Sve kragujevačke pošte radile su uobičajeno, dok su zaposleni u ovom javnom preduzeću širom Srbije obustavili rad tražeći veće plate. Jedan od zaposlenih za Glas Šumadije kaže da su niskim zaradama nezadovoljni i u kragujevačkoj pošti, ali da je rukovodstvo raznim ucenama sprečilo obustavu rada. Štaviše, dodaje on, iz Kragujevca se šalju zaposleni u Beograd, da rade umesto kolega koje su obustavile rad.
- Radnicima se preti otkazima, postoji ustaljena šema da, kada si nepodoban, onda te šalju na neka druga radna mesta, daleko od centrale, radiš poslove koje nisi radio, bukvalno degradacija u svakom smislu te reči. Ljudi su, jednostavno, zastrašeni, opisuje jedan zaposleni (ime i prezime poznato redakciji), kako je bunt nezadovoljnih radnika Pošte u Kragujevcu “ugušen” i pre bilo kakvog izlaska u javnost.
Dodaje i da u Kragujevcu “nije imao ko” da pokrene ljude na pobunu.
- Ljudi se boje, postoje uplašeni ljudi koji su pod ugovorom i ne smeju da se bune, jer im ugovor neće biti produžen. Postoje ljudi koji nemaju obraza i pristaju na sve, ali i oni malobrojni koji osećaju stid i sramotu zbog toga što se nisu solidarisali sa kolegama koji su u svojim gradovima obustavili rad, opisuje naš sagovornik “atmosferu” u Kragujevcu.
“Iz Kragujevca šalju ljude da pokriju posao u Beogradu”
Samorganizovana obustava rada, počela je od zaposlenih u Novom Sadu još 24. oktobra, a kasnije su se protestu pridružile pošte u Beogradu, Pančevu, Vrbasu, Subotici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Čačku i mnogim drugim gradovima, ali ne i u Kragujevcu.
Naš sagovornik revoltirano kaže, da su za vreme obustave rada, slali zaposlene iz Kragujevca u Beograd “da rade umesto kolega koji se bore za veće plate”. Napominje da se kolege šalju i danas, iako su prošle nedelje Pošta Srbije i premijerka Ana Brnabić saopštili da je “postignut dogovor o prestanku štrajka”.
- Rukovodstvo Pošte u Kragujevcu mimo svih protokola šalje ljude u Beograd da rade umesto kolega koje su u obustavi. I danas šalju ljude u GPC, naš glavni centar u Beogradu, iako je svim pravilnicima predviđeno da ne može zaposleni da ide u mesto koje je udaljeno više od 50 kilometara od mesta gde živi. Ali, naše rukovodstvo funkcioniše po principu ucena – ‘ja sam učinio tebi, dobio si posao, sad moraš da mi vratiš’. Pa, taj kolega koji je obustavio rad u Beogradu, bori se za veću platu za sve nas, prvo za sebe, a onda i za mene i za ovog kolegu koji je otišao da radi umesto njega. Mene je zbog toga lično sramota i osećam veliki stid, rekao je naš sagovornik.
Jedan od zahteva zaposlenih u Pošti je povećanje zarade za 30 odsto.
Naš izvor navodi da je plata poštara sa 10 godina staža oko 52.000 dinara i da, kako kaže, s tom platom “ne može da se živi”.
“Nemamo koverte, tonere, papir…, kada tražimo, kažu – nema para”
U kragujevačkoj pošti, prema rečima našeg sagovornika, zaposleni se, osim niskih zarada, suočavaju i sa nedostatkom osnovnih sredstava za rad, pa tako kaže, često nemaju koverte ili papir za štampanje.
- Nama nedostaju neke stvari koje su bitne za delovanje u toku jednog radnog dana. Nemamo osnovna sredstva za rad, koverte, tonere, papir, nemamo kanap… Došli smo u situaciju da nemamo nazivnice. Nazivnica je ono što se lepi na postekspres pošiljku, na kojoj su podaci onoga ko šalje i ko prima pošiljku. Dešava se da radnici iz nekih pošta kupuju o svom trošku kese za zamzivač, da bi tu nazivnicu, taj papir sa svim bitnim podacima stavili u kesu za zamrzivač, pa posle lepe trakom. Potpuno primitivno. To su neke najosnovnije stvari koje poslodavac nije obezbedio, navodno zbog toga što nikad nema para, a s druge strane iz Pošte odlaze milioni na donacije i sponzorstva, ukazuje on.
U 2023. godini JP “Pošta Srbije” izdvojila je 118,8 miliona dinara, odnosno više od milion evra za donacije i sponzorstva, objavio je portal Nova.rs pozivajući se na zvaničnu dokumentaciju tog javnog preduzeća.
O navodnom dogovoru o prestanku obustave rada koji je postignut između sindikata i predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, nas sagovornik kaže da “oni pregovaraju sami sa sobom”.
“Generalni direktor Pošte Zoran Đorđević osnovao je sindikat ‘Radnik’, a zaposleni su bili primoravani da se učlane u taj sindikat, kako bi dobio reprezentativost. Čelni ljudi reprezentativnih sindikata imaju velike privilegije, a direktor je taj koji vuče sve konce. Sada, kad je došlo do problema, oni praktično pregovaraju sami sa sobom”, rekao je naš izvor.
Koji su zahtevi?
U Pošti Srbije zaposleno je oko 11.000 ljudi.
Radnici koji su obustavili rad, formulisali su jasne zahteve:
– momentalni prijem optimalnog broja izvršilaca, jer nedostaje radnika,
– momentalno povećanje plate od minimum 30 odsto,
– isplata zarade iz dobiti za pretprošlu godinu do kraja oktobra,
– prekid „tihe“ diskriminacije prema zaposlenima koji rade i favorizovanje pojedinaca (izaslanja kao vid zastrašivanja, stimulacije kao vid nagrađivanja poslušnika) i
– zvanične garancije od Vlade Srbije da će zahtevi biti ispunjeni.
Izvor: Link
