Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Sveta zemlja. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Čini mi se kao da nisam ni spavao, tek što smo legli a sat već zvoni za ustajanje. Ritam ubija, jak je pa i da sam zdrav a ne ovako povređen. Brzo sređivanje i ponovo pun gas ka Crkvi Hristovog groba jer danas od 10 sati Patrijarh Teofil II služi liturgiju a imamo i blagoslov da nakon liturgije odemo na organizovani prijem kod njega. Ulazimo u crkvu među prvima, dobar tajming a najviše i želja da prisustvujemo liturgiji. Zauzesmo mesto na klupi levo, tj ja sedoh jer ne mogu od bolova da stojim dugo. Ubrzo se napuni crkva i krenu liturgija, liturgija sa nekim Božanskim prizvukom. Kroz telo prolazi i ostavlja takvu mirnoću koju je teško opisati. Sa nama je i Miloš, naše gore list inače u Nemačkoj živi pa došao na hodočašće kao i mi. Pričestismo se kod oca Branislava koji je učestvovao u liturgiji. Nakom pričesta krenu litija iz crkve oko Kuvikije, Isusovog groba, tako šrto je prvo Patrijarh Jerusalimski Teofil II nosio krst na glavi u jednom krugu, a u drugom ga predade Episkopu pakračko-slavonskom Jovanu Ćulibrku, i time mu dade najveću važnost od svih svetovnih lica koja su prisustvovala liturgiji. Inače Episkop Jovan Ćulibrk je patrijarhov vikar, često boravi u Jerusalimu gdje predstavlja Odbor za Jasenovac. Tamo je takođe magistrirao na istoriografiji holokausta u Jugoslaviji, a trenutno radi na doktoratu vezanom za manje poznate aspekte antifašističke borbe u Jugoslaviji. Jovan (Ćulibrk) izuzetno je zanimljiva, obrazovana ličnost. Poznat je i kao padobranac u mantiji. Podoficir je i rezervista čuvene 63. padobranske brigade iz Niša, a do sada je uknjižio 140 skokova.
Završi se litija i onda svi, na čelu sa Teofilom II krenusmo ka Jerusalimskoj patrijaršiji. E to je tek premoćan osećaj, pada neka kišica, koju naravno ne osećaš jer si deo litije koja ide od Crkve Isusovog groba do Patrijaršije, uličicama kojima je Gospod, kao i veliki broj najsvetijih u našoj veri, hodao. Uđosmo u Patrijaršiju, se dosmo na stolice za prijem gde nas poslužiše sa malo nekog alkohola i bombonama. Teofil II održa pozdravni govor, a pored njega je sve vreme kraljevska porodica, i onda krenusmo da uzmemeo blagoslov od njega. Dobismo od njega poklon ikonicu Hristovu i sliku Hristovog groba. Krenuše onda grupe da se slikaju sa njim a mi u red da ugrabimo i sliku. Međutim pred kraj on krenu ka izlazu iako je ostalo još nekih grupa da se slikaju, a ja dobaci da smo iz Srbije i zamoli ga da se slika sa nama. On zastade kad ču da smo Srbi i pozva nas na slikanje. E kakav moćan osećaj, jednom i mi da se osećamo važni, da budemo „nebeski narod“… Ostadosmo još malo u obilasku Patrijaršije i onda krenusmo da nešto pojedemo i u šetnju po Starom gradu. Župac i Veljko iskukaše da se vrate u apartman a Miloš i Ja nastavismo sa šetnjom.
Pravac Al aksa, danas postoji šansa da se obiđe ova velika muslimanska svetinja, faktički druga po važnosti u muslimanskom svetu. Obezbeđenje je neverovatno, veliki broj do zuba naoružanih izraelskih vojnika koji ni malo ne deluju dobronamerno prema palestinskom stanovništvu, čak šta više, trude se da pokažu netrpeljivost. Saznadosmo da se u džamiju može ući samo na ulazu kod Zida plača i da imamo još 15 minuta dok ne zatvore kapiju, zato pun trk, mada ne smeš ni mnogo da trčiš da te neko ne overi, nego užurbano ka ulazu. Prođosmo detektor metala i krenusmo ka ulazu. Uspesmo u zadnjim trenutcima da uđemo u dvorište Al akse i krenusmo polako da ga obilazimo.
Al Aksa u bukvalnom prevodu sa arapskog jezika ime ove džamije glasi „najdalja džamija”.
Al Aksa se nalazi na Hramovnoj gori, mestu gde se nekada nalazio Jerusalimski hram. Ovaj hram je do temelja srušen u 1. veku, nakon neuspele jevrejske pobune protiv Rimljana. Nakon razaranja, Jevrejima je bio zabranjen ulazak u Jerusalim. Pošto su ga preoteli od hrišćanske Vizantije grad su zauzeli muslimani, koji su na mestu nekadašnjeg hrama sazidali džamiju. Zapadni zid koji opasuje uzvišenje na kome se nalazi Al Aksa, smatra se jedinim ostatkom Irodovog hrama i predstavlja najsvetije mesto za Jevreje koji ga nazivaju i Zidom plača.
Al Aksa se nalazi na brdu Moriji, gde je, prema Bibliji, praotac Avram (Ibrahim) doveo sina Isaka (Ishaka) da ga žrtvuje, kako bi pokazao svoju vernost Bogu. Ta stena se još uvek nalazi u sredini Al Akse. Jevrejski kralj Solomon na tom mestu u 10. veku pne podigao je Prvi veliki jerusalimski hram, koji su 586. godine pre Hrista porušili Vavilonci. Na istom mestu je krajem 6. veka pne ponovo izgrađen Drugi hram, ali on je porušen 70. godine (nove ere) od strane Rimljana.
Nakon muslimanskog osvajanja Jerusalima u 7. veku, omejadski halif Abdul Malik naredio je izgradnju islamske svetinje na ovom mestu. Prvobitno, na ovom mestu se nalazila mala kuća od strane pravednog halifa Omera, ali je 691. godine podignuta i Kupola na steni. Godine 705, Ali Valid I je podigao i Al Aksu, koja se nalazila u dvorištu nekadašnjeg hrama. Posle zemljotresa koji je Jerusalim pogodio 746. godine, džamija je potpuno uništena, a novu džamiju je obnovio abasidski halif El Mansur 754, te njegov naslednik Al Mahdi. Novi zemljotres koji je pogodio Jerusalim 1033. ponovo je uništio ovu džamiju. Dve godine kasnije fatimidski halif Ali az Zahir podigao je novu džamiju koja stoji na današnjem mestu. Nova džamija je bitnije proširena i ulepšana u odnosu na prethodne. Kada su krstaši osvojili Jerusalim 1099. godine, oni su džamijske prostorije koristili kao palatu sa crkvom, ali kada je Saladin ponovo osvojio Jerusalim 1187. godine, džamiji je vraćena stara funkcija. Kasnije tokom vremena, džamija je doživela više renoviranja, popravki i dopuna od strane vladajućih Ajubida, Mamluka, Osmanlija, te na kraju Jordanske države. Danas, Stari grad u Jerusalimu je pod izraelskom kontrolom, ali džamija ostaje pod upravom jordansko-palestinske islamske zajednice.
Sa platoa Al Akse jasno se vidi Zlatna kapija, koja je nekada zvana i Istočna. To je bila glavna kapija za ulazak u Jerusalim i Isus Hristos je kroz nju ušao na magaretu. Treba spomenuti da muslimani negiraju tvrdnju da se Al Aksa nalazi na mestu starozavetnog hrama. Za takvu tvrdnju, međutim, nema mnogo osnova.
Al aksa je impozantna građevina, Zlatna kupola daje tako moćan izgled da ostavlja bez daha. Iako je evidentno da smo turisti i da nismo muslimani ne predstavlja nikakvu nelagodu u obilasku džamije. Dođoh do ulaza da zamolim da me puste da uđem ali mi rekoše da je ulaz dozvoljen samo muslimanima, tako da nažalost ostadoh uskraćen njene unutrašnje lepote. Moćan izgled ali i moćan osećaj prisustva pored nje ispunjava dušu svakoga ko je obiđe. Još malo tumaramo po dvorištu kad krenuše čuvari da nas opominju da je vreme da se izađe. Krenusmo ka izlazu da dalje obilazimo svetinje Starog grada.
Naravno svratismo još jednom do Crkve Bogorodičinog groba, pa do Jermenske crkve koja je totalno drugačija od crkve u Hristovom grobu. Naiđosmo za vreme liturgije tako da odsedosmo da je odslušamo. Malo slikasmo i pogledasmo male ispovedaonice sa strane crkve. Odatle ponovo do Crkve Isusovog groba i onako slomljeni posle prenapornog dana krenusmo nazad ka apartmanu. Bukvalno padanje u krevet jer ni noge ne mogu više da izdrže.
Poslednji dan u Jerusalimu, budimo se, pakujemo se i krećemo da obiđemo Rokfelerov muzej u kome se čuvaju velike dragocenosti Izraela i Palestine. Muzej je impozantan i lepo je sad obilaziti ga kad imamo ozbiljno predznanje o relikvijama i artifaktima koji se tu čuvaju. Jedno dva sata ozbiljnog obilaženja i onako natovareni krenusmo ka autobuskoj stanici da hvatamo bus za Lođ da vidimo crkvu gde je bio sahranjen Sveti Đorđe i posle toga dalje ka Tel Avivu. Autobus polako prolazi kroz Jerusalim a u glavi lom od svega što videsmo i doživesmo. Jedno je sigurno, ovo je moja prva ali ne i poslednja poseta Jerusalimu, jer „punjenje“ organizma ovakvom energijom je neopisivo.
Galerija slika
Izvor: Link
