Ako smo serijal tekstova o stanju na kragujevačkim fakultetima započeli pričom o Fakultetu medicinskih nauka kao ponosu Univerziteta u Kragujevcu, red bi bio da se za samo kraj ovog serijala dotaknemo još jedne visokoobrazovne institucije za primer, a to je Ekonomski fakultet.
Ekonomski fakultet u Kragujevcu je već godinama unazad jedna od najstabilnijih i najcenjenijih visokoobrazovnih institucija u sklopu Kragujevačkog univerziteta, bez ikakve mrlje i sa zadovoljnim studentima, koji osim već standardnih „žalopojki“ u vezi sa nastavnim gradivom ili nešto strožim kriterijumima na pojedinim predmetima nemaju nekih većih zamerki na račun samog fakulteta. O tome i svedoče rezultati obaveznih godišnjih anketa koje sam fakultet sprovodi među studentima, a u kojima oni ocenjuju kvalitet nastave, rad nastavnog kadra i generalno uslove na samom fakultetu.
O trenutnom stanju na Ekonomskom fakultetu imali smo priliku da porazgovaramo sa dekankom dr Milenom Jakšić, koja je bila toliko ljubazna da nas ugosti u svom kabinetu i izdvoji vreme da odgovori na naša pitanja, što je svakako primer kako jedna visokoobrazovna institucija treba da se ophodi prema medijima.
Kako nas je dekanka Jakšić informisala na samom početku razgovora, Ekonomski fakultet u ovom trenutku budućim studentima nudi dva studijska programa sa ukupno 540 akreditovnih mesta, od toga 470 na smeru Ekonomija i poslovno upravljanje i 70 na programu Poslovna informatika, koji će ovog leta iznedriti prvu generaciju diplomaca.
Prošle godine je na osnovne akademske studije Ekonomskog fakulteta upisano 363 brucoša, što je za 20 više u odnosu na prethodnu godinu, čime je zaustavljen trend opadanja broja novoupisanih studenata u poslednjih nekoliko godina.
„Od 2016. godine broj upisanih studenata na naš fakultet je u blagom opadanju, što je jednim delom posledica aktuelnog trenda na tržištu rada, gde je velika potražnja za IT stručnjacima, medicinarima, farmaceutima, ali i nepovoljnog demografskog trenda, naročito u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. To je nešto sa čime je naš fakultet, kao i svi drugi fakulteti u okviru Kragujevačkog univerziteta, primoran da se bori. Naš cilj je da u narednom periodu ostanemo na brojci od oko 350 upisanih studenata, a sve preko toga bilo bi idealno“, tvrdi dekanka Jakšić.
Jedan od načina borbe fakulteta sa nepovoljnim demografskim trendovima jeste i privlačenje studenata iz inostranstva uvođenjem studijskih programa na engleskom jeziku, što je prvi učinio Fakultet medicinskih nauka, da bi potom ovu praksu prihvatili i svi ostali kragujevački fakulteti.
„Svesni činjenice da je broj novorođene dece u opadanju, ali i da se budući studenti u poslednje vreme sve više opredeljuju za tehničke nauke, mi smo prošle godine odlučili da akreditujemo studijski program Ekonomija i poslovno upravljanje na engleskom jeziku. Za sada na ovom programu imamo 30 akreditovanih mesta i očekujemo da ćemo ovu kvotu uspešno ispuniti i predstojećoj školskoj godini. Iako je studijski program na engleskom jeziku, to ne znači da je on isključivo namenjen studentima iz inostranstva, već i našim budućim brucošima koji imaju želju da studiraju na stranom jeziku“.
Ekonomski fakultet već godinama unazad aktivno sprovodi kampanju privlačenja novih studenta obilazeći maltene sve srednje škole južnije od Beograda.
„Mi poslednjih godina intenzivno radimo na samoj promociji fakulteta, i to ne samo putem društvenih mreža. Naš promotivni tim neprekidno obilazi sve srednje škole na prostoru Zapadne Srbije, od Bora na istoku, do Kruševca i Prijeplju na zapadu. Na taj način pokušavamo da budućim studentima skrenemo pažnju na sva znanja i veštine koje mogu steći ukoliko se odluče za studiranje na našem fakultetu“.
Samo u poslednjih nekoliko godina Ekonomski fakultet je sklopio niz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa najprestižnijim domaćim i internacionalnim kompanijama. Pored strateškog partnera kompanije Simens i Morave CEM kao zlatnog partnera, tu su još i LionEight, Sunce Marinković, Tara koncept, Agromarket, Megle, Janfeng, Stelantis i mnoge druge kompanije. Na taj način se studentima Ekonomskog fakulteta pruža mogućnost da stečena teorijska znanja nadograde stručnom praksom, koja je od ove školske godine obavezna za sve studente završnih godina.
„Mi smo po akreditaciji dužni da studentima četvrte godine u osmom semestru obezbedimo obaveznu praksu u trajanju od 98 sati, što je nekih 12 radnih dana. To faktički znači da student ne može da diplomira bez odrađene stručne prakse. Student je u mogućnosti da sam nađe kompaniju u kojoj će obaviti praksu ili to može zatražiti od fakulteta. U tom smislu su nam svi ti ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji zaključeni sa brojnim kompanijama izuzetno značajni. Takoše, u okviru saradnje kompanija imamo i gostujuća predavanja. Dva puta mesečno predstavnici kompanija dolaze na naš fakultet i drže predavanja našim studentima“.
Činjenica je da ne postoji niti jedna kompanija ili institucija na lokalnom ili držanom nivou u kojoj ne postoji potreba za barem jednim diplomiranim ekonomistom. To znači da diplomci Ekonomskog fakulteta i te kako imaju perspektivu na tržištu rada, posebno ukoliko i po završetku studija nastave da se usavršavaju i prilagođavaju potrebama tržišta.
„Uspešni studenti koji hoće da rade lako dolaze do posla po završetku studija na našem fakultetu. Moram reći da su naši diplomci veoma traženi na tržištu rada i da u potrazi za boljim radnim ambijentom ili većom zaradom bez problema prelaze iz jedne u drugu kompaniju. Ono na čemu poslodavci insistiraju poslednjih godina jeste odlično poznavanje engleskog jezika, s obzirom da imamo veliki broj međunarodnih kompanija koje posluju na našem tržištu. U tom pogledu nedovoljno poznavanje stranog jezika može da bude ograničavajući faktor prilikom traženja posla“.
Ekonomski fakultet ima jako uspešnu saradnju sa svim kragujevačkim fakultetima, ali i sa ekonomskim fakultetima iz drugih gradova.
„Sa Fakultetom medicinskih nauka već tri-četiri godine uspešno realizujemo zajednički program doktorsko-akademskih studija Menadžment zdravstvenog sistema, koji je prošle godine upisalo 22 studenta. Novina su i tri kratka programa studija, a to su menadžer prodaje, poslovni analitičar i poreski savetnik, gde imamo aktivnu podršku Pravnog fakulteta, ali i Fakulteta inženjerskih nauka sa kojim postoji potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i dogovor o zajedničkim programima na master studijama. Takođe, imamo potpisan sporazum o saradnji sa ekonomskim fakultetima u Beogradu i Subotici o Zajednici ekonomskih fakulteta, gde održavamo sastanke na svakih šest meseci na kojima razmatramo važna pitanja kao što je na primer trenutno aktuelni Zakon o finansiranju visokog obrazovanja“.
Pored uspešne saradnju sa domaćim fakultetima, Ekonomski fakultet neguje jako dobre bilateralne odnose i sa većinom ekonomskih fakulteta u regionu.
„Prošle godine smo proširili regionalnu saradnju uspostavljanjem saradnje sa Ekonomskim fakultetom u Skoplju. U sklopu te saradnje, jedna grupa naših studenata će otići na lenju školu u Skoplje. Pored Ekonomskog fakulteta u Skoplju, aktivno sarađujemo sa ekonomskim fakultetima u Prilepu i Štipu, a imamo i bilateralne projkete sa Ekonomskim fakultetom u Mariboru“.
Kada je reč o široj međunarodnoj saradnji, na Ekonomskom fakultetu su posebno ponosni na kvadrilateralni sporazum sa ekonomskim univerzitetoma u Krakovu, Mesini i Kijevu.
„U sklopu te kvadrilateralne saradnje jednom godišnje imamo zajedničke konferencije. Prošle godine je domaćin konferencije bila Mesina, a ove godine će biti Krakov. Na taj način se međusobno umrežavamo i povezujemo i nastojimo da kroz zajedničke projekte obezbedimo određeni nivo sredstava za našu visokoškolsku instituciju“.
Pored nastavno-obrazovnog na Ekonomskom fakultetu se intenzivno bave i naučno-istraživačkim radom, a koliko su u tome uspešni najbolje se vidi po broju citiranih radova.
„Kada je u pitanju prosečna citiranost naših nastavnika, u konkurenciji svih ekonomskih fakulteta u Srbiji naš fakultet je na prvom mestu. Naši nastavnici redovno objavljuju radove u najrelevantnijim ekonomskim časopisima, što ih čini međunarodno vidljivim i prepoznatljivim. Naravno, mi na fakultetu imamo i naš časopis „Ekonomski horizonti“ koji je izuzetno kotiran kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou“.
Poslednjih godina sve je izraženiji rivalitet između državnih i privatnih fakulteta, kojih je sve više, posebno u oblasti biznisa, ekonomije i menadžmenta. Ipak, nepobitna je činjenica da se među poslodavcima i dalje više vrednuju diplome državnih u odnosu na diplome privatnih fakulteta.
„Neka informacija kojom ja raspolažem je da samo na teritoriji grada Kragujevca postoji dvanaest privatnih fakulteta iz oblasti menadžmenta. Svi ti fakulteti su akreditovani i imaju dozvolu za rad, ali o samom kvalitetu nastave najbolje govore sami poslodavci, koji prilikom selekcije uvek daju prednost diplomcima državnih fakulteta“.
Govoreći o budućim planovima fakulteta, dekanka Jakšić otkriva da će fakultet u narednom periodu nastojati da proširi broj akreditovanih studijskih programa na engleskom jeziku, kao i u okviru kratkih programa studija za koje vlada veliko interesovanje.
„Kada su u pitanju master akademske studije, mi imamo akreditaciju za jedan studijski program na engleskom jeziku, a to je finansijski menadžment u javnoj upravi. Svakako nam je cilj da u narednom periodu povećamo broj akreditovanih studijskih programa na engleskom jeziku. Takođe, uvideli smo i da su kratki programi studija prilično interesantni, pre svega zaposlenima u onim kompanijama koje veliku pažnju posvećuju kontinualnom učenju, tako da nam je plan da u narednom periodu akreditujemo još sličnih programa“, poručuje za kraj razgovora dekanka Jakšić.
