukupnog broja upisanih brucoša menja se njihova raspodela u zavisnosti od popularnosti određenih studentskih programa. On kaže da ostaje dosta nepopunjenih mesta, ali da je to slika stanja u celoj Srbiji, jer je broj slobodnih mesta daleko veći od broja kadidata. Recimo, na svim fakultetima u Srbiji ima oko 120.000 slobodnih mesta, a oko 60.000 svršenih srednjoškolaca i praktično ima duplo više brucoških mesta nego potencijalnih kandidata.
Prorektor kaže da je nacionalni problem utvrđivanje prioriteta i rešavanja pitanje zašto ima toliko slobodnih mesta, kao i da li treba vršiti neke korekcije u odobravanju kvota.
Kao posledicu opšteg poskupljenja i toga da je studiranje u Beogradu postao pravi luksuz, jer su cene iznajmljenih stanova otišle „u nebesa” kao cene drugih životnih potrepština, pitali smo sagovornika da li je veće interesovanje ove godine bilo za kragujevačke fakultete, jer je život, koliko-toliko, ovde jeftiniji.
Ranković kaže da odokativno ne primećuju drastičnu promenu u porastu broja studenata i dodaje da to gde će koji studenti otići i dalje zavisi od atraktivnosti studijskog programa, a kao primer navodi Fakultet organizacionih nauka koji je tradicionalno popularan.
– Studente neće opredeliti povoljniji život u nekom drugom gradu. Na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu postoji blagi porast u odnosu na prošlu godinu, ali to nije značajniti „skok”. Ne znamo tačno razlog toga, ali moguće je da je zbog finansijski zahtevnijeg života u Beogradu, navodi prorektor.
Broj upisanih studenata proporcijalan je broju upisanih školaraca u osnovnu i srednju školu, a taj broj zavisi i od demografskih parametara. Negativan prirodni priraštaj, odnosno smanjeni broj novorođenih od 90-ih godina do danas odražava se kako na upis školaraca, tako i na broj brucoša.
Ove godine fakultete su upisali brucoši koji su rođeni 2004. godine, a i prema statistici početkom 2000-ih je bio konstantan broj novorođenih, već 2005. beleži se značajan pad ovog broja, što znači da se može očekivati da će se smanjiti i broj brucoša sledeće godine.
– Postoji mnogo faktora koji određuju upis, a demografija je osnovni imput, tvrdi Ranković.
Prema prošlogodišnjem popisu, od 146.000 Kragujevčana starijih od petnaest godina više od 80.000 ima srednje obrazovanje. Fakultetsko obrazovanje ima nešto više od 25.000, a dve hiljade više ima onih koji imaju samo osnovnu školu.
Racionalni brucoši
Trend smanjenog interesovanja za upis na nastavničke smerove primećuje se već nekoliko godina i to na PMF-u (hemija, fizika, biologija, matematika) i FILUM-u (filološki deo). Različiti uticaji i faktori kreiraju stav srednjoškolaca pri odabiru fakulteta, a to su najpre njihove želje, afiniteti i talenti i, sa druge strane, društveni uticaj (roditelji, prijatelji, javno mnjenje) i ono što postaje sve aktuelnije, a to je plaćenost određenog zanimanja, odnosno da li će imati uspešnu karijeru i
da li će od posla moći „komotno” da žive.
– Mladi su vrlo racionalni kada biraju zanimanje i to najčešće rade na osnovu toga koji im je posao unosniji, kaže prorektor Ranković.
Stanje na tržištu rada značajno utiče na odluku budućih brucoša i činjenice da kada za određeni profil ima dosta nezaposlenih, racionalna je odluka da će izabrati profesiju koja im obezbeđuje brzo zaposlenje. Sada kada su na tržištu rada potrebni profili određenih nastavnika, ipak drugi faktori utiču na konačnu odluku brucoša.
Kako motivisati učenike da upišu nastavničke smerove?
Ranković kaže da treba tačno identifikovati problem, ali da on iz ugla visokoškolske ustanove ne može komentarisati stanje u osnovnoškolskom ili srednjoškolskom obrazovanju, da je to više pitanje za škole i dodaje da je odgovornost i „magični štapić” u rukama Ministarstva prosvete.
Ono što je ove godine bilo interesantno je da se na Fakultetu medicinskih nauka pojavilo skoro trista stranih studenata i da je na to prevashodno uticao rat u Ukrajini, jer su strani studenati sa Dalekog istoka (Indije, Pakistana) studirali u Ukrajini i da su sticajem nesrećnih okolnosti u ovoj zemlji tražili premeštaj u mirnije krajeve. Oni su upisali prvu ili su nastavili studiranje na nekoj višoj godini.
– Jedna od osnovnih strategija Univerziteta je internacionalizacija, tvrdi Ranković.
Apropo zapošljavanja u prosveti, on navodi stanje na fakultetima i kaže da je trenutno teško zadržati studente koji studiraju informatiku da ostanu i da rade na fakultetu i dolazi do problema sa realizacijom studentskih programa, jer nema ko da drži nastavu.
To je neočekivano, ali i razumljivo jer su zarade u računarskoj industriji daleko veće u odnosu na plate u visokom obrazovanju i studenti se racionalno odlučuju da se zaposle u ovoj industriji.
Profesor Ranković objašnjava da je nekada bila privilegija informatičarska nauka, ali da se sada menjaju vremena i pogledi i da su mladi racionalniji i otvoreniji za promene i izazove. Slična je situacija i u tehničkim naukama, gde su zahvaljujući obnavljanju industrije u Kragujevcu, one ponovo postale popularne.
– Možda i nema inženjera na tržištu rada, tako da i to dodatno utiče na atraktivnost tih programa, ali to opet napravi i problem, jer preterana atraktivnost dovodi do toga da može doći do hiperprodukcije nekih radova, navodi prorektor Vladimir Ranković.
Izvor: Link
