Pronaći dobro plaćen i koliko-toliko siguran posao u struci san je većine mladih ljudi u Srbiji. Kragujevčanin Nikola Jeremić je na prvi pogled uspeo da ga ostvari, kada se ubrzo po završetku studija na Ekonomskom fakultetu zaposlio u bankarskom sektoru. Međutim, vremenom je shvatio da to nije pravi posao za njega, te je odlučio da potraži neko drugo zanimanje gde bi njegova urođena kreativnost i inovativnost mogli da dođu do punog izražaja. Sticajem okolnosti, pronašao ga je u IT sektoru.
„Rad u banci mi nije previše prijao, pre svega iz razloga što volim poslove koji omogućavaju više kreativnosti i da kažem te neke “umetničke slobode”. Sa druge strane, smatram da sam radeći u bankarskom sektoru mnogo toga naučio, pre svega kada je reč poštovanju procedura i veštini komunikacije, što mi je mnogo pomoglo u daljoj karijeri. Naravno, nikada nije lako odlučiti se na jedan tako radikalan potez, ali ja sam imao tu sreću da sam prilikom donošenja ove odluke imao podršku najbližih, pre svih svoje supruge, koja me je uostalom i prijavila na osnovni kurs programiranja“, započinje svoju priču za Puls Šumadije Nikola Jeremić, diplomirani ekonomista i nekadašnji bankar, a danas uspešan programer.
Kada je odlučio da uplovi u programerske vode, Nikola nije imao predstavu ni o najosnovnijim pojmovima iz ove oblasti, kao što su HMTL i CSS. Kako nije imao pored sebe nekoga ko bi ga uveo u svet programerstva, bio je primoran da se sam snalazi i da praktično uči u hodu.
„To je u startu bila neka vrsta avanture za mene. Hteo sam zapravo da testiram sebe koliko daleko mogu da napredujem. Krenuo od frontenda i smatram da je to svakako lakši put za ljude koji nisu studirali programiranje. Naravno, kasnije dođu na red i znatno teže stvari, ali je uvek bolje krenuti od lakših stvari i onda postepeno nadograđivati svoje znanje. Svaki pomak je bio neki novi, teži nivo koji treba savladati i mislim da u ovom poslu može da uspe samo neko ko voli konstantne izazove“.
S obzirom da ga je oduvek zanimala nacionalna istorija i da je konstantno čitao i prikupljao podatke o znamenitim ličnostima i važnim događajima iz srpske istoriografije, došao je na ideju da razvije aplikaciju koja bi korisnicima pružala mogućnost da na jednostavan način, u svega dva-tri klika, dođu do željenog podatka o nekoj istorijskoj ličnosti ili događaju. Tako je nastala Nikolina prva aplikacija Galerija srpske istorije, koja u svojoj bazi sadrži podatke o preko 3 700 ličnosti i 1 700 znamenitosti iz srpske istorije.
„Sama ideja je stara nekoliko godina. Istraživao sam našu istoriju i prikupljao podatke, koje sam potom skladištio u jednu eksel tabelu. A onda sam prošle godine konačno krenuo u realizaciju projekta. Razvoj aplikacije je tekao u slobodno vreme, van mog posla, i služio mi je za učenje novih tehnologija u programiranju. Što je više projekat napredovao, sve sam mu bio posvećeniji jer je i napredak bio opipljiviji“.
Aplikacija se nalazi na veb adresi galerijasrbije.rs i predstavlja interaktivnu mapu sa svim gradovima i opštinama na teritoriji Republike Srbije. Svaki grad ima sopstvenu ličnu kartu sa svim značajnijim ličnostima i znamenitostima, koje su svrstane u više različitih kategorija i potkategorija.
„Klikom na određeni grad moguće je videti njegovu ličnu kartu, znamenitosti i poznate istorijske i javne ličnosti. Pored toga, moguće je vršiti razne pretrage kako po ličnostima, tako i po znamenitostima. Recimo, ličnosti možemo pretraživati po datumu i mestu rođenja, kategorijama ili tagovima (naučnici, slikari, fudbaleri itd.). Jedna od mogućnosti je i da vidite ko se rodio istog datuma kada i vi. Takođe i znamenitosti je moguće pretraživati po brojnim kategorijama, tako da tu možemo naći spisak manastira ili recimo pećina u Srbiji“.
Baza podataka se konstantno ažurira i dopunjuje novim podacima, u čemu Nikola ima značajnu pomoć prijatelja „sa strane“, posebno kada je reč o ličnostima za koje je teško „iskopati“ podatke na internetu.
„Imao sam nekoliko akcija na Reditu i Instagramu gde su ljudi slali podatke o nekim lokalnim legendama iz njihovih krajeva. Na taj deo sam baš ponosan, jer veliki broj tih lokalno znamentih ličnosti nije uopšte zastupljen na Vikipediji. Projekat naravno još uvek nije završen. Trudim se da neprestano unosim podatke o novim ličnostima, naravno uz proveru istinitosti podataka i relevantnosti tih ličnosti“.
Aplikacija sadrži i vremeplov srpske istorije (slavne bitke, istorijski fakti, biografije velikana, važniji datumi iz sveta sporta, filma i istorije umetnosti), već pomenuti kalendar rođenja, zatim brojne citate srpskih autora, ali i mali kviz koji korisnicima aplikacije pruža priliku da provere svoje znanje iz nacionalne istorije. Takođe, aplikacija poseduje dve teme (svetlu i tamnu), responzivni dizajn i odrađena je na oba pisma (latinica i ćirilica). U planu su još neke inovacije koje će dodatno oplemeniti sam interfejs i funkcionalnost aplikacije i učiniti je još zanimljivijom za korisnike.
„Imam spisak od nekih 10-15 funkcionalnosti koje su na čekanju, ali ne žurim nigde sa projektom. Kad budem imao dovoljno vremena, posvetiću se i tome. Dodao bih i to da pored ove aplikacije vodim i instagram stranicu Galerija srpske istorije, gde gotovo svakodnevno pravim objave o najzanimljivijim istorijskim ličnostima i temama“.
Paralelno dok radi na daljem unapređenju svoje prve aplikacije, Nikola uveliko „lageruje“ nove ideje i čeka pogodan trenutak za njihovu implementaciju.
„Ideje imam, ali vremena i ne baš toliko. Pobornik sam toga da je bolje posvetiti se jednom projektu kako treba, nego da pažnja i fokus budu podeljeni na više stvari polovično“.
Iako je IT sektor u Srbiji poslednjih godina u velikoj ekspanziji, te programere „bije glas“ da dobro zarađuju, Nikola ističe da je posao programera zapravo dosta teži i kompleksniji nego što se to čini na prvi pogled i da mnogi brzo odustaju od njega.
„Ko hoće da uđe u svet programiranja zbog navodne velike zarade, još brže će odustati od ovog poziva. Na kraju krajeva, programiranje se svodi na svakodnevno “debagovanje”, odnosno rešavanje logičkih problema. Ko uživa u tome, može da uspe i u programiranju, ali je potrebna velika disciplina, posvećenost i želja za konstantnim učenjem, jer ovo je oblast koja neprestano evoluira“.
Za sam kraj razgovora, naš sagovornik je imao i poruku za sve mlade i neodlučne ljude, koji se još uvek nalaze u nekoj vrsti nedoumice kada je reč o izboru zanimanja.
„Mladima bih poručio da neprestano istražuju, da se ne drže kruto svog znanja i svoje diplome, već da se oprobaju u raznim poslovima. Kada si mlad, onda imaš slobodnog vremena i energije da eksperimentišeš i učiš nove stvari. U redu je i da menjaš poslove, sve dok ne naiđeš na onaj koji te zanima i u kome stvarno uživaš. U svakom poslu ima dobre zarade kada si stručnjak, tako da inicijalno ne treba juriti za finansijama, već za vašim poslom iz snova”, poručuje Nikola.
