Treba imati u vidu da su projekcije UN-a rađene pre popisa u Srbiji, i da samim tim ne odslikavaju isto stanje na terenu, kao i da su one čak optimističnije u odnosu na rezultate popisa sprovedenog prošle godine (UN predviđa 7,1 milion stanovnika dok je popisano oko 6,7 miliona).
Regionalno tržište rada jedno je od mogućih rešenja za pronalazak novih kadrova za domaću privredu. Ono je već uspostavljeno između Srbije, Albanije i Severne Makedonije u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ali određeni problemi i dalje postoje.
Sve tri privrede međusobno konkurišu za iste ili slične profile radnika, dok drugi profili ostaju neangažovani, plate u ove tri zemlje su sličnog nivoa (poredeći prosečne i minimalne zarade), a tu je i velika privlačnost evropskog tržišta rada gde se nude značajno više zarade, navodi se u studiji “Demografski izazovi u Srbiji i na prostoru Otvorenog Balkana”, prenosi Nova ekonomija.
Kada se do 2050. godine projektovano stanovništvo Srbije podeli u tri osnovne kategorije po uzrastu: mlađe od 20, starije od 20 ali mlađe od 65 i one starije od 65 – očekuje se smanjenje broja stanovnika u prve dve kategorije i povećanje broja onih u trećoj kategoriji.
Najmlađih će biti za 30 odsto manje, onih radog uzrasta za 28 odsto manje, a onih koji su stariji od radnog uzrasta za 20 odsto više.
Ovo pokazuje da će buduća demografska kretanja imati značajan uticaj na situaciju na tržištu rada, imajući u vidu veliki pad stanovništva radnog uzrasta uz istovremeno stagniranje broja onih van tržišta rada (mladi i stariji), što će značajno promeniti osnovne odnose između izdržavanih lica i aktivnog stanovništva, piše u studiji.
Ukoliko nedovoljna ponuda domaće radne snage bude predstavljala ograničavajući faktor za preduzeća u Srbiji – ona će tome morati da se prilagode.
Jedan od načina je tehnološkim promenama, koristeći u većoj meri automatizaciju i mašine umesto rada, uvozeći radnike iz inostranstva, ili drugim promenama u poslovanju.
Primeri za ovo bila bi veštačka inteligencija koja preuzima poslove korisničke podrške ili automatske kase za plaćanje, zatvaranje fizičkih radnji i prelazak na prodaju putem Interneta ili skraćivanje radnog vremena prodavnica, ali i stranci-dostavljači ili vozači gradskih autobusa u Beogradu…
Da li je regionalno tržište rešenje?
Jedno od mogućih rešenja za pronalazak novih kadrova za domaću privredu može biti regionalno tržište rada koje je već uspostavljeno između Srbije, Albanije i Severne Makedonije u okviru inicijative Otvoreni Balkan, piše u studiji.
Ta inicijativa je zvanično otvorena i za druge iz regiona, dok Berlinski proces koji podržava Evropska unija takođe predviđa kreiranje zajedničkog regionalnog tržišta, uključujući i tržište rada, pre stupanja pojedinačnih zemalja u EU.
Međutim, ovde postoji određeni problemi.
Prvi je to što je struktura privrede u zemljama Otvorenog Balkana slična, pa privrede međusobno konkurišu za iste ili slične profile radnika, dok istovremeno slični profili radnika ostaju neangažovani.
Drugi je velika privlačnost evropskog tržišta rada, jer iako i zemlje Zapadne Evrope prolaze kroz iste demografske promene kao i Srbija, one mogu da ponude značajno više zarade, pa nastavljaju da privlače radnike iz celog regiona.
Treći je nepostojanje značajnije premije zarada među zemljama, odnosno plate u ove tri zemlje su sličnog nivoa poredeći prosečne ili minimalne zarade, tako da osim u pojedinim granama ili geografskim oblastima, nema posebnih podsticaja za prelazak iz jedne u neku od drugih zemalja.
To znači da je mogućnost da Srbija izgubi radnu snagu koja bi odlazila na rad u Severnu Makedoniju ili Albaniju jako mala, ali takođe da je i mogućnost da radnu snagu odande privuče jednako slaba.
I zemlje regiona prolaze kroz slične demografske promene kao i Srbija, tako da je i sa te strane veće uključivanje radne snage iz ovih zemalja teže izvodljivo.
Izvor: Link
