Kragujevac, grad s bogatom industrijskom tradicijom, 1884. godine postao je centar jednog od najvažnijih trenutaka u istoriji Balkana. Tada je, u Vojno-tehničkom zavodu, zasijala prva električna sijalica, čime je Kragujevac postao simbol tehničkog napretka i inovacija. Ovaj značajan događaj nije samo duboko ušao u kolektivnu svest naroda, već je označio početak velike modernizacije Srbije, otvarajući vrata nove epohe u kojoj su tehnologija i industrija postali ključni faktori u oblikovanju društvenog i privrednog razvoja zemlje.
Ključni nosioci ovog tehnološkog projekta bili su Pavle Šafarik, tadašnji upravnik Vojno-tehničkog zavoda, i Todor Toša Selesković, izuzetni mašinski inžinjer, čiji je stručni rad bio presudan za uspeh celokupnog projekta. Šafarik, kao lider i organizator, pružio je neophodnu podršku i resurse kako bi se realizovalo uvođenje električnog osvetljenja, dok je Selesković prepoznao važnost elektrifikacije i preuzeo odgovornost za pripremu investicionih planova i implementaciju električnog osvetljenja, čime je omogućio rad Vojno-tehničkog zavoda čak i tokom noći, što do tada nije bilo moguće.
Prva električna sijalica koja je zasijala u Kragujevcu predstavljala je mnogo više od tehničkog uspeha. Ovaj događaj je postao i simbol tehnološke revolucije. Okupljanje značajnih istorijskih ličnosti, među kojima su bili kralj Milan Obrenović, kraljica Natalija, njihova svita, ministri i ugledni građani Kragujevca, dodatno je podstaklo težinu ovog trenutka. Tom prilikom, kralj Milan Obrenović bio je posebno očaran radom „dinamomahine“, koja je koristila jednosmernu struju napona 110V i snage od pet konjskih snaga. Instalacija ovog projeka obuhvaila je 30 sijalica sa ugljenim vlaknima snage 16 sveća i lampe snage 1200 sveća, što je predstavljalo vrhunski tehnološki poduhvat ovog vremena.
Koliko su nosioci ovog projekta bili dalekovidi pokazalo se već iduće 1885. godine, kada se Srbija našla u ratu sa Bugarskom. Tom prilikom pogoni Vojno-tehničkog zavoda imali su zadatak da rade danonoćno, pri čemu se ukazala potreba za električnim osvetljenjem delova Vojne fabrike, pa je inženjer Selesković izvršio nabavku još dve nove dinamo-mašine za napajanje 8 lučnih lampi i 100 sijalica od po 16 sveća.
Danas, kada se osvrnemo na ovaj ključni trenutak, možemo ne samo da uvidimo doprinos ove inovacije, već i hrabrost, posvećenost i viziju ljudi koji su omogućili ovaj veliki korak ka modernoj budućnosti. Prva električna sijalica na Balkanu nije samo osvetlila ulice Kragujevca, već je osvetlila i put ka široj industrijskoj transformaciji, postavljajući temelje za razvoj ne samo grada, već i čitavog regiona, koji je time zakoračio u svet nove ere.
