Miloš Stojanović (26) iz Prokuplja, a trenutno živi u Vrnjačkoj Banji jedva staje na noge. Kako njegova majka Jasmina objašnjava, porodica jedva sastavlja kraj sa krajem, a svaki dan se pitaju da li će završiti na ulici.
S obzirom na to da samo otac od cele porodice radi, i to povremeno, a Miloševo lečenje prevazilazi primanja, Stojanovićima svako jutro umesto sa osmehom, počinje brigom. Majka, takođe bolesna, plaši se za zdravlje svog sina, brine o njemu, te za posao nažalost nije sposobna.
Kako priča, njenom sinu ugrađene su dve pločice i dva šrafa u noge, a kosti su mu previše mekane, te su mu svakodnevne aktivnosti, koje su za većinu jednostavne, veliki napor.
– Ima previše mekane kosti, a u drugoj nozi ima cistu. Još dok smo imali novca ja sam ga vodila na bazene i na masaže, nekoliko puta smo se zaduživali. Osamdeset odsto hrane on ne sme da jede, na sve je alergičan, a hrana je mnogo skupa – priča njegova majka kroz uzdahe.
Jasmina dodaje i da su na podstanarski život već navikli, jer tako funkcionišu otkad znaju za sebe. Ipak, sa lošim Miloševim zdravstvenim stanjem, situacija se dodatno pogoršala, jer maltene moraju da biraju da li će lečiti sina ili imati krov nad glavom.
– Ceo život smo podstanari, nemamo svoju kuću. Preti nam ulica jer nemamo za kiriju. Miloš je jedva pokretan, mnoge stvari ne može i ne sme da radi. On jadan nema nikog oko sebe, nema druga, nema drugaricu. Ceo život sa mnom, ja sam mu i majka i drug i drugarica i sve – objašnjava nesrećna majka kroz plač.
Kako i sama kaže, hrana koju Miloš sme da jede je najskuplja i mesečno iziskuje 35.000 dinara, kao i kirija za stan, dok im je za terapije potrebno još 25.000 dinara na mesečnom nivou. Nažalost, ova računica za Stojanoviće je neizvodljiva.
– Svaka masaža i bazen su oko 1.500 dinara, ali moramo da plaćamo uvek da neko ide sa njim, jer on ne sme sam, ne zna ni da pliva. Najgore je što je njegova hrana skupa on ne sme da jede većinu namirnica koje ostali jedu, piletinu, jaja, paštetu, na sve to je alergičan – napominje Jasmina.
Kako dodaje, dok su još mogli da prikupe novac Miloš je redovno išao na lekarske preglede, a doktori su mu rekli da mora da jede jaču hranu kako bi popravio tonus mišića od kog mu zavisi hod i budućnost.
Majka se nada da će se njen sin oporaviti i moći konačno da živi život o kom sanja od malena, a nažalost plaši se da to neće biti moguće. Strah od ulice i bolesti nadvladava svakog jutra.
Ukoliko želite i u mogućnosti ste, Milošu možete pomoći pozivom na broj telefona: 0646711069 ili:
Dinarski račun: Milos Stojanovic 265-0000006661946-49 Raiffeisen banka ad Beograd
Instrukcije za uplate iz inostranstva i devizni račun: (EUR) 265-0500000531891-06 Beneficiary bank*
SWIFT (BIC) RZBSRSBG
Raiffeisen banka ad Beograd
IBAN RS35265050000053189106
MILOŠ (JASMINA) STOJANOVIĆ
Address: DONJA KONJUŠA, Serbia
Correspondent*
Raiffeisen Bank International AG Vienna Austria SWIFT/BIC
RZBAATW Instrukcije za uplate iz inostranstva (CHF)
Beneficiary bank* SWIFT ( BIC) RZBSRSBG
*mandatory Raiffeisen banka ad Beograd
IBAN RS35265050000053189106
*mandatory MILOŠ (JASMINA) STOJANOVIĆ
Address DONJA KONJUŠA, Serbia
Correspondent* SWIFT ( BIC ) UBSWCHZH80A
*mandatory Name UBS AG
Uopste to nije tako. Roditelji neradnici. cak i kad im se nduio posao nalazili su izgovor.decak je mrsav ali i zavistan od racunara i interneta. Istina, imao rak vilice kao dete ali do tada ga majka stalno provlači kroz medie kuka za novac. pa čekajte jel je alergičan na hranu ili ima problem sa kostima… hm.