Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u Maloj Aziji. Neobično duševan, zamonašio se i svoje bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio siromašnima, starima i nemoćnima. Pomagao je i tešio narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju. Dobra dela činio je tajno, sakriven od bilo čijeg pogleda. Iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Deda Mrazu.
Upokojio se u starosti, 6. decembra, odnosno 19. decembra 343. godine.
Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u Bari i položene u crkvu svetog Jovana Preteče.
Tri godine kasnije podignuta mu je velelepna crkva, koju su srpski vladari bogato darivali.
Nikoljdan je kod Srba slava sa najvećim brojem svečara. Procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina, kako se kaže, ide u goste.
Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava Srpske pravoslavne crkve. Posvećeno mu je više od 600 crkava.
Pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza obavezno posna.
Kako bi godina pred nama bila plodna i berićetna, ko je propustio da na Svetu Varvaru, pre dva dana, poseje božićnu pšenicu, može to učiniti na danas, na Nikoljdan.
Običaji za Svetog Nikolu
Običaj kaže da danas nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo koje druge kućne poslove. Treba reći da se u nekim delovima naše zemlje sačuvao običaj da se na Nikoljdan sprema poseban, šareni kolač koji se ukrašava “pticama” od testa. Ovaj kolač sveštenik obavezno osveštava i preliva vinom, pa se uveče on deli deci koja treba ga jedu sedeći na drvenim stolicama (drvetu) kako bi ona u narednoj godini bila zdrava i vesela.
Takođe, veruje se da će svako žensko dete koje je rođeno na ovaj veliki praznik imati srećan brak.
Negde se zadržao i običaj darivanja dece jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Kako narod kaže – valja mališane obradovati ponekim poklonom.
Izvor
