Odlukom da se u Kragujevcu raspišu vanredni lokalni izbori suspendovan je mandat skupštinskom sastavu koji je odradio nešto više od tri godine. Zakonskih razloga da se to učini nije bilo, ali od zakona je jača volja vladajuće Srpske napredne stranke (čitaj: Aleksandra Vučića) verovatno s rezonom da je bolje na izbore ići što pre, jer kasnije može da bude gore, s obzirom da poverenje u ovu političku organizaciju pada – polako, ali sigurno.
Običaj je da se u ovakvim situacijama „podvlači crta”, da se napravi bilans vladavine odlazeće garniture, posebno u onim segmentima koji doprinose povećanju kvaliteta života građana u svakom smislu. U tome naročitu težinu ima ocena korišćenja „naših para” koje se slivaju u budžet i iz njega bi trebalo da se vraćaju pravim vlasnicima, odnosno građanima, kroz sva dobra koja služe njihovim zajedničkim potrebama.
Nažalost, već na prvi pogled, ali bez rizika na grešku, ocena je da naprednjaci za protekle tri godine, kao i za celih devet koliko upravljaju gradom, ne mogu dobiti prelaznu ocenu. Pare iz zajedničke kase više su trošili na sebe nego na sve nas. A evo i kako: namirivali su glomaznu, a malo produktivnu administraciju u celom javnom sektoru, subvencionisali su brojna preduzeća i izmišljena privredna društva kojima su osnivači, a koji bi po prirodi posla trebalo da budu samofinansirajuća i
samoodrživa, navalili su na budžetske pare i mnoge druge po formuli „ko umije njemu dvije”…
Kada se budžetski kolač tako podeli, ostanu samo mrvice za ulaganja u javna gradska dobra, pa su, recimo, i neki „sitni poslići” proglašavani kapitalnim investicijama, a stvarno ih nismo imali od vremena izgradnje zgrada hitne pomoći, ambulante „četvorka” zatvorenog bazena… Doduše, treba biti realan pa reći da je ceo budžetski sistem u Srbiji postavljen tako da forsira centralnu državnu kasu i da lokalne samouprave ostaju finansijski kratke za prava kapitalna ulaganja. Zato imamo stanje da
gradovi i opštine čekaju milostinju iz Beograda da bi dobili školu, bolnicu, put, deponiju… Tačnije, čekaju da im u posetu dođe Aleksandar Vučić i izdeklamuje spisak obećanja, naročito onda kada se bliže izbori. A šta posle bude – to i Kragujevčani dobro znaju: obećanje -ludom radovanje. Dogradnja i rekonstrukcija Kliničkog centra, novi stadion „Čika Dača”, deponija i 360 kilometara kanalizacije, zgrada FILUM-a, obilaznice…samo su neki od očiglednih primera.
Klinički centar na „listi čekanja”
Onomad je Vučić bio u ulozi kurira poštanske službe koji raznosi pakete po kućama, pa je odneo mamograf u Leskovac i obećao veliku rekonstrukciju tamošnje bolnice. Reče da će država za to dati četrdeset miliona evra evra (a možda i više) i tako je i Leskovčane stavio „na listu čekanja” obećanog zdravstvenog prosperiteta, jer će dobiti klinički centar.
Po istom scenariju predsednik je u aprilu bacio lopatu betona za novi klinički centar u Novom Pazaru i obećao 44 miliona evra za građevine, plus 20 miliona za opremu. Tako su i Pazarci dospeli na istu „listu čekanja”.
Na stranu što po definiciji Klinički centri mogu da se formiraju samo u gradovima koji imaju medicinske fakultete, jer pored tercijalne zdravstvene zaštite imaju naučno-istraživačke i obrazovne funkcije, a ni Leskovac ni Pazar takve fakultete nemaju, pitanje je zašto je ove godine, dok su padala nova obećanja, još jednom odložen početak radova u kragujevačkom Kliničkom centru?
Podsetimo, Vučić je 15. februara, na Sretenje i Dan državnosti, skoknuo do Kragujevca i rekao da, pored ostalih državnih investicija, u Kragujevcu, konačno kreće i UKC. Međutim, da li se u zanosu istrčao ili je bio neobavešten, samo dan ranije,14. februara, delegacija Evropske unije i Ministarstvo zdravlja odlučili su da se poništi tender za projektovanje za izgradnju i rekonstrukciju UKC Kragujevac. Obrazloženje: „nastale su suštinske promene tržišnih uslova koje onemogućavaju normalno
izvršenje ugovora”. U prevodu – za Kragujevac nema para! A gde su odmah zatim pronađene za Pazar i Leskovac?
Inače, poništeni tender raspisan je dve godine ranije, u januaru 2021. godine. Da bi se napravila predstava da Kragujevac nije otpisan raspisan je novi tender i u junu potpisan ugovor sa jednim novosadskim institutom da radi novu tehničku dokumentaciju, ministarka Danica Grujičić procenila je da će ona biti gotova za trista dana i najavila da bi dogodine mogla da počne izgradnja 22 hiljade kvadratnih metara novog i rekonstrukcija 14 hiljada postojećeg prostora kragujevačkog Kliničkog centra.
Ako i bude tako, ući će se u devetnaestu godinu od najave modernizacije sva četiri klinička centra u Srbiji, s tim što je ona u Nišu završena još 2017, u Beogradu i Novom Sadu dosta je urađeno i dalje se radi, jedino je Kragujevac ostao netaknut.
Prvi projekat, za koji je bila angažovana ugledna italijanska firma, kompletno je bio gotov još 2009. godine, ali su rekonstrukcija i dogradnja ovdašnjeg kliničkog centra ostali samo na papirima.
Prvo je kilavila prethodna dosovska vlast, onda naprednjacima Kragujevac nije bio ni na vidiku, da bi tek 2016. Aleksandar Vučić kao premijer, obrazlažući budžet za narednu godinu, najavio da je planirano 29 miliona evra za Klinički centar Kragujevac. Onda je 2017. taj iznos povećao na 44 miliona i obećao da radovi kreću u septembru te godine. Zatim su se ređale nove najave, od jeseni do proleća, pa oko Vidovdana 2022. i hronologija tih „pustih” obećanja iz Vučićevih usta išla je bar
tri-četiri puta godišnje, a istovremeno je rastao i iznos pripremljenih para – sve do nekih 50 miliona evra.
I „Čika Dača” u čekaonici
Na dan Sretenja ove godine Vučić je u Kragujevcu imao još jednu bombastičnu vest za Šumadince. Citat: „Za novi stadion Čika Dača dobijena je građevinska dozvola, završena je sva projektna dokumentacija i radovi će početi za tri meseca”. Znači, sredinom juna kreće rušenje starog i na istom mestu počinje izgradnja novog stadiona. Ipak, 27. maja, kada je u Kragujevcu održana izborna skupština Srpske napredne stranke, Vučić je malo pomerio taj rok. Rekao je: „Gradili smo puteve, pruge, bolnice,
škole… Ovde u Kragujevcu u septembru ćemo izgraditi najlepši stadion u Srbiji”. Malo morgen, kako bi nekada rekao počivši Slobodan Milošević.
Od letošnjih radova nije bilo ništa, ali je nastala frka gde će igrati fudbaleri „Radničkog” kao domaćini kada „Čika Dača” bude porušen. Sportski funkcioneri bacili su se u potragu za igralištem i rešenje je nađeno: u selu Donja Trnava biznismen Bratislav Milanović napravio je sportski centar u čijem sastavu je i fudbalski teren i on se saglasio da može da ga koristi kragujevački klub.
Međutim, stari „Čika Dača” nije ni pipnut i jesenji deo prvenstva „Radnički” igra na njemu. A šta će biti od proleća – e, to je daleka budućnost.
Kada su „Kragujevačke” u julu ove godine pitale Ministarstvo za javna ulaganja o sudbini ove investicije, od šefa Marka Blagojevića dobile su pisani odgovor „da će radovi na izgradnji stadiona početi do kraja 2023. godine”. Da se obećanje ispuni ima fore još dva meseca.
Novi stadion projektovan je za 20 hiljada gledalaca i, kako je objašnjeno, na njemu će moći da se odigravaju međunarodne utakmice najvišeg ranga (samo treba imati klub tog ranga), a slikajući se sa njegovom maketom na raznim televizijama, predsednik je govorio da će biti najlepši u zemlji. Naravno, posle onog nacionalnog u Surčinu. Kaže da će da liči na „Alijanc arenu” u Minhenu. Po poslednjoj Vučićevoj proceni koštaće 95 miliona evra (skoro kao dva klinička centra prim. aut.).
Bez dileme, fudbalski stadioni biće veliko poglavlje u memoarima Aleksandra Vučića. Manija njihove gradnje drpila ga je pre nekoliko godina najavom da će uz novi nacionalni praviti stadione u Zaječaru, Leskovcu, Subotici, Loznici, Kraljevu, Vranju… Naravno, i u Kragujevcu. I u to vreme kada se fudbal u Srbiji igra na nivou treće i četvrte engleske ili nemačke lige.
Doduše, ideja za rekonstrukciju „Čika Dače”, koji je sagrađen 1957. godine, bila je i ranije, u vreme vladavine Veroljuba Stevanovića, ali mnogo skromnije – da se nadgradi istočna tribina, pokrije zapadna i uvede rasveta. Onda su na scenu stupili naprednjaci sa predlogom da se poveća kapacitet stadiona na 25 hiljada gledalaca, pa je raspisan i tender za projekat rekonstrukcije uz najavu da će svi radovi biti gotovi do 2021. godine.
Od radova nije bilo ništa, da bi se u septembru 2020. Aleksandar Vučić dosetio da i u Kragujevcu treba graditi potpuno novi stadion, plus tri natkrivena pomoćna terena, takozvani „baloni”. Tada je vrednost radova procenjena na 40 miliona evra, potom je lično Vučić cenu digao na 70 miliona, a po poslednjoj verziji doguralo se do 95 miliona evra.
Kada bi te pare postojale realno, a ne samo u predsednikovim sanjarenjima, najbolje bi bilo da se ulože u štošta drugo mnogo potrebnije Kragujevcu. Međutim, pošto nema ni para ni novog stadiona, od Vučića imamo samo šarene laže.
Deponija do Svetog Nikole 2021.
Još jedan citat (obećanje) Aleksandra Vučića iz oktobra 2020. godine: „Kragujevac i Niš su gradovi u kojima se planira izgradnja modernih regionalnih deponija. Deponije u Kragujevcu i Nišu biće gotove do 19. decembra 2021. godine”. Slučajno ili ne – baš do Svetog Nikole.
Ove državne investicije najavljene su kao deo su velikog nacionalnog projekta „Čista Srbija” koji se realizuje od 2020. do 2025. godine, njegova vrednost je 3,5 milijarde evra, a kreditor celog posla je kineska korporacija CBRS.
Da sve pojasne, u Kragujevac su marta 2021. došli predsednik Vučić i tadašnji ministar građevinarstva Tomislav Momirović, koji je rekao da je za izgradnju regionalne deponije sa spalionicom opredeljeno 118 miliona evra. Dopunu informacije dao je gradonačelnik Nikola Dašić: „Početak radova očekuje se ove godine (2021.), u toku je pripremena faza i formiranje regionalnog preduzeća za upravljanje deponijom”.
Tada je na sajtu Ministarstva o novoj deponiji u Kragujevcu napisano: „Planirana je izgradnja regionalnog centra za upravljanje komunalnim otpadom sa termovalorizatorom (postrojenje za preradu čvrstog komunalnog otpada) kapaciteta 250 tona na dan, sa svim pratećim sadržajima. Termovalorizator će proizvoditi električnu energiju i toplu vodu koja se može koristiti za grejanje objekata. Predviđena je i sanacija postojeće nesanitarne deponije u Kragujevcu. Regionalnom centru Kragujevac
priključiće se i opštine Knić, Topola, Rača Aranđelovac, Gornji Milanovac, Rekovac i Batočina”.
Sve je lepo sročeno, ali džabe. Do oktobra 2023. ne da ništa nije urađeno, nego se nova deponija i ne pominje – bar u javnom spektru. Za to vreme smetlište u Jovanovcu raste i pravi se sve veće brdo koje menja reljef površine nadomak grada. Od svega je gore i po bezbednost veoma opasno što Jovanovac nije samo ekološka bomba, već i mesto potencijalno velikog praska, eksplozije – bukne li ogromna količina zapaljivog metana koji se nagomilao u utrobi smetlišta raspadanjem organskih materija.
Bukvalno bi to bila katastrofa za grad.
Inače, nova deponija sa spalionicom i drugim pratećim objektima trebalo bi da bude smeštena u velikoj uvali zvanoj Vitlište na tromeđi sela Maršić, Korman i Gornje Komarice. Ova lokacija u opticaju je još od 1986. godine, ali ništa nije urađeno zbog negodovanja meštana koji nisu hteli „đubre pred vratima”. Kasnije su urađeni neki polovični projekti, bilo je i donacija Južnomoravske regije iz Češke kojima je urađeno parče puta i jedan most, ali pravi poslovi tek predstoje. Da li će ih i kada
biti od predstavnika lokalne i centralne vlasti nema nagoveštaja.
Bajka o kanalizaciji
U srpsko-kineskom projektu „Čista Srbija” bila je i nova kanalizacija, od koje samo u Kragujevcu 360 kilometara, i dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u Cvetojevcu i u Stragarima.
Postavljanje novih kanalizacionih cevi počelo je u novembru 2021. godine, prvo u Beloševcu, pa u Maršiću, Petrovcu, Erdeču, Ilićevu, Opornici, Stanovu, Vinogradima… Dakle, u prigradskim naseljima u kojima kanalizacije nije bilo, već su korišćene septičke jame ili su fekalije, prosto, ispuštane u rečice i potoke koji se svi ulivaju u Lepenicu na kojoj je nekada „Rada platno belela”. Bar pesma tako kaže. Prema podacima od pre dva meseca, do tada je bilo ukopano 22 kilometra
kanalizacionih cevi, a projekti su urađeni za 42 kilometra. Iz gradske uprave Kragujevca tvrdili su da će toliko biti i urađeno do kraja ove godine. Živi bili pa videli.
Kada je ovaj projekat predstavljen javnosti krajem 2020, rečeno je da su ta 42 kilometra samo prva faza radova koja će biti završena do kraja 2022, a da će te godine biti urađena projektna dokumentacija za svih 360 kilometara. Dakle, već se debelo kasni i u radovima i u projektovanju, a pošto bi ceo posao trebalo da bude gotov do 2025, trebalo bi da se radi ubitačnim tempom da bi plan bio ostvaren. Drugim rečima, to je izvan granica mogućnosti.
E, sad, stoji dilema da li je najavljenih 360 kilometara što nove, što zamena dotrajale kanalizacije bio realan plan ili je cifra naduvana da bi investicija delovala impozantnije. Ovu sumnju podgreva i zvaničan podatak da je grad već imao 365 kilometara kanalizacione mreže, pa bi sa novih 360 kilometara značilo da se on duplira. Sve je to, nažalost, u „sivoj zoni” državne investicione politike, posebno podatak da li će se sve tri i po milijarde evra kredita namenski iskoristiti.
Kada je reč o novim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda – informacija za javnost nema. Stara aparatura u Cvetojevcu još nekako raducka, a kada je instalirana bila je najsavremenija u nekadašnjoj Jugoslaviji. Ali, to beše još 1990. godine.
FILUM ostaje beskućnik
I opet se vraćamo sretenjskoj besedi Aleksandra Vučića ove godine u Kragujevcu. Uz sve druge „lepe vesti” za Kragujevčane, rekao je da će država da finansira projekat zgrade Filološko-umetničkog fakulteta i da će za tu investiciju odvojiti 8,5 miliona evra. Međutim, nekako istovremeno iz Ministarstva za javna ulaganja stiglo je obaveštenje da se FILUM nije našao u „paketu” fakulteta za koje će se graditi novi objekti iz kredita Banke za razvoj Saveta Evrope. Obrazloženje nije ni
bitno, jer će sve pare otići za beogradske visokoškolske ustanove – Geografski, Biološki, Elektrotehnički i Fakultet bezbednosti, plus za fakultete muzičkih, primenjenih i likovnih umetnosti.
Inače, bilo je čvrstih obećanja da će dom FILUM-a početi da se pravi 2022, kada fakultet navršava dvadeset godina rada, ali sve se svelo na „ludom radovanje”. Grad je državi u svojinu preneo 1,3 hektara placa za zgradu na lokaciji pored Ekonomskog fakulteta, ali tamo sada umesto građevine – raste korov. Navodno do odlaganja je došlo jer je projekat imao neke falinke. Gluposti! Pa, država je naručilac, ona daje projektne zadatke, a valjda postoji i revizija, pa se nedostaci mogu otkloniti.
Utisak je da se opet traže opravdanja za odlaganje radova.
A FILUM je beskućnik od nastanka 2002. godine. Svojevremeno su rađeni projekti za zgradu na mestu gde je podignuta javna garaža, pa se pregovaralo da se useli u napušteni Dom vojske, da se adaptira neki prostor u zapuštenim halama Kneževog arsenala i – od svega ništa. Studenti su razbacani na više mesta, između ostalih i u podrumske prostorije jedne osnovne škole, gde im se na glave izliva „tekućina” iz dotrajale kanalizacije. Zar to zaslužuju budući muzičari, slikari, profesori…?
Ovde nije kraj spiska šarenih laža od države Kragujevcu koje padaju na dušu Aleksandru Vučiću, jer je on neprestano, prekoračujući ovlašćenja koja mu daje Ustav kao predsedniku, svih ovih godina landarao po Srbiji i nudio „kule i gradove”. Za prozivku se sam napenalio pošto se pokazalo da manipuliše lažnim obećanjima.
U nabrajanju šarenih laža nije pomenuta obilaznica, a po ugovoru Vlade Srbije sa „Fijatom” do kraja 2015. trebalo je da budu završene dve – Severna i Južna. Sada se najavljuje početak izgradnje ove prve, ali samo pet kilometara od 22 planirana. Centri izvrsnosti, koje obični ljudi više prepoznaju kao banku matičnih ćelija, možda će biti završeni do sledećeg proleća, ali samo građevinski deo, pare za opremu tek treba nagrebati – a trebalo je da budu u funkciji još pre šest godina. Gradska
bolnica više se i ne pominje, izgradnju kružnog toka na Trgu Mala vaga kao državna investicija takođe je zaboravljena, put do Batočine vodi se kao gotov, mada nije „zapetljan” za Koridor 10.
Jeste napravljena nova zgrada za sve sudove i tužilaštva, zatvor u Petrovcu, Data centar. Bilo bi nefer reći da to nije dobro, jeste dobro, ali koliko realno oni doprinose boljem životu većine građana Kragujevca, koliko udovoljavaju njihovim dnevnim potrebama? Neka to sami Kragujevčani ocene.
Izvor: Link
