Srbija dobija “more”!

Info

Kako se vidi iz tenderske dokumentacije, re je o PPPPN sliva akumulacije Grua, PPPPN sliva akumulacije Bogovina, PPPPN Specijalnog rezervata prirode “Rtanj” i PPPPN Negotinskog vinogorja, pie eKapija.

Akumulacija Bogovina

Osnovni cilj izrade Prostornog plana za akumulaciju Bogovina je, stoji u tenderu, definisanje planskog osnova i obezbeenje prostornih uslova za izgradnju brane, akumulacije i prateih vodoprivrednih i infrastrukturnih objekata.

Pored PPPPN radie se i idejno reenje reenja brane i akumulacije Bogovina, hidroloke studije i studija upravljanja akmulacijom.

Inae, na ovaj projekat eka se ve skoro 20 godina.

Jo 2005. najavljeno je da e Srbija, najkasnije za deset godina, dobiti svoje more jer se se planira izgradnja akumulacije povrine 400 hektara na vodosistemu “Bogovina”.
Tada je Mirko Bailovi, direktora JP “Bogovina” izjavio da akumulacija treba da bude zavrena za sedam godina a punjenje jezera za pet.

Prema glavnom projektu iz 2006. godine, povrina sliva je 360 km2, a zapremina akumulacije bie 44 miliona m3. Brana koja e se graditi bie betonska, a kao pregradno mesto brane “Bogovina” odabrano je mesto Cukloj, uzvodno od ua reke Arnaute.

Ranije je najavljivano da e izgradnja akumulacije vodosistema “Bogovina”, navodi se, koja treba da obezbedi vodosnabdevanje stanovnitva i industrije u dovoljnim koliinama za gradove Bor i Zajear i optine Boljevac, Negotin i Knjaevac, poeti u toku prole godine.

Akumulacija Grua

Kada je u pitanju akumulacija “Grua”, podsea se da je ona izgraena 1985. godine na istoimenoj reci, sa primarnom namenom za potrebe vodosnabdevanja Kragujevca i Knia i okolnog podruja.

U sadanjem trenutku, dodaje se, akumulacija “Grua” predstavlja kljuni deo sistema za vodosnabdevanje Kragujevca.

Brana je izgraena na lokaciji sela Pajsijevi, na profilu “Tucaki naper”. Izgradnja brane poela je 1979. godine a zavrena je 1984. godine.

Kako su ranije za eKapiju rekli u Optini Kni, s obzirom na to da je sada na snazi Plan posebne namene donet 1976. godine, a da poslednja izmena raena 2011. godine zbog ogromnog broja primedbi nije usvojena 2013. godine, jedino reenje je donoenje poptpuno novog Plana posebne namene za akumulaciono jezero Grua.

Osnovni cilj izrade Prostornog plana, o ijem je donoenju Vlada donela odluku u martu prole godine, je definisanje planskog osnova i obezbeenje prostornih uslova za rad svih vodoprivrednih i infrastrukturnih objekata, uz zatitu sliva akumulacije kao izvorita vodosnabdevanja i dugorono i pouzdano obezbeenje visokog kvaliteta vode u slivu.

Studija upravljanja akumulacijom “Grua” e obuhvatiti izradu hidrolokih analiza, modelske simulacije rada akumulacije, analize rizika i definisanje zona sanitarne zatite akumulacije “Grua”.

Negotinsko vinogorje

Za negotinsko vinogorje, stoji u dokumentaciji, prostornim planom e se stvoriti planski osnov za definisanje dugorone koncepcije prostornog razvoja ovog podruja.

Podsetimo, Vlada je u junu prole godine donela odluku o izradi prostornog plana podruja posebne namene Negotinskog vinogorja.

Okvirna granica plana obuhvata delove teritorija grada Zajeara i optine Negotin i to, na teritoriji grada Zajeara, cele katastarske optine Brusnik i Klenovac, a na teritoriji optine Negotin optine Jasenica, Karbulovo, Mokranje, Rajac, Reka, Rogljevo, Sikole II, Smedovac, Tamni, ubre, arkamen i tubik II.

Podruje Negotinskih pimnica spada u prioritetna kulturna podruja koja treba da uivaju poseban tretman, bez obzira na status u okviru slube zatite.

Utvreno je da je vinski rizort-vinogorje sa pimnicama (vinskim podrumima graenim krajem XVIII poetkom XIX veka kada je Negotinska krajina bila svetski poznata destinacija po proizvodnji vina) u selima Rajac, Rogljevo, Smedovac i dr., znaajan antropogeni turistiki resurs koji e se razvijati kao specijalizovan etnoloki kompleks turistikih aktivnosti, uz uslov integrisanja sa turistikom ponudom okruenja, posebno Negotina i Zajeara.

Dugoroni cilj razvoja tradicionalnih vinogorja Timokog vinogradarskog rejona definisan je kao celovito revalorizovanje u smislu ouvanja njihovih pejzanih, turistikih i ekonomskih vrednosti i unapreivanja asortimana i agrotehnikih uslova uzgajanja vinove loze i tehnologije proizvodnje vina.

Rtanj

Najzad, PPPPN za Rtanj e sadrati elemente detaljne regulacije, kao i pravila ureenja i graenja prema reimu zatite pojedinih prirodnih celina, naroito za podruja koja imaju turistiki potencijal, to e omoguiti njegovo direktno sprovoenje, u skladu sa zakonom, navodi se u tenderu.

Tender je 108,75 miliona dinara.

Istie 12. juna.