Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) objavio je da krastavci nisu “prešli” granicu zbog previsokog nivoa potencijalno štetne supstance – nakon čega je odlučeno da se data količina uništi.
Ovo nije usamljen slučaj. Početkom avgusta tovar srpskog čipsa nije distribuiran u Hrvatskoj, jer je sadržao visok nivo kancerogenog akrilamida.
Kako je pojasnio proizvođač Chips Way d.o.o, reč je o o 33 palete rebrastog čipsa paprika od 150 grama, za koje se prilikom carinjenja na analizi pokazala neusklađenost po pitanju niva akrilamida.
Nedugo zatim, sa hrvatske granice vraćene su i breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno.
Ipak, to nije prvi put da se pošiljka breskvi vraća nazad u našu zemlju. Početkom jula sa granice sa Slovenijom vraćene su breskve proizvedene takođe u Srbiji, zbog visoke koncentracije pesticida hlorpirifosa.
Krajem avgusta, sa granice sa Hrvatskom, zbog ostataka pesticida hlorpirifosa i potencijalnog rizika po zdravlje, vraćene su i šljive iz Srbije. Mesec dana ranije, sa iste granice nazad je stigla pošiljka dimljenog lososa zbog bakterije koja izaziva listeriozu (Listeria monocytogenes).
Povrat robe iz Srbije ne odnosi se samo na hranu, već i na druge proizvode kao što, recimo, papirne slamčice ili alkoholna pića. Iz tog razloga, građanima posledično deluje da nije retko da sa srpskom robom nešto nije u redu, te se opravdano pitaju koliko su bezbedni proizvodi koje svakodnevno kupuju.
“Građani su u strahu jer se sa granica vraća roba zbog alarmantnih nivoa pesticida, ali i zbog izostanka odgovora na koji način se u Srbiji vrši kontrola namirnica. Iako Ministarstvo treba da odabere laboratorije koje će ispitivati proizvedenu hranu, javnosti i dalje nije poznato gde se testiranja obavljaju i kada“, ističe on.
On dodaje da osnovni problem zbog koga dolazi do pojačane koncentracije štetnih hemijskih supstanci predstavlja izostanak kontrole poljoprivrednih apoteka, odnosno količine preparata koje prodaju.
“S obzirom na to da postoji e-Uprava, u kojoj vlasnici prijavljuju svoja gazdinstva, nejasno je zašto se ne vrši nadzor nad tim šta i kome poljoprivredne apoteke prodaju, a sa druge strane šta se uvozi. Naime, ako jednom proizvođaču za jednu njivu ili voćnjak treba pola litra određenog preparata koji sadrži pesticide, apoteke ne bi smele da mu daju pet litara“, predočava Papović.
Lakoću nabavke hemijskih sredstava koje sadrže, recimo hlorpirifos, potvrđuje činjenica da je na internetu moguće poručiti proizvode kao što je, na primer Konzul, bez ostavljanja podataka o njivi na kojoj bi se primenjivao ili bilo kakvih bližih odrednica koje bi ograničile distribuciju.
Građane takođe zanima i kako proizvodi namenjeni izvozu prođu kontrolu prema parametrima u Srbiji, a onda se procena ne usaglasi sa kriterijumima zemlje u kojoj bi trebalo da se distribuiraju.
“Kod nas se ispituje prisustvo nekoliko vrsta pesticida, pet-šest, dok se u zemljama EU meri nivo desetina njih. Iz tog razloga ne dolazi do poklapanja rezultata, pa roba bude vraćena. U Srbiji se, očigledno, štedi na zdravlju potrošača“, kaže Papović.
Ipak, iz Ministarstva poljoprivrede kažu za Danas da Srbija nije jedina zemlja kojoj se roba povremeno vraća sa granica drugih država.
“Prilikom kontrole na graničnim prelazima pošiljki voća i povrća na ostatke pesticida, dolazi do otkrivanja neusaglašenih pošiljki sa čime se suočavaju sve zemlje. Pronalaženje pojedinačnih neusaglašenih pošiljki na ostatke pesticida nije razlog za zabranu uvoza voća i povrća iz zemlje iz koje je pošiljka poslata, već se u tom slučaju šalje obaveštenje upozorenja zemlji izvoznici, kao i ostalim zemljama. U tom smislu povećava se kontrola i nadzor nad tim pošiljkama“, navodi Ministarstvo.
To potvrđuju i podaci RASFF-a, iz kojih možemo videti da je početkom meseca Slovenija Hrvatskoj vratila pošiljku živinskog mesa zbog prisustva salmonele u pilećim krilcima.
Govoreći o okolnim zemljama, Turskoj se skoro svaki dan vraća različita roba, od voća, povrća i konditorskih proizvoda do kakaa i ribljih prerađevina. Sa druge strane, od početka septembra, ni jedna bugarska pošiljka nije imala problem da pređe granicu, a isto važi i za ceo jun i jul. Za Crnu Goru od početka godine nema pribeleženog povrata, dok je poslednji put roba proizvedena u Bosni i Hercegovini vraćena početkom aprila.
Kako se pravilno koriste sredstva za zaštitu bilja, poljoprivrednici bi trebalo da nauče posle Nove godine, do kada bi trebalo da bude završen pravilnik, najavili su u Ministarstvu poljoprivrede.
Počele vanredne kontrole, nesavesno ponašanje biće strogo kažnjeno
“Sve ono što otkrijemo i što pronađemo kao nedozvoljeno, što je suprotno zakonu, što je suprotno odlukama Ministarstva poljoprivrede, biće rigorozno procesuirano. Ovo nije pretnja, ovo je preporuka proizvođačima da se strogo drže pravila”, kaže direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević.
Potrošači u Srbiji nemaju razloga za strah od otrovne hrane, naglašava ministarka poljoprivrede jer se sve kontroliše i na njivi i u trgovinama. Kaže da pošiljke za izvoz kontroliše zemlja kojoj su namenjene.
“Mi vraćamo kamione dnevno svaki dan, samo što to javno ne objavljujemo, a ne objavljuju ni ti isti novinari kojima nije zanimljivo da objave da smo mi vratili kamion u Evropsku uniju, to je normalno. Pored toga što neko pokušava da namerno podigne paniku u narodu, mi smo krenuli u vanredne kontrole. Sada ćemo analizirati i ono što se izvozi iz zemlje, iako se to u principu ne radi“, ističe ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Srbija redovno usklađuje pravila o sredstvima za zaštitu bilja sa evropskim. Inače, evropski sistem za uzbunu dnevno beleži hiljade notifikacija o neusaglašenim pošiljkama. Srbiji ima tri za nekoliko nedelja.
Izvor: Link
