Kolekcionastvo je strast koju mogu da shvate samo oni koji se time bave. Batiša Ivović iz Topole jedan je od onih koji ima svoj hobi još iz detinjstva, a od njega decenijama ne odustaje. Bavi se sakupljanjem starog novca i kako kaže novčanice je prvo prikupljao od svojih predaka a onda su mu i prijatelji poklanjali, a nešto je novca ostalo i sa putovanja. Tako sada njegova zbirka starog novca broji na desetine primeraka od dvadesetih godina prošlog veka pa sve do danas.
– Prva novčanica je iz 1929. godine od sto dinara potom se tu nalazi većina novčanica iz godina koje su dolazile kasnije kako se smenjivao novac tako je ova zbirka i pravljena. Pored novčanica koje sam stalno dodavao ja sam odštampao i sve one novčanice koje su obeležile taj period uz detaljan opis izgleda, godinu kada je odštampana. Nešto novca je od prijatelja, rodjaka, nešto je ostalo u kući uglavnom su služile za igru kod dece a ja sam ih sačuvao od zaborava“, kaže Batiša Ivović za RINU.
On ističe da je na pripremi ove vredne zbirke novca radio petnaestak godina a pored novca on je sakupljao i značke, bonove, poštanske markice. U njegovoj kolekciji nalazi se i novac iz inostranstva.
Iako voćarima u srpskoj Toskani nije lako, u selima u okolini Topole ostalo je mnogo mladih ljudi koji nastavljaju da idu stopama svojih predaka, uzgajaju voće i prodaju ga. Marko Gavrilović iz Vinče je jedan od tih i kaže da iako situacija nije sjajna – nema odustajanja.
Ono što je primetno jeste da se sve više mladih ljudi okreće ovom poslu, pa selo iako malo ima čak deset vinarija.
Iako voćarima u srpskoj Toskani nije lako, u selima u okolini Topole ostalo je mnogo mladih ljudi koji nastavljaju da idu stopama svojih predaka, uzgajaju voće i prodaju ga. Marko Gavrilović iz Vinče je jedan od tih i kaže da iako situacija nije sjajna – nema odustajanja.
Ono što je primetno jeste da se sve više mladih ljudi okreće ovom poslu, pa selo iako malo ima čak deset vinarija.
Iako voćarima u srpskoj Toskani nije lako, u selima u okolini Topole ostalo je mnogo mladih ljudi koji nastavljaju da idu stopama svojih predaka, uzgajaju voće i prodaju ga. Marko Gavrilović iz Vinče je jedan od tih i kaže da iako situacija nije sjajna – nema odustajanja.
Ono što je primetno jeste da se sve više mladih ljudi okreće ovom poslu, pa selo iako malo ima čak deset vinarija.
– Nešto novca je ostalo kad smo putovali iz Madjarske, Češke, Bugarske, Rumunije uvek sam se trudio da upotpunim kolekciju i sakupljaću dok sam živ“, naglašava ovaj zaljubljenik u stare novčanice.
Pored lepote izrade novca i kvaliteta papira Batiša naglašava da je novac pre rata imao veću vrednost nego sada. NJegova kolekcija je od velike vrednosti ali Batiša Naglašava da je nikada ne bi prodao.
– Sakupljao sam kako bi se nekada neko setio tih lepih stvari. Ovo nema cenu i sačuvaću da se nekada neko podseti starih vremena, ima Narodna Banka imam i ja i ostaje mojim naslednicima u amanet“, odlučno kaže ovaj kolekcionar.
Inače, dinar je 12. decembra 1873. postao zvanični srpski novac, donošenjem Zakona o kovanju srpske srebrne monete a od tada do danas pratilo ga je nekoliko uspona i padova.
On ima milione i milijarde u svojoj kući
Sama kneginja Ljubica-Zorka znala je veoma dobro svoju ulogu i njoj se sasvim posvetila
Petrija je bila očeva mezimica… ponos i dika kneza Miloša Obrenovića, njegova najstarija ćerka i prvo dete koje je preživelo najranije detinjstvo. Odgajao ju je i vaspitao onako kako je i živeo – strogo i tradicionalno, bez preterane sentimentalnosti i nežnosti, ali to Petriju nije sprečilo da postane, svesno ili ne, dah promena i duh moderne Evrope koji je nepovratno stizao i u Srbiju.
Pogeldajte kako vam može pomoći ljuska od belog luka
Nekima se gubi svaki trag i istorija ih više ne spominje, dok se u zvanične nalaze o uzroku smrti drugih i dalje raspravlja
Izvor: Link
