Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Badnji dan, koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik – Božić. U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crnim slovom, i danas se posti.
Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka koji se sa prvim mrakom unosi u kuću, a osim toga, obeležava se liturgijama i okupljanjem porodice za posnom trpezom. Nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena. To je poslednji dan božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića kojim se slavi rođenje Isusa Hrista.
Badnji dan i Božić su nerazdvojni ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo, u različitim krajevima običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, ali i pored toga ipak postoji dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični.
Jedan od njih je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna, ali i slama čime se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog.
Prema verovanjima, na Badnji dan ništa ne treba da se iznosi iz kuće.
Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, a ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.
Kada domaćin donese badnjak, prisloni ga na zidove kuće i tek ga s prvim mrakom unosi u svoj dom. Dok nosi badnjak i slamu domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a ostali ukućani, posebno deca, idu za njim i pijuču poput pilića.
Simbolika badnjaka
Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koji je Josif, Isusov zemaljski otac, založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj.
Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir. Gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u Hrista.
Ponegde se veruje i da je naložen badnjak simbol krsta na kome je Isus razapet, a toplina vatre simbolizuje spasenje ljudskog roda do kog će doći zahvaljujući Hristovoj žrtvi.
Da što pre i mi Srbi menjamo Božić za 25 Decembar kao i svi ostali pravoslavci jer niko nisu manje verni nego mi. Ostali smo po starom samo još mi i Putinovci.