I godinu i po dana od početka ruske agresije na Ukrajinu spoljna politika Srbije je između Istoka i Zapada, između evropskih težnji i dominantnog antizapadnog javnog mnjenja u čijem održavanju učestvuje i vlast, deklarativno proevropska. Spoljna politika balansiranja ipak ne može da se okrene ka Rusiji, smatraju analitičari.
I sa Istokom i sa Zapadom. I „naši evropski partneri“ i praktično citiranje Kremlja izjavama o Kolektivnom zapadu. Ove poruke postoje istovremeno i dolaze sa samog vrha vlasti.
Spoljnu politiku Srbije, politiku balansiranja, već više od decenije određuje pitanje Kosova, kaže Igor Novaković iz radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 31. I redovne proruske poruke ne govore o praktičnom stanju stvari.
„Meni je od tih narativnih momenata mnogo bitnije ono što se zaista dešava u praksi, a to je da je Srbija geopolitički vrlo izolovana, da je ona upućena na saradnju sa svojim susedima i sa zemljama Zapada tako da je, čini mi se, u praksi mnogo izraženija saradnja sa zapadnim partnerima nego što je to bio slučaj pre rata u Ukrajini“, ocenio je Novaković.
„Ne postoji jasna odrednica, ni vrednosno ni operativno, u smislu same saradnje sa kime bi se budućnost odredila ako želimo da nagnemo na jednu stranu“, kaže Stefan Vladisavljev iz Fondacije BFPE.
Proruske poruke u nastupima ljudi iz vlasti i u medijima pod njihovom kontrolom se redovno pojavljuju. Vladisavljev kaže da veliki deo javnosti gaji antizapadne sentimente i da se tome podilazi, te da je deo toga narativ za unutrašnju upotrebu.
„Predsednik Vučić je čovek sa mnog kravata. I može se reći da on jednu kravatu nosi kada ide da razgovara sa partnerima u Briselu, drugu sa pertnerima u Vašingtonu, a onda treću i četvrtu kada razgovara sa svojim glavnim prtnerima sa istoka. I negde to balansiranje kreira mogućnost u ovom trenutku da se takva spoljna politika formuliše“, objašnjava Vladisavljev.
Novaković upozorava da bi jače vezivanje za Moskvu bilo pogubno. No to ne znači da Moksva odustaje, te tako i tumači izjavu ruskog ministra spoljnih polova Sergeja Lavrova da se priprema poseta Ivice Dačića.
“Meni izlazi iz diplomatske prakse da se najavljuje poseta, a da datum nije dogvoren. Iz čega tumačim u suštini da je ovo neka vrsta s jedne strane pritiska na zvanični Beograd, a sa druge strane pokušaj očuvanja Rusije u narativima u samoj Srbiji“, rekao je Novaković.
I dok spolju politiku određuje u velikoj meri pitanje Kosova, ali i geopolitički odnos sila, potreba za stabilnošću, u pozadini kao da ostaje ono što bi Srbiju na evropskom putu učinilo boljom zemljom – pitanje sloboda, medija i vladavine prava.
Izvor: Link
