Povodom najavljenog bojkota velikih trgovinskih lanaca, koji će se održati u petak, 31. januara, razgovarali smo sa vlasnicima šumadijskih supermarketa koji nisu na spisku za bojkot.
Ova situacija ne iznenađuje, jer potrošači već godinama nose teret visokih cena prehrambenih proizvoda. Od decembra 2019. do decembra 2024. godine, cena hrane u Srbiji porasla je za 61 odsto, dok je ukupna inflacija, u istom periodu, bila niža – oko 41 odsto.
Bojkot je pokrenut zbog nezadovoljstva potrošača, koji smatraju da su cene proizvoda u Srbiji nesrazmerno visoke u odnosu na razvijenija tržišta poput Nemačke i Austrije, iako mnogi proizvodi dolaze od istih proizvođača.
Izvor: Udruženje potrošača Efektiva, Instagram
U razgovoru sa vlasnicima trgovina „Trnava Promet“ Bratislavom Lazarčevićem i „Morava DTL“ Draganom Spasićem, saznali smo kako su ovi trgovci, uprkos izazovima koje donosi inflacija, uspeli da održe konkurentne cene i očuvaju kvalitet svojih usluga, pa nisu uvršteni na spisak onih koji će biti pogođeni bojkotom.
Na pitanje kako im polazi za rukom da zadrže konkurentne cene u vreme kada tržište i inflacija diktiraju visoke troškove, izjavili su:
„Već 36 godina poslujemo sa ciljem da našim kupcima obezbedimo najpovoljnije cene. Iako konkurencija često povećava cene, mi se trudimo da održimo minimalne marže, čak i kada to znači da naši profiti nisu veliki. Mi poslujemo na nuli i to je jedini podatak koji pokazuje naše poslovanje i usmerenost na ostvarivanje zadovoljstva, kako potrošača, tako i zaposlenih“ ističe Bratislav Lazarčević, vlasnik Trnave Promet.
„Mi se trudimo da se prilagođavamo tržištu i lokaciji na kojoj poslujemo i smatramo da je to ključ našeg poslovanja. Iako ne možemo potpuno kontrolisati rast cena proizvoda, naš cilj je da u što većoj meri očuvamo stabilnost cena i pružimo kupcima najpovoljnije uslove, uz minimalne marže, kako bi i dalje imali poverenja u nas.“ ističe Dragan Spasić, vlasnik Morava.
Izvor: Udruženje potrošača Efektiva, Instagram
Nakon što smo ih da li podržavaju inicijativu bojkota velikih trgovinskih lanaca, njihovi odgovori su ukazali na razumevanje nezadovoljstva potrošača, ali i na rezervisanost u vezi sa samim bojkotom. Oba trgovca saglasna su da su cene u Srbiji visoke.
„Razumem nezadovoljstvo potrošača zbog visokih cena. Cene su previsoke ali povećanje cena nije naša odluka, nabavne cene proizvoda određuju proizvođači. Naš cilj je da i dalje pružimo najpovoljnije cene i zato se trudimo da budemo što konkurentniji kada je reč o ceni“ – navodi Lazarčević.
„Slažem se da su cene visoke. Cena proizvoda zavisi od nabavnih cena istog. Mi se trudimo da zadržimo povoljne cene kroz minimalne marže, kako bi to što manje uticalo na naše kupce, ali bojkot bi trebalo po mom mišljenju da smanji marže kod trgovaca i da usmeri supermarket da se fokusiraju na to da im marža bude niža nego što je trenutno.“
Izvor: Udruženje potrošača Efektiva, Instagram
Kada je postavljeno pitanje da li će potrošači moći da očekuju povećanje cena u njihovim supermarketima, odgovori su bili jasni:
„Povećanje cena nije naša odluka, jer nabavne cene određuju proizvođači, a mi smo ti koji minimalnim maržama pokrivaju troškove države, grada i doprinose. Ipak, tokom svih ovih godina, naš glavni cilj bio je da potrošači budu zadovoljni cenama, jer smo domaći trgovci, a ne stranci,“ naglašava Lazarčević.
„Povećanje cena zavisi od odluka proizvođača, ali mi se trudimo da to što manje utiče na naše kupce. Iako ne možemo u potpunosti kontrolisati nabavne cene, naš cilj je da održimo uvek najniže marže i tako pružimo našim kupcima najpovoljnije cene” dodaje Spasić.
Na pitanje o tome da li smatraju da će bojkot uticati na smanjenje cena u supermarketima, odgovori su bili pragmatični.
„Da bi cene zaista pale, neophodno je da marketi smanje svoje marže. Samo na taj način možemo omogućiti potrošačima da kupuju proizvode po pristupačnim cenama” – navodi Lazarčević
Spasić se slaže, dodajući: „Bojkot bi trebalo da smanji cene. Supermarketi koji su bojkotovani trebalo bi da usmere svoje napore ka smanjenju marži.“
Zaključak iz njihovih odgovora ukazuje na to da, iako potpuno razumeju frustraciju potrošača i slažu se da su trenutne cene visoke, smatraju da bojkot tržišta nije dugoročno rešenje. Umesto toga, pozivaju na strateški pristup koji podrazumeva bolju regulaciju kao i smanjenje marži i održavanje stabilnosti u poslovanju, što bi omogućilo realne mogućnosti za smanjenje cena. U međuvremenu, oni nastavljaju da posluju sa minimalnim maržama, kako bi svojim kupcima obezbedili najpovoljnije uslove, uprkos ekonomskim izazovima.
Ovaj pristup, koji kombinuje odgovornost prema potrošačima sa težnjom za održivim poslovnim modelom, može poslužiti kao pozitivan primer u odnosu na druge učesnike na tržištu.
Možemo zaključiti da iako je njihov pristup razuman i odgovoran, pitanje je da li je održiv na duži rok, naročito u slučaju dalje nestabilnosti tržišta ili nepredvidivih ekonomskih šokova.
Ostaje da vidimo da li će bojkot građana uspeti, i ujedno pospešiti mrežu malih trgovinskih lanaca. Hoćemo li da zadržimo novac na lokalu, umesto da se sliva u Belgiju i Nemačku kroz velike hiper markete i uvozne proizvode?
