Pre desetak dana mediji, kako lokalni tako i oni koji pokrivaju širi prostor Srbije, dali su priličan publicitet vesti da je u toku takozvani rani javni uvid (javna rasprava) o Prostornom planu područja posebne namene sliva akumulacije Gruža i da on traje do 22. avgusta. Normalno je da je ovoj informaciji dat veliki značaj, jer radi se o dokumentu koji treba da bude pravni i plansko-urbanistički osnov za zaštitu glavnog izvorišta pijaće vode Kragujevca, a ono je već godinama ugroženo brojnim
faktorima rizika i preti opasnost da voda iz njega postane neupotrebljiva za ljude.
Ispostavilo se, međutim, da je posredi prevara ili podvala, svejedno – na isto se svodi. Autor ove dezinformacije je niko drugi do Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, čiji je aktuelni šef Goran Vesić i koje je zaduženo za izradu prostornih planova. Prevara se vrlo jednostavno otkriva jer kad se na sajtu Ministarstva otvori dokument pod naslovom „Prostorni plan… akumulacije Gruža”, u prvoj rečenici piše da se „pristupa izradi” narečenog plana.
Drugim rečima, plan tek treba da se radi, a tekst koji je objavljen je opisnog karaktera, navodi granice planskog područja, opis postojećeg stanja (što je sve od ranije poznato), ciljeve, koncepciju razvoja akumulacije… Dakle, ni po formi ni po sadržaju to nije prostorni plan, već nešto kao predfaza njegovog formulisanja i ovaj tekst potpisuje dr Saša Milijić, direktor Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije. Očigledno je Ministarstvo posao poverilo ovoj ustanovi, nije objavljeno ni
kada ni kako.
Prava informacija je da ćemo na stvarni i pravi Prostorni plan za akumulaciju Gruža, tačnije, prvo nanacrt dokumenta i dalje procedure – morati još da popričekamo. Koliko, to ni svevišnji ne zna.
Kašnjenje bez obrazloženja
Da pojasnimo ovu priču kroz hronologiju dešavanja. Vlada Srbije je 11. marta 2022. godine donela odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Gruža i za izradu nacrta ovog dokumenta dat je rok od godinu dana. Potom je trebalo da se organizuje jednomesečna javna rasprava, pa usvajanje Plana. Rok je iscureo u martu ove godine, iz ovlašćenog Ministarstva građevinarstva itd. nije bilo nikakvih vesti šta (ni)je urađeno i zašto se kasni, sve dok sada u avgustu nije
obznanjen javni uvid (u trajanju od trinaest dana i to usred leta).
U Vladinoj odluci navodi se da je „akumulacija Gruža jedna od ključnih akumulacija u zapadnomoravskom rečnom sistemu” i da je neophodno „plansko korišćenje izvorišta vodosnabdevanja, zaštita i uređenje slivnog područja u skladu sa zonama sanitarne zaštite, racionalno korišćenje i očuvanje prirodnih resusrsa” itd.
Opet je pokazano da državni organi imaju smisla za „lepo pisanje”, međutim praksa je daleko od lepe. I bez obzira što Ministarstvo nije uradilo nacrt Prostornog plana za Gružu, Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija” odreagovalo je na tekst koji je dat na rani javni uvid, jer se u njemu nagoveštavaju neki elementi Plana koji će tek da se piše.
Primedbe i sugestije glavnog „proizvođača” vode u Kragujevcu su konkretne i upozoravajuće i u pisanoj formi upućene su Ministarstvu građevinarstva.
Oštre primedbe „Vodovoda”
Prva primedba rukovodstva „Vodovoda” odnosi se na najavu „održivog ekološkog turizma” u slivu Gruža. „To je potpuno neprihvatljivo jer je akumulacija Gruža formirana sa osnovnom namenom vodosnabdevanja Kragujevca i usputnih naselja, pa promocija i bavljenje turizmom na području prve i druge zone sanitarne zaštite nije dozvoljena”, navode u „Vodovodu”.
Zatim, „kao jedan od ciljeva donošenja Plana uopšteno se navodi zaštita akumulacije, ali se ne pominju konkretne mere rešavanja ključnog problema, a to je uklanjanje bespravo izgrađenih objekata, restorana, terena za rekreaciju i drugih objekata u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite. Plan trenutno predviđa samo zabranu gradnje novih objekata, a ne pominje ishod pravosnažnih i izvršnih rešenja o uklanjanju (rušenju) bespravo podignutih objekata, a posebno onih koji su izgrađeni na državnom
zemljištu”, sledeća je primedba „Vodovoda”.
Treća primedba glasi: „Plan predviđa definisanje novih zona sanitarne zaštite izvorišta u skladu sa zatečenim uslovima. To nije moguće jer su važećim Pravilnikom o zonama sanitarne zaštite iz 2008. godine te zone na ovom području već definisane i uspostavljene”.
Istovremeno, Plan predviđa takozvanu kompenzaciju lokalnom stanovništvu zbog navodnog ograničenja u razvoju. To je krajnje čudno rešenje i nepoznato u režimu zaštite izvorišta prvog ranga u Republici Srbiji i Evropi, gde se ovakva izvorišta nalaze pod strogim nadzorom, bez mogućnosti pristupa njemu. To piše u četvrtoj primedbi „Vodovoda”, a poslednja, peta, formulisana je na sledeći način:
„U Planu se navode konflikti u prostoru, odnosno, sukob interesa između vodoprivrede i korisnika. JKP ’Vodovod i kanalizacija’ koristi akumulaciju za vodosnabdevanje građana zdravom pijaćom vodom, što je neprikosnoveno pravo i dužnost i u tom smislu nije u konfliktu sa privrednim subjektima, već oni ugrožavaju delatnost našeg preduzeća svojim delovanjem, odnosno nedelovanjem”.
Na snazi Plan iz 1976.
Od „Vodovoda” za sada – toliko. Da li će sastavljači Prostornog plana uvažiti neke od ovih primedbi verovatno će se znati tek kada bude gotov nacrt dokumenta. Ne zna se kada će to biti, ali će svakako biti prilika da se još vaga ono što planeri budu predložili.
Međutim, iskustvo govori o jednoj upozoravajućoj situaciji. Prostorni plan iste namene i potpuno istog naziva rađen je i 2011. godine, takođe po odluci Vlade Srbije, s tim što je posao tada bio poveren Republičkoj agenciji za prostorno planiranje. I onda je rok bio godinu dana, nacrt je završen tek 2013, ali Plan nikada nije usvojen, jer nisu mogli „da se slože rogovi u vreći”.
Gde su problemi i prepreke? Ceo sliv reke Gruža koji bi trebalo da bude obuhvaćen Prostornim planom posebne namene prostire se na teritorijama Kragujevca, Knića, Čačka i Gornjeg Milanovca, zahvata oko četrdeset sela u kojima živi oko trideset hiljada ljudi i interesi ove četiri lokalne zajednice veoma se razlikuju. Čačane i Gornjomilanovčane „boli briga” za Gružansko jezero jer sa njim nemaju nikakve dodirne tačke, Knićani su i te kako zainteresovani, ali ne za očuvanje akumulacije, već za
njegovu komercijalizaciju, posebno kroz razvoj turizma (uzgred, celo jezero je ne teritoriji opštine Knić), a Kragujevac koji je životno zainteresovan za Gružu – nema ama baš nikakve nadležnosti nad ovim izvorištem vode.
Drugim rečima, Čačku i Milanovcu ne idu u prilog nikakve restriktivne mere koje bi bile propisane Prostornim planom, Knić želi da profitira od jezera, ne mareći za to koliko razvoj etno turizma i bespravna gradnja ugrožavaju akumulaciju, dok je Kragujevac u poziciji nemog posmatrača zbivanja na koje ne može da utiče.
Takvi različiti interesi, plus uticaj raznih „važnih ljudi” koji su na obalama jezera bespravno sagradili vile, nikako nisu mogli da se usaglase, pa je država 2013. godine prihvatila najgore rešenje – da se već urađeni Prostorni plan stavi ad akta i da se sve iznova radi. Za to „iznova” trebalo je da prođe celih devet godina i tek 2022. odlučeno je da se „piše i crta” novi Prostorni plan za sliv Gruža, koji je sada na „ranom javnom uvidu”.
Takav, u najmanju ruku, neozbiljan odnos države prema Gružanskom jezeru doveo je do apsurda svoje vrste: i dan danas na snazi je Plan posebne namene sliva Gruža koji je usvojen još 1976. godine, kada je Gružansko jezero bilo samo jedna od opcija za vodosnabdevanje Kragujevca. Izgradnja brane počela je 1979, a voda sa Gruže potekla je 1984. godine, što će reći da država četiri decenije nije uspela da napravi jedan važan planski dokument, a ne zna se ni ka’ će.
Nikako ne umanjujući značaj Prostornog plana posebne namene za sliv Gruža, da je bilo odgovornog odnosa i dobre volje, pre svega one političke, jezero bi sve vreme postojanja moglo da ima efikasnu ekološku i svaku drugu zaštitu i ne bi bilo zagađeno u meri koliko je danas, da je poštovan Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće, koji je obavezujući državni akt. Jedan Pravilnik bio je iz 1978, a drugi, i danas važeći, je na snazi
od 2008. godine, mada su među njima neznatne razlike.
Pravilnikom su precizno određene tri zone sanitarne zaštite. Treća zona je najšira i ona obuhvata ceo sliv sa koga se jezero snabdeva vodom, odnosno reku Gružu i sve njene pritoke, druga je uža zona – područje širine 500 metara oko jezera, a prva ili zona neposredne zaštite je priobalno područje širine deset metara pri najvišem nivou vode u jezeru.
Za svaku od ovih zona Pravilnik propisuje šta nije dozvoljeno raditi i graditi. Tako je u trećoj zoni (kompletan sliv akumulacije) zabranjeno podzemno i nadzemno skladištenje opasnih materija, kao i njihova proizvodnja i prevoz ako postoji opasnost direktnog ili indirektnog unošenja u vodu, komercijalno skladištenje nafte i njenih derivata, izgradnja saobraćajnica bez kanala za odvod atmosferskih voda, eksploatacija radioaktivnih materija, nekontrolisano deponovanje svih vrsta otpada,
nekontrolisano krčenje šuma, bušotine koje prodiru u slojeve podzemnih voda…
Druga zona sanitarne zaštite obuhvata oko hiljadu hektara oko jezera i na tom području nisu dozvoljeni stambena gradnja, upotreba hemijskih preparata, pesticida, herbicida i insekticida, tečnog i čvrstog stajnjaka, uzgajanje i ispaša stoke, kampovanje, vašari i slična okupljanja, izgradnja sportskih i ugostiteljskih objekata, formiranje novih i proširenje postojećih grobalja…
Za prvu zonu važi sve što i za drugu plus zabrana postavljanja uređaja i opreme koji nisu u funkciji vodosnabdevanja, prilaz vozilima, korišćenje plovila na motorni pogon, održavanje sportova na vodi, kupanje, napajanje stoke, uzgajanje ribe u komercijalne svrhe… Pristup ovoj zoni dozvoljen je samo licima zaposlenim u „Vodovodu” i granice prve i druge zone moraju biti obeležene vidljivim oznakama.
Da li se i jedna od ovih zabrana poštuje? Ne, to je vidljivo „golim okom”. Zašto? Zato što opštinska uprava Knića koja gazduje poljoprivrednim i građevinskim zemljištem dozvoljava sve, a najpogubnija je divlja gradnja uz samo jezero, i zato što niz republičkih institucija (videti tekst uz ovaj) ne radi ono što im zakoni nalažu u oblasti zaštite, očuvanja i kontrole akumulacije čija je namena vodosnabdevanje.
Pored reke Gruže, u selu Donja Crnuća, rođen je i odrastao veliki pesnik Dobrica Erić, koji je spevao sledeći stih:
Pitaju me po belome svetu
kolika je ta rečica bajna
što je dično nazivate Gružom,
a ja kažem, i to ponosito,
vrlo mala, ali je značajna,
zato što se rimuje sa ružom.
Dragi Dobrice, izgleda da će od ruže samo trnje ostati.
ZAHTEVE „VODOVODA” NIKO NE ČUJE
Gluva država, gluva opština Knić
Uz primedbe na tekst koji je proglašen za Prostorni plan posebne namene sliva akumulacije Gruža, JKP „Vodovod i kanalizacija” dostavilo je i informaciju šta je sve činilo i kome se obraćalo radi zaštite jezera od zagađivanja, a reč je o najvećem i najvažnijem sistemu vodosnabdevanja u ovom delu Srbije.
Na početku se ističe „da je Akumulaciono jezero Gruža od formiranja do danas u više navrata bilo predmet kompleksnih mikrobioloških i hidrobioloških istraživanja i sva su pokazala da kvalitet vode u akumulaciji nije na zadovoljavajućem nivou i da je potrebno preduzeti različite mere zaštite kako bi se omogućila održiva eksploatacija”.
Navodi se da u priobalju akumulacije postoje bespravno podignuti objekti koji ugrožavaju zdravstvenu ispravnost vode za piće. Reč je o preko 200 vikendica, kuća za odmor i betonskih bedema, izgrađenih u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite, u kojima je svaka gradnja zabranjena, i preko sto postavljenih platformi i pontona na samoj vodi. Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija” duže od jedne decenije čini velike napore radi prevazilaženja ovih problema, ali očigledno bez uspeha, jer
izostaje podrška i reakcija državnih institucija, ali i opštine Knić, na čijoj se teritoriji nalazi akumulacija, stoji u objašnjenju koje je potpisao direktor Nebojša Jakovljević.
Dalje se podseća da je problem divlje gradnje uočen još oko 2000. godine, od 2007. je intenziviran, a traje i danas. Preduzeće je pokrenulo niz raznih postupaka protiv nesavesnih investitora i o tome obaveštavalo sve relevantne državne organe i javnost, ali je ostalo bez podrške institucija. Bespravno podignuti objekti stoje netaknuti, iako za 28 postoje izvršna rešenja o rušenju, ali opština Knić to ne čini. Posebno je uočljiv slučaj takozvanog „Ribarskog etno sela” sa 13 montažnih kuća
namenjenih etno turizmu, koje su postavljene u prvoj zoni sanitarne zaštite, odnosno uz samu vodu akumulacije.
Situaciju čini još alarmantnijom prisustvo motornih čamaca i glisera i sezonska masovna okupljanja posetilaca u neposrednoj blizini akumulacije.
U obaveštenju „Vodovoda” zatim se navodi da su se „u cilju očuvanja akumulacije i poštovanja propisa i zakona od 2000. godine do danas po više puta obraćali brojnim institucijama”, od kojih su navedene sledeće: inspekcijski organi opštine Knić, Republička sanitarna inspekcija, Republička vodoprivredna inspekcija, Republičko javno tužilaštvo, Republički inspektor za zaštitu životne sredine, Opštinsko javno tužilaštvo u Kragujevcu, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo zaštite životne sredine, nadležne uprave grada Kragujevca, Štab za vanredne situacije Šumadijskog upravnog okruga.
Zaključna rečenica u ovom obaveštenju glasi: JKP „Vodovod i kanalizacija” više nema mogućnosti da bilo kakvim pravnim aktom zaštiti svoje najveće izvorište. Bez pomoći i efikasne reakcije nadležnih ministarstava, dalja ekspanzija bespravne gradnje na ovom izvorištu dovešće u pitanje zdravlje i budućnost građana ovog regiona
Izvor: Link
