- Topovi ne idu nigde iz Kragujevca. Samo se restauriraju i premeštaju koji metar dalje, ispred zgrade Muzeja „Stara Livnica“, kaže za „Glas Šumadije“, direktor fabrike „Zastava oružje“ Saša Milošević.
Ko bi rekao da će premeštanje topova iz devetnaestog veka, koji su decenijama, čamili ispred skrajnute i devastirane Stare čaurnice, trpeći vandalizam naših sugrađana i gostiju koji ne haju za kulturno nasleđe, izazvati toliko reakcija građanstva. Nije tako bilo nedavno kada su išarani kukastim krstovima koje su kasnije zajednički obrisali aktivisti „Kragujevačke inicijative“. Ipak, svedoci smo da je, od kako se saznalo da topova nema na mestu gde su bili, mnogo ljudi uznemireno i ogorčeno, ispoljavajući nepoverenje prema preduzetim i najavljenim aktivnostima. Ovo doduše, ima smisla ako se uzme u obzir da su topovi proizvod kragujevačke Topolivnice i da predstavlljaju jedan od toponima grada Kragujevca, a kao takvi našli su se i u grbu ovog grada.
U međuvremenu se sanzalo da su „nestli“ topovi u radionicama „Zastave oružja“ gde će, po rečima direktora „Zastava oružja“ Saše Miloševića, biti odrađena restaruracija pod nadzorom Vojnog muzeja iz Beograda, a sve se to dešava uz saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.
Zamolili smo direktora Sašu Miloševića da nam najpre objasni kako je došlo do odluke o restauraciji i zašto je to urađeno baš sada, preciznije, krajem kalendarske 2023. godine.
- Mi smo prošle godine obeležavali 170 godina postojanja fabrike „Zastava oružje“, što je istovremeno i jubilej od prvog uspešnog livenja topova u kragujevačkoj Topolivnici. Tom prilikom su i neki od gostiju komentarisali stanje ovih topova, pa se rukovodstvo fabrike odlučilo da pristupi njihovom restaruriranju. Obratili smo se Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, koji je jedini za to nadležan i oni su rekli, ako ste u stanju da to odradite, onda treba da to odradite, naravno uz određene uslove. Svu tu prepisku imamo napismeno i dostavićemo je upravi Grada, kaže Milošević.
Oni su se posle toga, kako kaže, obratili Vojnom muzeju na Topčideru i dobili njihovo obećanje da će im stručnjaci ovog Muzeja pomoći u restauraciji.
Na pitanje, ko će konkretno obaviti restauraciju i koliko to košta, tvrdi da će to uraditi sami radnici „Zastava oružja“, a da cenu ne zna i da o tome uopšte nisu razmišljali.
- Mi ćemo od srca to da uradimo kako za „Zastavu oružje“, tako i za sam Vojno-tehnički zavod i sam grad, odnosno njegove građane, kaže direktor ove fabrike.
Saša Milošević se nije izjašnjavao o tome koliko će vremena biti potrebno za ovu restauraciju, ali se nada da će se oni vrlo brzo vratiti Kragujevčanima i tako sređeni i očišćeni biti deo ukupne kulturne ponude grada.
Sva pokretna muzejska dobra na prostoru nekadašnjeg Vojno-teničkog zavoda je i inače u nadležnosti Muzeja „Stara livnica“ koji pripada „Zastavi oružju“ i u čijem fondu se nalazi preko 5.500 predmeta, raspoređenih u sedam muzejskih zbirki. Jedna od njih je oružje i oprema. Otuda i ne čudi što se i topovi prebacuju ispred Muzeja, a to je, po rečima, Saše Miloševića preporuka nadležnog Republičkog zavoda.
O mogućoj prenameni zgrade Stare čaurnice u neki privredni uslužni objekat, tvrdi, ne zna ništa. To je u nadležnosti Republičkog zavoda koji štiti spomenike kulture od velikog značaja i samog grada Kragujevca, koji sada vlasnički raspolaže ovom imovinom.
Treba se podsetiti da prostorna, kulturna i istorijska celina Vojno-tehničkog zavoda obuhvata čak 151 objekat, od kojih su samo neki, među kojima i Stara čaurnica, proglašeni za spomenike kulture od velikog značaja. Oni mogu biti upotrebljeni za javne namene, za kulturu, obrazovanje, poslovanje, turizam… a jedino je zabranjeno korišćenje koje degradira celinu, kao upotreba za skladište, pijacu, benzinsku pumpu, deponije ili proizvodnju i poslovanje koje ugrožava kulturno dobro. U tom smislu, Zakon je uredio i da je dozvoljeno osavremenjivanje objekata u cilju boljeg korišćenja, ali bez dograđivanja, bez izgradnji trafika i sličnog u blizini kao i objekata koji mogu da veličinom zakrile spomenike kulture. Takođe je dozvoljeno pregrađivanje ovakvih objekata uz uslove koje za to izda nadležni Republički zavod.
Da li je dakle, cela akcija restauracije i pomeranja topova iz 19 veka korak ka nekoj drugačijoj upotrebi ovog prostora koji je sada mahom zatvoren, osim u vreme Arsenal festa, pitanje je za buduću vlast u Kragujevcu. U tom smislu, konstitutivna Skupština još nije održana, te ćemo na te odgovore malo pričekati.
Piše: Gordana Jocić
Izvor: Link
