Samostalna tapetarska radnja iz Kragujevca koju vodi Milan Stanojević bavi se proizvodnjom tapetarskog nameštaja, proizvodnjom i reparacijom, ali i proizvodnjom metalnog nameštaja. U razgovoru sa Stanojevićem za Biznis.rs razgovarali smo o dugogodišnjem iskustvu koje ima u tapetarskom i bravarskom poslu, kao i o izazovima sa kojima se suočavaju preduzetnici u Srbiji i o ulozi države u zaštiti mikro preduzeća.
U radionici našeg sagovornika napravljen je nameštaj za čak 1.500 lokala širom Srbije, a prisutni su i u zemljama u okruženju (Hrvatska, Rumunija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Crna Gora). Najveći fokus im je na opremanje kladionica, igraonica ili kazina. Ipak, u njihovom portfoliu je i hotel Slovenska plaža u Crnoj Gori. Bili su zaduženi za izradu 1.500 francuskih ležajeva, nameštaja za predsoblje, trpezariju i druge prostorije u hotelu.
Prisutni su na tržištu preko 30 godina i posao su bazirali isključivo na radu za poznatog kupca. Jedini način kako su dolazili do klijenata bila je preporuka.
„Nikada nisam imao vizit-kartu, sajt, katalog, a u februaru će biti 30 godina radnog staža, radim isključivo po preporuci, nemam čak ni slike proizvoda koje smo pravili”, kaže Stanojević.
Ni našeg sagovornika nije zaobišao jedan od najvećih trenutno problema u svim privrednim granama, a to je nedostatak kvalifikovane radne snage. Prema njegovim rečima, zbog loše situacije, za koju je delom kriva i država, lično pokušava da nadomesti taj nedostatak, zbog čega mesecima radi 18 sati bez dana odmora.
„Teško pronalazim ljude, radna snaga više ne postoji. Počela je da se osipa u jesen 2018. godine, pogrešnom državnom politikom. Nisu ljudi odlazili, nego ih je naša Privredna komora izvozila misleći da će oni da donose pare u državu, a u stvari su na taj način uništena mala i srednja preduzeća koja sada kao na slamčicu preživljavaju. Ja sam i vlasnik, ali sam i glavni majstor i vozač i sve poslove obavljam, jer jedino tako opstajem, a država nas pritiska sa svojim potraživanjima bez ikakve pomoći”, smatra Stanojević i dodaje da je 2018. godine ostao bez trojice tapetara i da njihov odlazak i dalje oseća kroz posao. Takođe, poslovanje otežava i nelojalna konkurencija iz Kine i Turske, koja je sve prisutnija, ali država ni jednog momenta ne staje u zaštitu domaće proizvodnje, konstatuje Stanojević.
Za njega trenutno veliki planovi za budućnost ne postoje, jer je u državi sve neizvesno.
„Veliki sam pesimista kada je u pitanju budućnost, nisam politički aktivan, ali vidim kako se stvari odvijaju”, kaže Stanojević. Ipak, kada se osvrne unazad, ponos na sve što je stekao sopstvenim trudom i zalaganjem, ne izostaje. „Nemam kredite, minuse, dugovanja, sve što imam je na moje ime ili na firmu, nemam nikakva finansijska opterećenja, kao rođeni Šumadinac vodim se stavom da treba u poslu biti, pre svega, pošten i mnogo raditi da bi čovek nešto stvorio”, ističe za kraj Milan Stanojević.
