“Zaprećena kazna za ubijanje životinja u Srbiji je do dve godine zatvora ili novčana kazna, i prema saznanjima koja ja imam samo dva puta su izrečene zatvorske kazne”, izjavila je članica Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja Jelena Jevtović.
„Ja znam samo za dva slučaja gde su ljudi dobili zatvorsku kaznu 7 i 9 meseci, ali je u pitanju bilo ritualno ubijanje psa koje je uživo prenošeno preko preko interneta, pa se verovatno zbog toga reagovalo. Pitanje je šta bi bilo da nije bilo na internetu. Najveća novčana kazna za koju znam je kazna od 130 hiljada dinara i to za ubistvo ženke sa štencima. I to je poražavajuće“, rekla je u Danu uživo Jevtović.
On je objasnila da su slučajevi mučenja i ubijanja životinja prema naučnim istraživanjima ozbiljan „alarm“.
„Postoji povezanost između mučenja i zlostavljanja životinja i ljudi. Kada neko muči i ubija životinje, sledeće što se očekuje je da umesto životinje to bude čovek“, rekla je Jevtović.
Ona je navela da je u pripremi novi nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja u čijoj radnoj grupi učestvuje ali da je, kako je rekla, ceo tekst zakona „pod velom tajne“.
„Mi ne znamo šta se sprema novim izmenama zakona, jer smo dobili na uvid samo 10 čalanova i to onih koji se odnose na prihvatilišta. Sve ostalo je pod velom tajne. Kada smo pitali zašto smo dobili uvid u samo deset članova rečeno nam je da ćemo se sa ostatkom teksta upoznati na javnoj raspravi. To nije prihvatljivo, pa smo tražili da se mandat radne grupe proširi na ceo zakon, jer mi ne znamo čak ni kako se tumače izrazi koje smo videli u tim članovima, a koji se pominju u zakonu“, objasnila je Jevtović.
Ona je istakla i da je posle takvog početka usledio „šok za šokom“.
„Prvo nas obaveštavaju da nemamo uvid u ostale odredbe zakona, pa da polazna verzija kojom se sada bavimo nije iz važećeg zakona iz 2009. godine. I to je problematično, jer je upitanju verzija iz 2015. koju niko nije prihvatio jer je između ostalog predviđala eutanaziju zdravih životinja, ali i to da se ponovo mogu uzgajati životinje radi eksploatacije, na primer krzna“, objasnila je ona.
Isto tako, ona navodi da postoji bojazan kada je reč o eutanaziji životinja koje nemaju vlasnike ili su ostavljene.
„Udruženja životinja ali i mi se bojimo da će rok za eutanaziju životinja sa 30 dana biti smanjen. Sada se predviđa i nekakav karantin za životinje, proizvodne i radne. Ne znamo šta se podrazumeva pod proizvodom, a šta pod radom. Mi ne znamo šta znači karantin u ovom predlogu zakona, jer nije reč o bolesnim životinjama. Isto tako, one posle sedam dana, ukoliko vlasnici ne dođu po njih postaju vlasništvo karantina“, izrazila je zabrinutost Jevtović.
Ona je istakla i da je važeći zakon iz 2009. godine usklađen sa zakonom Evropske unije, osim u dve stvari a to je kada je reč o oglednim i farmskim životinjama ali da pripreme izmena novog zakona „ne polaze od toga zakona već onog spornog iz 2015.“.
Jevtovićeva je istakla i da je „na žalost Srbija zemlja pakla za životinje u kojima je jedini srećan momenat za njih onaj kada umiru jer tada prestaje sav bol, patnja i užas u kojem žive“.
„Prihvatilišta su takva da životinje umiru od gladi, jedu se međusobno. U Kikindi je ove godine, u prihvatilištu, inspektor konstatovao da postoji kanibalizam među psima, i to u prihvatilištu gde ima 90 pasa. Sada se predviđa da opštine naprave regionalna prihvatilišta, gde će ih biti po hiljadu i više. Zamislite kako će tek to izgledati. Pitanje je kakva će njihova dobrobit biti u tim prihvatilištima. Bojim se da će opet samo biti ograđeni, a da niko neće brinuti o njima. Ovde se rešava posledica, a ne uzrok. Postoje propisane sankcije za one koji ne brinu o životinjama, ali institucije ne rade svoj posao.
Izvor: Link
