Prema poslednjem izveštaju HEPI-ja objavljenom za januar 2024. godine Srbija se dobro kotira, ali nije na drugoj poziciji liste država sa najnižom cenom struje. Ispred Beograda gde je cena kilovat-sata sa taksama i PDV-om 10,48 evrocenti i Budimpešte u kojoj je cena 9,68 centi nalazi se glavni grad Ukrajine – Kijev, u kojem je cena od 6,71 centi ubedljivo najniža u uzorku od 33 analizirane države Evrope.
Za neke država sa mape ne postoje podaci, zašto?
Kako u metodologiji piše, HEPI analizira glavne gradove svih država Evropske unije, odabranih država Energetske zajednice (Crne Gore, Norveške, Srbije i Ukrajine), Velike Britanije i Švajcarske.
Iz uzorka su, dakle, izostale neke od država sa najnižim BDP-om po glavi stanovnika na našem kontinentu poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije, Turske i Moldavije. Podataka nema ni za Belorusiju, a Rusija je u potpunosti odstranjena sa evropske mape.
Upravo neke od ovih izostavljenih zemalja, prema drugim istraživanjima, imaju jeftiniju struju u odnosu na Srbiju.
Tako, prema poslednjim podacima Evrostata koji se odnose na prvu polovinu 2023. godine, jeftiniju struju od Srbije su imale Bosna i Hercegovina, Turska, Gruzija i Kosovo. Na ovoj listi takođe nisu posmatrane sve evropske države, već samo države EU i EFTA (bez Švajcarske) i Rusija se nalazi među najeftinijim državama, ispod Turske (7,4 evrocenti), gde je jedan kilovat-čas energije 0,07 američka dolara, odnosno oko 6,4 evrocenti.
Neobičan prikaz podataka
HEPI je nepraktično ilustrovao grafikon koji pokazuje cenu struje po državama – tamnoplavom prikazana je država u kojoj je najskuplja, a belom država sa najjeftinijom strujom. Ukrajina se zbog toga kamuflirala u pozadinu.
energypriceindex.com/price-data
Ipak, u samoj publikaciji koja se nalazi ispod grafikona, jasno je naznačeno da je u Kijevu cena struje najjeftinija, da zatim sledi Budimpešta, pa Beograd.
energypriceindex.com/price-data
Inače, pojedini portali pogrešno su tumačili parametre iz tabele HEPI i izvestili da je kilovat-sat energije u Srbiji 10,48 evra, umesto evrocenti. U štampanom Informeru ova informacija je navedena i kao citat ministarke Đedović Handanović.
Po logici portala domaćinstvo koje je potrošilo recimo 300 kilovat-sati struje, što je ispod proseka potrošnje u Srbiji, moralo bi da plati preko 350.000 dinara svoj račun za struju – 100 puta više nego što je realna cena.
Ovu vest prenela je agencija Tanjug, portali Euronews, RTV, Politika, Kurir, Informer, Telegraf, Studio B, 021, In medija, Belami, Biznis.rs i Srpska.one, kao i novine Informer za utorak 5. mart.
Izvor: Link
