Dve visoko pozicionirane persone u Kragujevcu, rektor Univerziteta Nenad Filipović i direktor Kliničkog centra Slobodan Milisavljević, postali su akteri izborne trke i to obojica kao kandidati Srpske napredne stranke. Filipović je čak nosilac liste naprednjaka za izbor odbornika u Skupštini grada, njegovo ime biće prvo na listi, a Milisavljević je na drugom mestu (tek iza njih su stranačke perjanice Nikola Dašić, Biljana Ilić Stošić i Nataša Jovanović), ali je i na listi za narodne poslanike pod rednim brojem 26, piše nedeljnik „Kragujevačke“.
Ova vrsta političkog angažovanja dvojice fakultetskih profesora, mašinskog inženjera i lekara, uz to na rukovodećim mestima u institucijama visokog ranga, svakako su jaki izborni aduti još uvek vladajuće stranke. Naprednjaci su, nesporno, dobili velika pojačanja, bolje je reći – izdejstvovali su ih, jer su svesni da njihovim dosadašnjim partijskim uzdanicama u Kragujevcu pada poverenje kod građana i da su im potrebna nova lica za povećanje podrške celoj izbornoj listi. To je razumljivo i lako objašnjivo.
Međutim, pitanje je kako su dvojica univerzitetskih profesora, koji do sada nisu pokazivali političke aspiracije, dospeli na izborne liste SNS-a? Oni se o tome nisu javno izjašnjavali, osim što je Filipović na predstavljanju liste koju predvodi citirao poruku Džona Kenedija, koja se od silne upotrebe baš izlizala, „da ne čekamo šta država može da učini za nas, nego da vidimo šta mi možemo da učinimo za državu”. Popričekaće se eventualni učinci Filipovića i Milisavljevića „za državu”, ali pre toga imaju zadatak da nešto učine za stranku u borbi za očuvanje vlasti – i na lokalnom, i na nacionalnom nivou. Tačnije, oni moraju da se oduže – ne celoj stranci, već glavnom šefu i njegovoj sviti, a „dug” se sastoji u tome što „ni pod razno” nisu mogli da se nađu na funkcijama rektora i direktora dok za to od njih nisu dobili zeleno svetlo.
Zar treba objašnjavati po kom modelu u Srbiji funkcioniše kadrovska politika, naročito kada se postavljaju čelni ljudi u važnim ustanovama „pod šapom” države.
„Poguran” izbor rektora
Da li su Filipović i Milisavljević „zamoljeni” da se upišu na izbornu listu naprednjaka, da li im je obećana neka protivusluga, ili su već dovoljno dobili time što su visoki državni nameštenici – može samo da se nagađa, ali najmanje za poverovati je da su sami zakucali na partijska vrata i rekli: mi bismo (odnosno ja bih) da budemo vaš izborni kandidat. Tim pre što, koliko je poznato, nisu članovi stranke.
Kako god bilo, pravo je svakoga da bude aktivni izborni subjekt, samo pitanje je koliko to čini isključivo svojom voljom, na osnovu ličnih političkih opredeljenja, a koliko je „naveden”, uslovljen ili čak – ucenjen ili pritisnut? Nikako ne osporavajući stručne i naučne kvaliteta Nenada Filipovića i Slobodana Milisavljevića, jer oni su višestruko potvrđeni, utisak je da su oni upali u mašinu koju politikolozi zovu -klijentelizam. Sasvim uprošćeno, vladar tebi malo moći, ti vladaru dubok naklon uz podršku uvek kad mu treba. Ti su klijent – štićenik, on je patron – tutor. Nešto kao „ja tebi vojvodo, ti meni serdare”, ali ne verbalno, već na delu.
Ako vratimo film nekoliko godina, podsetićemo se da je za rektorsku karijeru Nenada Filipovića vladar bio vrlo bitan. U junu 2018. godine tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević dekretom je razrešio rektora Nebojšu Arsenijevića, posle jedne žestoko isforsirane afere protiv njega, i vršilac dužnosti rektora postao je profesor Filipović.
E, onda je početkom decembra iste godine upriličen redovni izbor rektora, a jedini kandidat bio je Nenad Filipović, ali tajno glasanje članova Saveta univerziteta, koji je ovlašćen za donošenje ove odluke, dalo je rezultat osam „za” i 12 „protiv”. Dakle, izbora nije bilo, a od nekih članova Saveta procurele su tvrdnje da su protiv Filipovića bili upravo oni sa članskim kartama Srpske napredne stranke i još po neki koje su uspeli da „izlobiraju”, štaviše da je reč baš o kolegama sa njegovog Fakulteta inženjerskih nauka.
Kada su mediji to „provalili” bilo je demantija onih sa glasom „protiv”, ali već je bilo „prosuto perje iz jastuka”. Potrefilo se, međutim, da je odmah potom Aleksandar Vučić došao u Kragujevac, tačnije, prisustvovao je početku izgradnje „Simensove” fabrike u MAJND parku biznismena Bratislava Milanovića. Samo njih dvojica znaju šta su tada razgovarali, ali upućeni kažu da se posle toga sve preokrenulo. Nakon samo dve-tri nedelje ponovo se sastao Savet Univerziteta i onda su Filipovićev izbor podržali svi prisutni članovi, uz dva nevažeća glasa. Drugi mandat rektora dobio je 2021. i on ističe u decembru sledeće godine.
Autoritet za glasače
Doktora Slobodana Milisavljevića imenovala je Vlada Srbije za vršioca dužnosti direktora Univerzitetskog kliničkog centra 30. septembra 2021, pošto je dotadašnji direktor Predrag Sazdanović, inače deklarisani naprednjak, dobio „šut u vis” postavljanjem na mesto državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja.
Godinu dana ranije dr Milisavljevića odlikovao je Aleksandar Vučić zlatnom medaljom, jer je predvodio tim medicinskog osoblja iz Kragujevca, koji je pružio ogromnu pomoć bolnici u Novom Pazaru u saniranju velike zdravstvene krize tokom epidemije korona virusa. Priznanje je i te kako zasluženo, a da li je bilo i dovoljno za Vladinu odluku koja uvek ima partijsko-političku osnovu, da mu poveri rukovođenje jednog od četiri klinička centra u Srbiji?
Nema eksplicitnog odgovora, mada možda nešto govori to što je istovremeno kandidat za odbornika u Skupštini grada i poslanika u republičkom parlamentu. S obzirom da je na obe izborne liste veoma visoko pozicioniran, sigurno je da će dobiti oba mandata, a da li će ih prihvatiti – da ne nagađamo. Možda bi mu bilo previše da sedi u dve skupštinske sale, rukovodi velikim zdravstvenim centrom i radi kao grudni hirurg, a možda je samo prihvatio da uđe u biračku mašinu kako bi svojim autoritetom „povukao” ka uspehu dve liste Srpske napredne stranke. Sve liči da i ovde ima klijentelizma – malo suptilnijeg, ali perfidnog.
Neki mediji malo su se zaneli, pa su rektora Nenada Filipovića videli kao kandidata za novog gradonačelnika, mada pri predstavljanju izborne liste niko od naprednjaka to nije ni pomenuo. A zašto bi pominjao kada Filipović, iako jeste prvi na listi, nije planiran za prvog čoveka grada, naravno, ukoliko Srpska napredna stranka sa sadašnjim i eventualno budućim koalicionim partnerima bude obezbedila skupštinsku većinu. Upravo tome treba da doprinese prvopozicionirani rektor na naprednjačkoj listi, da bude nešto kao magnet za birače. Što se u narodu kaže – nijedan ručak nije za džabe.
A zašto bi Filipović i bio gradonačelnik? Da postane kopija poznatog pedijatra i dečjeg hirurga Zorana Radojičića, koji je u prethodnom mandatu bio gradonačelnik Beograda, ali tako što je po drveću kačio kućice za vrapce, a gradom je upravljao Goran Vesić. Ipak, izgleda da nekada moraš da budeš dopadljiv ukras u kampanji „prvog”, da podšprajcuješ njegov vokabular, a posle ćemo videti kud će koji „mili moji”. Svakome prema zaslugama.
IZVOR: Kragujevačke
Izvor: Link
