Prosečni broj radnih sati u nedelji u značajnoj meri varira od zemlje do zemlje u Evropi, a najnoviji podaci Evrostata pokazuju da je Srbija po tome pri vrhu liste, iza Crne Gore i Turske. U prošloj godini zaposleni u Turskoj su u proseku radili 42,9 sati nedeljno, u Crnoj Gori 42,8 sati, dok su u Srbiji radili nedeljno 42,3 sata.
Sindikati i poslodavci na različite načine tumače ove podatke. Prvi ističu da u javnom sektoru “nema probijanja radnih sati” osim u izolovanim slučajevima i da to što se radi duže od zakonom regulisanog radnog vremena od 40 sati nedeljno samo pokazuje da poslodavci u privatnom sektoru krše Zakona o radu. Drugi navode da ima više faktora koji utiču na to što se u Srbiji radi duže od onoga što je propisano, ali tvrde i da je u slučaju prekovremenog rada koji je evidentiran, to i dodatno plaćeno.
U čemu je paradoks?
Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je da podaci Evrostata o radnim satima pokazuju da se u Turskoj, Crnoj Gori i Srbiji radi duže od zakonom regulisanog radnog vremena od 40 sati, ali da se to ne odražava na plate.
– Mislim da tu ima vrlo malo prekovremenog rada, peraspodele radnih sati, a da se uglavnom radi o tome da poslodavci krše Zakon o radu i to je činjenica – rekao je Mihajlović za Euronews Srbija.
Da je reč o prekovremenom radu, navodi Mihajlović, onda bi i zarade bile veće.
– Imamo sve paradokse, najmanja je plata, a najveći prosek rada. Nema od tog velikog rada bar u ove tri zemlje, neke velike koristi za radnike – rekao je Mihajlović.
S druge strane, Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije kaže da verovatno više faktora utiče na to da se u Srbiji duže radi tokom sedmice.
– Evropa je drugačije postavila svoju ekonomiju, mi se i dalje baziramo na proizvodnji, a Evropa se ipak bazira na sofisticiranoj proizvodnji i uslugama, pa ako imate mogućnost automatizacije procesa onda je i olakšan rad i skraćuje se radno vreme. Kod nas su, nažalost, mašine negde stare po 30 godina, onda zaista ne možete ni efikasno da radite, a i veliki je nedostatak radne snage. Nekad ne možete za kratko vreme, na primer, da uradite neke stvari koje bi neko ko je obučen i vrstan mogao da uradi. U Srbiji nedostaje radna snaga i stručna radna snaga i to je veliki problem kod organizacije posla – rekla je Budimčević.
Prema njenim rečima, mnoge kompanije rade tako što preraspodeljuju radne sate u zavisnosti od potreba posla.
Da li se isplaćuje prekovremeni rad?
Zoran Mihajlović navodi da bi Inspekcija rada morala da kontroliše rad poslodavca i da bi trebalo da po prijavi interveniše svuda gde se ne plaća prekovremeni rad.
On je rekao da za razliku od javnog sektora gde je regulisan i rad na praznike i vikendom, i gde radnici za prekovremni rad dobijaju naknadu koju vide kroz platu, u privatnom sektoru ima velikih kršenja prava radnika, koji rade duže od onoga što je propisano, naročito kod “tzv. stranih investicija” gde im se prekovremeni rad nikada ne plati.
– Oni to što rade vrlo malo osete kroz platu. Pogotovo ove kineske, koreanske, indijske firme koje su tu kod nas drastično krše Zakon o radu i tu ima mnogo probijanja radnih sati. I u sektoru građevinarstva i u sektoru ugostiteljstva i usluga ima drastičnog kršenja prava radnika, odnosno probijanja tih sati, radi se sigurno i po 50 ili više od 50 sati tokom nedelje – rekao je Mihajlović.
Budimčević ipak ističe da prekovremeni rad ne može da bude pravilo i da se on uvodi samo u izuzetnim slučejvima kada poslodavac mora da organizuje posao koji treba da se uradi, na primer, kada stigne neka roba koja ne može da čeka istovar, a radnici imaju pravo na uvećanje 26% za svaki prekovremeni sat.
Ako je evidentiran, dodaje, to znači da je prekovremeni rad plaćen radnicima.
Koliko smo daleko od skraćenja radne nedelje?
On kaže da se u Srbiji po zakonu nedeljno radi 40 sati, ali da to ne mora da znači da se radi pet dana. Ističe da može da se radi i šest dana, ali po istom ključu radnih sati – tako da se radi pet dana po sedam sati i šesti dan po pet sati.
– Ono što je problem kod nas nije 40-časovna radna nedelja kao takva, koja jeste preterana, nego što je radni sat povezan sa zaradom. Ako biste smanjili trajanje radne nedelje ili radnog dana, smanjili biste i zarade koje su već jako niske. Drugo, ima mnogo neplaćenog prekovremenog rada za koji bi trebalo da bude nadležna inspekcija rada, a inspekcija rada je opet jedan organ koji je zaista u problemu što se tiče i kadrova i broja inspektora i čini mi se njihove obučenosti za obavljanje tog posla, tako da kad se sve to sabere dobijete jednu lošu situaciju – rekao je Urdarević.
Napominje i da je 40 sati rada nedeljno mnogo, s obzirom na razvoj tehnologije, dodajući da nijedan radnik nije produktivan vih 40 sati. Takođe, dodaje da se tu ne uračunava vreme dolaska i odlaska sa posla.
Profesor Urdarević je ukazao i na još jedan problem. Kako napominje, 40 sati rada obavezuje samo one koji su u radnom odnosu.
– Imamo i dosta onih lica koja rade na ugovoru o delu ili o privremenim i povremenim poslovima. Oni mogu da rade i po 12 sati dnevno, tako da je to u odnosu na neki evropski prosek jako puno – kaže Urdarević.
I dok u Srbiji, kako kaže Uljarević, zakon ne dozvoljava mogućnost da se isplati puna plata za manji broj radnih sati nedeljno po zakonu, u Evropi idu na smanjenje radnih časova iz razloga i boljeg balansiranja porodičnih i radnih obaveza.
– Verovatno i zbog zdravijeg stanovništva jer manje opterećenje na radu bi trebalo da znači da imate više vremena i za sebe i za porodične obaveze i za neke vaše hobije, opet niste pod stresom i stalnom tenzijom. To kod nas još uvek nije tako, kad tu dodate i slab inspekcijski nadzor, kad dodate određeni broj prekovremenih sati koji se ne plaćaju, veliki broj lica koja rade van radnog odnosa, e tu je problem. To je ozbiljno pitanje, odavno je trebalo time se pozabaviti, s obzirom na društveno-ekonomsko uređenje svih država bivše Jugoslavije, uglavnom onih koje nisu članice EU, teško je očekivati da će tu doći do nekog pomeranja u korist zaposlenosti u skorije vreme – zaključio je Urdarević.
Koliko sati nedeljno se radi u Evropi?
Četvorodnevne nedelje sa istim opterećenjem takođe su bile na probi u nekoliko zemalja. U 2022. godini, zaposleni ljudi u EU starosti od 20-64 godine radili su u proseku 36,2 sata nedeljno. Ovo je 24 minuta manje od cifara pre pandemije iz 2019. godine.
U 2022, prosečan broj stvarnih sedmičnih radnih sati na glavnom poslu u EU kretao se od 32,4 sata u Holandiji do 39,7 sati u Grčkoj i Rumuniji. Ovo uključuje i radnike sa punim i nepunim radnim vremenom u dobi od 20-64 godine.
Ljudi u balkanskim zemljama rade najduže nedelje, a kada se uporede evropske zemlje za koje su ove informacije dostupne, Turska je imala najduže radne nedelje od 42,9 sati u 2020. godini. Iza Turske slede Crna Gora (42,8 sati, podaci iz 2020.) i Srbija (42,3 sata). To su zemlje sa prosečnim radnim nedeljama dužim od 40 sati.
Nakon Grčke i Rumunije slede Poljska (39,5 sati), Bugarska (39,2 sata) i Severna Makedonija (39 sati).
Na listi zemalja sa najkraćim prosečnim radnim nedeljama 2022. godine, su Holandija (32,4 sata), Austrija (33,7 sati), Norveška (34,1 sat) i Danska i Nemačka (obe po 34,6 sati).
Velika Britanija (36,4 sata u 2019.) imala je isti broj prosečnih radnih sati kao i EU. Francuska i Italija (obe 36,2 sata) imale su nešto niže brojke od EU. Ljudi u Španiji radili su 36,5 sati nedeljno, što je samo 6 minuta više od proseka u EU.
Nordijske zemalje imale kraće prosečne radne nedelje od proseka EU
Razlike u prosečnim radnim nedeljama među zemljama EU variraju u zavisnosti od vrste zaposlenja, odnosno sa punim ili nepunim radnim vremenom.
Kada se uračunaju Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) i zemlje kandidati za članstvo u EU, najdužu prosečnu radnu nedelju imala je Turska (46 sati), zatim Srbija (43,5 sati) i Crna Gora i Švajcarska (obe 43,4 sata).
Velika Britanija (41 sat, podaci iz 2019.) i Nemačka (39,5 sati) imale su više prosečnih radnih sati od EU (39,3) među radnicima sa punim radnim vremenom, dok su Italija (39,2 sata), Španija (39,1 sat) i Francuska (38,7 sati) imale niže brojke.
Za zaposlenje sa nepunim radnim vremenom, prosečna radna nedelja je varirala od 17,8 sati u Portugalu do 27 sati u Rumuniji u svim zemljama EU 2022. Prosek u EU je bio 21,8 sati.
Glas javnosti/ C01S
SKINI APLIKACIJU
Izvor: Link
