Muzej grada Beograda ove nedelje otkupio je na aukciji kod Sotbija za više od 300.000 evra sliku Paje Jovanovića, a šira javnost ispratila je sa velikim interesovanjem tu vest. Ubrzo se oglasio i predsednik države navodeći da je lično naložio da se slika čuvenog srpskog umetnika kupi. Da li se radi o “Mona Lizi srpskog slikarstva” koja je morala biti vraćena u zemlju, ili tek “o medijskom spektaklu pred izbore”, pitanje je koje postavlja struka.
Jedva čekaju pred građane da iznesu nacionalno blago – sliku Paje Jovanovića nedavno otkupljene na aukciji u Londonu, čim se završe administrativne procedure vezane za povratak.
Ceo slučaj je presedan, smatraju istoričari umetnosti.
„Pre svega jer se oglasio direktno Vučić i rekao da je on naložio da se slika otkupi i da se nadležni organi snađu kako to može da se otkupi. I sam taj način otkupa je u pozadini, ovde se pojavljuje omnipotenta figura koja odlučuje o svemu, pa i kulturi“, ocenjuje Zoran Erić, istoričar umetnosti i bivši kustos MSUB.
„Ja to tumačim kao predizborno maskiranje problema u kulturi“, kaže Branislav Dimitrijević.
Da li je predizborna i najava da će od sledeće godine Srbija ulagati od 10 do 30 miliona evra u vraćanje artefakata u zemlju? Pitanje je i kako je to učinjeno, s obzirom da je nacionalnim institucijama kulture zabranjeno da učestvuju na aukcijama u inostranstvu.
„Svi zakoni se stavljaju pod tepih kad se pojavi predsednik i kaže: nabavite i snađite se kako znate…Na stranici Muzeja se navodi da je neko otkupio za Muzej grada, a ne pominje se ko je to“, kaže Erić.
A zašto je upravo ova slika toliko značajna i da li je zaista?
„Slika Paje Jovanovića ima 4000, jedna četvrtina je u Srbiji, zašto bi moralo dalje da se akumulira nešto što već postoji kao kulturna baština? Njegove najpoznatije slike su u Narodnom muzeju, postoji legat, sve je to dostupno publici… Da li se ide na nacionalni sentiment, da su to teme koje podižu moral kod publike“, upitao je Erić.
„To govori i o pokondirenoj kultunoj politici ovdašnje elite koja je na vlasti, gde ime kao Paja Jovanović postaje neki fetiš, maltene, sadašnje vlasti“, ocenjuje Dimitrijević.
I sve to dok svedočimo svakoga dana nemaru prema kulturnom nasleđu. Stručnjaci pitaju i – šta ćemo sa podrškom savremenom stvaralaštvu?
„Velika je vest kada se otkupi takva slika, ali da li je uopšte vest činjenica da najstariji izlagački paviljon Cvijeta Zuzorić propada, da umetnici apeluju danima da nemaju mehanizme da dođu do organa koji bi im pomogli da zaustave unistavanje zdanja…“, naveo je Erić.
„Moramo da shvatimo da su umetnost i kultura živa stvar, to nije kupovina, davanje velikog novca za delo nekog slavnog slikara, to je pitanje tržišta – ne kulture. Ono što je pitanje kulture jeste da je budžet Srbije za kulturu najmanji u Evropi“, naglasio je Dimitrijević.
Podsećaju i da će – ono što umetnici danas stvaraju u budućnosti biti kulturna baština, i da možda među nama postoji neki značajniji umetnik od Paje Jovanovića koji zbog nebrige institucija živi na ivici egzistencije.
Izvor: Link
