Prošlo je pet godina otkako je prestala da važi Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, a izrada novog dokumenta Nacrta nacionalne startegije za borbu protiv korupcije u Srbiji od 2023. do 2028. godine, do pre dva dana bila je u fazi javne rasprave, koji je trajao od 16. avgusta do 5. septembra. Građani su u tom pšeriodu imali pravo da učestvuju u njoj, da se izjasne da li su zadovoljni borbom protiv korupcije, da daju predloge ili da podnesu prigovor i da traže da se predlog
Strategije povuče iz procedure, jer ne doprinosi borbi protiv ove društvene pojave.
Međutim, vlast je sve učinila da posao otalja, da se „štiklira” da je obavljen još jedan zadatak koji je postavila Evropska unija, a da građani ostanu po strani. Ovakav stav zastupa član radne grupe Siniša Janković, penzionisani policijski inspektor i osnivač Instituta za istraživanje korupcije „Kareja”, koji je učestvovao u izradi Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kao predstavnik organizacije civilnog društva koja se zalaže za stvarnu i beskompromisnu borbu protiv korupcije.
On nije želeo da da legitimitet fiktivnoj borbi, jer, kako tvrdi, državi je potrebna nacionalna strategija za stvarnu borbu protiv sveobuhvatne korupcije.
Blefiranje javne rasprave
Objašnjavajući svoj stav Janković kaže da je javna rasprava o Nacionalnoj strategiji počela za vreme godišnjih odmora, u doba godine kada je pažnja javnosti na minimumu. Upravo ova činjenica govori o pokušaju vlasti da prikrije propuste, kao i da sam dokument ne odgovara stvarnim potrebama borbe protiv korupcije, niti je tokom procesa izrade strategije bilo volje da se prepozna najopasniji i najrasprostranjeniji oblik korupcije – politička korupcija, koja je sastavni deo organizovanog
kriminala.
Čitava javna rasprava zasnovana je na održavanju jednog okruglog stola u Beogradu, na koji su pozvani mediji, ali samo da uzmu izjave, bez mogućnosti da prisustvuju stvarnoj raspravi i izveste o manjkavosti predloga Strategije.
– Iako sam učestvovao u radu svih podgrupa, dajući svoj maksimalan doprinos, ostao sam gotovo usamljen u naporima da se gorućem problemu u Srbiji posveti pažnja koju zaslužuje. Predstavnici vlasti samo formalno su pokazali visok nivo pažnje, ali je ona suštinski izostala, kaže Janković.
On naglašava da je osnovni razlog za ovakav stav odsustvo minimuma profesionalnog pristupa izradi Nacrta strategije, koji se ogleda u potpunom zanemarivanju osnovnih principa metodologije. Time je izbegnuto istraživanje korupcije, usled čega je izrada nacrta lutala neistraženim poljem, kao u magli.
Ministarka pravde Maja Popović rekla je, tom prilikom, da je nulta tolerancija na korupciju, a u stvari je nulta tolerancija na borbu protiv korupcije, kaže Janković. On podseća da je istu frazu koristio ministar Nikola Selaković 2012. godine najavljujući Strategiju borbe protiv korupcije (koja je usvojena 2013. i prestala da važi pet godina kasnije, 2018). Bolji izraz nije pronašla ni ministarka Nela Kuburović i često ga je ponavljala 2017. i 2019, a ništa originalniji nije bio ni tadašnji
predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović na okruglom stolu sa evropskim parlamentarcima, hvaleći „opredeljenost” Vlade.
Vrhovni borac protiv korupcije i organizovanog kriminala tu frazu je dodatno razrađivao, razvlačeći je od „država pokazala da ima nultu toleranciju prema kriminalu i korupciji“ do „postoji nulta tolerancija, politička volja i jasan politički cilj – zemlja bez korupcije i kriminala“.
Nakon ovog događaja organizovan je još jedan okrugli sto, kao alternativni pristup javnoj raspravi o predlogu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Učesnici su bili predstavnici organizacija civilnog društva – Koalicije za integritet (Zoran Gavrilović – Biro za društvena istraživanja, Miroslav Mijatović – PAKT Loznica i Siniša Janković – Kareja Pančevo). Domaćini su naveli da je okrugli sto bio odgovor na to što se organizuje javna rasprava o predlogu strategije, suprotno
borbi protiv korupcije. Zbog toga je, kažu, predložena Strategija nepopravljiva i Koalicija traži da Ministarstvo pravde obustavi javnu raspravu i povuče predlog Strategije iz procedure – jer ne odgovara potrebama borbe protiv korupcije u Srbiji. Ujedno, toliko je nekvalitetan da ga je nemoguće popraviti.
Takođe, od Radio Televizije Srbije se zahteva da organizuje seriju debata uz učešće dokazanih boraca protiv korupcije, kako bi se građanima Srbije pokazalo pravo stanje korupcije i pravo stanje borbe protiv korupcije.
Organizacije su tom prilikom izvestili javnost o posebnoj akciji pod nazivom „Oborimo lošu Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije”.
Od „mistera 10 posto” do „mistera hiljadu posto”
Siniša Janković je, inače, pre deset godina bio član radne grupe koja je ispitivala 24 sporne privatizacije u Srbiji. U početku istraga se proširila na mnogo veći broj slučajeva, ali kada su došli do tajkuna bliskih novoj vlasti, neke istrage su zaustavljene, neke usporene, a neke su nastavljene, ali nisu okončane podnošenjem krivičnih prijava, već su zadržane. Radna grupa je posle godinu dana ukinuta. Tačnije, iskorišćena je i zloupotrebljena za dizanje rejtinga SNS-a, koji je na vanrednim
izborima u proleće 2014. osvojio apsolutnu vlast. Posle toga više im nije bila potrebna.
– Upoređujući stanje političke korupcije, mogu da kažem da je ona sada neuporedivo veće nego 2012. Godine, od dolaska nove vlasti. Svake godine korupcija je dvostruko veća. Tada se ona u jednom javnom preduzeću, na primer, merila iznosom od oko sto hiljada dinara, a danas se došlo na nivo da se meri milionima evra. Izgradnja stanova, autoputeva samo je izvlačenje para, jer se zaključuju napumpani ugovori, gde su cene radova i materijala višestruko veće od stvarnih, objašnjava naš sagovornik.
On kaže da su nekada pojedine direktore javnih preduzeća zvali „mister deset ili dvadeset posto”, što je značilo da su dobijali po zaključenom ugovoru deset ili dvadeset procenata od vrednosti ugovora. Sada su pojedini direktori „mister 2.000 posto”.
Kao primer Janković je naveo preduzetnika koji je konkurisao u javnom sektoru sa ponudom da sašije i isporuči hiljadu majica po najpovoljnijoj ceni. Ponudio je 200-300 dinara po jednoj majci, ali ga je direktor preduzeća pozvao i rekao mu da „pojača” ponudu.
– Na pitanje preuzetnika kako da pojača ponudu kada ne zna ni da li je prošao na konkursu, direktor mu je objasnio da treba da podigne cenu po artiklu za hiljadu dinara, pri čemu hiljadarka ide u džep direktoru. Kada je preduzetnik pitao kako to da izvede, direktor ga je isterao iz kancelarije. „Izlazi napolje, rekao mu je, nije trebalo ni da te pozovem, ne znam što uopšte pričam sa tobom”.
To je pravi primer korupcije koja sada vlada u državi i njenom mnogostrukom porastu.
– Akcenat se stavlja na malu korupciju i tu je nebrojeno primera – doktor uzeo 100 evra, saobraćajac 50, carinik propustio određenu robu… Ta takozvana mala korupcija pojedinačno veoma je razuđena, ali su iznosi jako mali. Ona obuhvata svega dva-tri posto ukupne korupcije. Kada se sve sabere ne može da dostigne iznos samo jednog oblika političke korupcije koji može da bude težak i više stotina miliona evra i do milijardu. Osim toga, kada podmićuje fizičko lice njegova želja je da časti
nekoga, ili da mu se smanji kazna za saobraćajni prekršaj, dok politička korupcija uzima novac iz budžeta. Ne uzima direktno od građana, ali posredno uzima, jer oni pune budžet. Zato fondovi za određene namene presuše i nema dovoljno para za ono što je planirano, kaže Janković i dodaje da svakodnevno imamo primere korupcije, da svi o njoj sve znaju i puno se o tome priča, ali ne postoji ni jedno sveobuhvatno istraživanje, jer režimu ne odgovara da se korupcija ogoli do kraja.
U ovom trenutku jedino je bitno da se izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Strategija usvoje što brže, kako bi Vlada do kraja septembra izvestila Savet Evrope, da je ispunila pojedine preporuke iz petog kruga evaluacije i da bi se u izveštaju Evropske komisije konstatovalo da imamo Strategiju. I niko ne brine ni za procesuiranje korupcije, ni za njeno sprečavanje, ni za strategiju, ni za nezavisna tela, ni za izveštaje, predloge, sugestije.
– Zato nam je potrebna podrška javnosti, ali sa druge strane i mi smo potrebni javnosti jer pokušavamo da uradimo ono što nije uradilo Ministarstvo pravde. Omogućili smo građanima da stave svoje prigovore kroz akciju „Oborimo lošu nacionalnu strategiju za borbu protiv kortupcije” i na našem sajtu kareja.org.rs stavili smo link koji vodi prema obrascu za prigovore. Ovo je bila prilika da se izjasne o svom stavu prema korupciji i da vlast ocene iz predmeta borba protiv korupcije, objasnio je
Siniša Janković.
On naglašava da na ovaj način ne možemo da iskorenimo korupciju, ali možemo da pokažemo da smo nezadovoljni. Takođe, rekao je, bez namere da napada građane, da je činjenica je da su oni u stanju hibernacije, godinama su pod pritiskom, zamagljen im je um, zaluđeni su svim i svačim i još da im neko traži da ulaze na sajt i popunjavaju obrasce, to je za njih previše.
Janković zaključuje da je sve urađeno smišljeno – da se napravi masa nezainteresovanih građana. A ukoliko nova antikorupcijska strategija bude usvojena, najviše će izgubiti ti isti građani koji će najviše trpeti posledice političke korupcije.
Izvor: Link
