Koliko se štedi na materijalima za izgradnju puteva kako bi se napunili džepovi moćnika? Koliko često se prazne kontejneri? Koliko često se održavaju zelene površine? Da li digitalizacija puteva ima poentu ako su putevi puni rupa i zakrpa?
Kragujevac, nekadašnja prestonica Srbije, danas se suočava sa izazovima koji bude sumnje u njegovu težnju ka modernoj i uređenoj budućnosti. Ulice ovog grada, bivšeg centra automobilske industrije stare Jugoslavije, sada postavljaju pitanje: Da li je Kragujevac zaista postao slika moderne prestonice ili je ostao “kasaba” sa koracima u prošlosti?
Šetajući ulicama grada, primećuje se jasan kontrast između obećanja i stvarnosti. Grad, četvrti po veličini u Srbiji, suočava se s izazovima neuređenih puteva. Rupe na asfaltu postale su više od problema – one su postale sinonim za neuspeh u održavanju infrastrukture. Građani se osećaju zapostavljeno, a vlast, po dobrom staro običaju – ignoriše problem. Za običnog građanina, vožnja ulicama grada postala je poput video igrice, jer ipak treba izbeći svaku prepreku kako bi se i vozila sačuvala od propasti.
Upoređujući Kragujevac sa Beogradom, trenutnom prestonicom, pitamo se zašto se decenijama teži nečemu što nikako da postane stvarnost. Dok Beograd sija svojom arhitekturom, kulturnim sadržajem i razvijenom infrastrukturom, Kragujevac tone u senku prošlosti. Iako su razlozi za ovu situaciju mnogobrojni, čini se da je nedostatak političke volje i odlučnosti ključni faktor.
Osim toga, postavlja se pitanje kvaliteta izvedenih radova. Da li su rupe i katastrofalni putevi rezultat loše izvedenih radova ili nečeg drugog? Koliko se zapravo uštedi na materijalima i kvalitetu kako bi se “štedelo” na račun budžeta i, na kraju, napunili džepovi moćnika?
E da su samo rupe na putevima problem, gde bi nam kraj bio?!? Ali, ne! Često smo svedoci, prepunih kontejnera i đubreta koji se raznosi po ulicama, parkinzima i dečjim igralištima. Malo jači vetar i kese i đubre se raznose svuda redom. Da li je ovo problem koji gradska vlast može da reši? Da li je rešenje da đubretari rade noćne smene toliko teško za smisliti? Ma jok, ipak je bolje da kad rade, zakrče ulice i to uvek u terminu izmedju 15h i 17h, da se povratak kući sa posla dovoljno produži? Pitanje: “Koliko košta noćna smena?”
A zelene površine? Kragujeva je grad koji može da se pohvali zelenim površinama, ali ne i održavanjem istih. Za oborena stabla u parku tokom prethodnih nevremena čekalo se 8 dana da se palo drveće skloni. Da li je to realno? Pa deca se tu igraju! Suvišno je i pričati o redovnom košenju zelenih površina, jer bukvalno se treba samo okrenuti i videti na svakom koraku zarasle površine, koje odaju jasan utisak rugla i nekada čak i zmijarnika.
Ali, ko je zapravo kriv? Da li je odgovornost na političarima koji obećavaju promene svake izborne sezone, a rezultate ne ispunjavaju? Ili su građani sami odgovorni jer možda nisu dovoljno angažovani i glasni u zahtevima za bolju budućnost?
Kako bismo gradskim vlastima skrenuli pažnju na svakodnevne probleme koji ruše sliku grada, a koji otežavaju život kragujevčana, portal Pulsa Šumadije organizuje FOTO KONKURS pod nazivom “NAJVEĆE RUGLO U GRADU” i sprema nagradu od 5000 dinara za “najbolju” sliku!
Ohrabrujemo sve čitaoce portala i sugrađane da nam šalju svoje fotografije!
Sve uslove pročitajte na našim društvenim mrežama
Facebook
Instagram
