Odbili poslove u metalskoj i profesorskoj struci
Vest da je 600 ljudi izbrisano sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje zato što su odbili posao naišla je na veoma negativne kritike proteklih dana, pre svega zbog činjenice da je nezaposlenost jedan od najvećih problema našeg društva. Mnogi nisu mogli da shvate da je neko, u situaciji kada svaki dan čujemo da je nemoguće zaposliti se bez debele veze ili da bi ljudi radili bilo šta kad bi im to neko ponudio, ipak rešio da se ne pojavi na unapred dogovorenom razgovoru za posao.
Bilo je i onih koji baš nemaju poverenje u ovu ustanovu za zapošljavanje, pa nisu bile retke ni izjave tipa: „ko zna šta su im ponudili“ i „pitanje je kakvi su to poslovi“. Međutim, zar u trenutnoj situaciji u zemlji nije važnije imati za hleb i račune nego tumačiti koji poslovi su nam ispod časti.
Ipak, ovde treba istaći da se ova cifra odnosi samo na prošlu godinu i na celu zemlju, pa kada se posmatra u odnosu na broj stanovnika nije ni preterano velika. Treba napomenuti da se u ovaj broj ne računaju oni koji su zaboravili ili iz nekog drugog razloga nisu overili karton na vreme, kojih je u Kragujevcu u prošloj godini bilo blizu 5.000, ali da su se gotovo svi oni u međuvremenu vratili na evidenciju jer je isteklo šest meseti tokom kojih nisu mogli da se prijave.
Što se tiče drugih razloga iz kragujevačke evidencije izbrisano je svega 26 osoba. Od tog broja samo dvoje je odbilo posao koji im je ponuđen, a radilo se o profesoru stranog jezika i poslu u metalskoj struci za kandidata sa trećim stepenom stručne spreme. Oni se nisu pojavili kod poslodavca, iako su posao prethodno prihvatili, a svoj nedolazak nisu ni opravdali kod savetnika. Iako su im nuđeni poslovi na određeno vreme, u Nacionalnoj službi objašnjavaju da se više ne pravi razlika između
poslova na određeno i neodređeno, pa možemo da kažemo da su oboje odbili zasnivanje radnog odnosa.
Pored ova dva specifična slučaja još desetoro naših sugrađana je odbilo da se uključi u mere aktivne politike zapošljavanja, što znači da idu na obuke, da se uključe u javne radove i prihvate privremene i povremene poslove. Četvoro je odbilo uključenje u dodatno obrazovanje, a jedna osoba je taj proces prekinula. Zanimljivo je da je četvoro naših sugrađana uhvaćeno u radu na crno, pa su i oni izbrisani sa spiska nezaposlenih.
Kazna je za sve ista – zabrana da se u narednih šest meseci prijave na evidenciju.
Kada govorimo o stepenu stručne spreme „izbrisanih“, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje objašnjavaju da je brojka previše mala da bi se pravile neke podele, ali da ove godine ima najviše nekvalifikovanih radnika, pa potom onih sa trećim i četvrtim stepenom. Takođe, ističu da ovo nije ništa novo, da se ponavlja svake godine, a da nezaposleni imaju različite razloge.
– Stranka može u roku od pet dana, ili po prestanku razloga zbog kojeg je bila sprečena, da se javi i opravda svoj nedolazak. Možda je neko bio bolestan, u bolnici, možda je morao da neguje dete ili drugog člana porodice. Sva ta opravdanja se prihvataju. Međutim, ovde govorimo o onima koji se nisu ni pojavili, ni opravdali svoj izostanak. Najčudnije je kad prihvate obuku, uđu u krug izabranih, a onda se ne uključe u proces iako im ta obuka može pomoći da lakše pronađu posao. One su osmišljene
na osnovu potreba tržišta rada, a prema individualnom planu zapošljavanja, afinitetu, veštinama i dodatnim znanjima koja su potrebna kandidatima, objašnjava Vesna Milovanović, načelnik odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere.
Trenutno na evidenciji kragujevačke filijale NSZ ima nešto više od 22.000 nezaposlenih lica, ali treba istaći da svi ne traže aktivno posao, već su neki na evidenciji samo da bi mogli da ostvare neke druge povlastice, da primaju socijalnu pomoć, umanje davanja za komunalije, a da se mladi najčešće prijavljuju na zahtev roditelja.
Našim sugrađanima se izgleda najmanje dopada da budu uključeni u javne radove i mnogi pitaju „zašto baš to, zar nema ništa drugo“, ali nije tačno da baš svi biraju, što pokazuje činjenica da je 19 korisnika novčane socijalne pomoći pronašlo svoje angažovanje u javnim radovima.
Slična je situacija i na teritoriji Srbije, gde je zbog odbijanja rada na privremenim i povremenim poslovima sa evidencije izbrisano 35 lica, a zbog odbijanja da prihvate odgovarajuće ponuđeno zaposlenje 145 nezaposlenih.
Izvor: Link
