Na današnji dan, pre 24 godine, počelo je NATO bombardovanje na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu i Metohiji.
Bombardovanje je trajalo 78 dana.
24, marta 1999. godine u 19:45 započeti su vazdušni udari krstarećim raketama i avijacijom na više lokacija u Srbiji i Crnoj Gori.
Vazdušna dejstva trajala su 11 nedelja i za to vreme poginulo je 2 i po hiljade ljudi, uništeno 25 hiljada stambenih objekata, pričinjena materijalna šteta procenjena na 100 milijardi dolara.
Razoren je veliki deo infrastrukture, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
Više od 200 kragujevčana zadobilo je lakše i teže povrede, a na svu sreću nije bilo žrtava. Materijalna šteta je nesagledivih razmera, a fabrika “Zastava” je pretrpela najveće gubitke.
Muzej “21. oktobar” i Istorijski arhiv Šumadije su oštećeni prve večeri bombardovanja, 24. marta, kada je sa 2 “tomahavk” krstareće rakete pogođena kasarna “Milan Blagojević” u Šumaricama.
Sa više projektila, u noći između 8. i 9. aprila, dejstvovano je po objektima u “Zastavi”. Fabrika automobila i Energetika su bile pogođene, a bombe su razorile i deo Zastava kamiona. Pričinjena je i velika materijalna šteta na stambenim objektima u centru grada.
Najveća šteta pričinjena je u drugom bombardovanju “Zastave”, koje je bilo 12. aprila 1999. godine u noći između prvog i drugog dana Uskrsa.
Tada je fabriku pogodilo 14 avionskih projektila “vazduh-zemlja”, a jedan projektil koji je pao kod ulaza “Šest topola”, nije eksplodirao. Potpuno su razoreni “Kovačnica”, “Lakirnica”, zgrada Elektronsko-računarskog centra i “Alatnice”.
U noći 13 aprila, raketirano je vojno skladište rezervoara sa gorivom u selu Leskovac kod Knića, na koga je ispaljeno pet projektila koji su uništili ogromne količine goriva. A odmah sutradan, u ponoć između 14. i 15. aprila ispaljeno je osam projektila na objekte u blizini Železničke stanice.
Pošta na Aerodromu je pogođena u noći 9. maja, ali projektil nije eksplodirao.
Kasarna “Vojvoda Radomir Putnik” u centru Kragujevca, bile je meta NATO aviona 28. maja, i pogođena je sa tri projektila. Velika materijalna šteta na vojnim objektima se vidi i danas, 16 godina kasnije, a od detonacija su popucala mnoga stakla u centru grada.
Poslednji zabeležen napad na Kragujevac se dogodio 30. maja, kada je uništen antenski stub predajnika Radio Kragujevca koji se nalazio pored Instituta za strna žita. Špekulisalo se da je taj projektil bio namenjen neeksplodiranoj raketi u pošti na Aerodromu kako bi je aktivirao.
NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom.
Poseledice po zdravlje stanovništva i ekološke praktično su nemerljive.
Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno oko 6.000 osoba. Srušeni su mostovi, uništena infrastruktura, bombardovane škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, ambasada, spomenici kulture, crkve i manastiri, a gotovo da nema grada koji se nije našao na meti NATO bombi.
Posle teških pregovora i pritisaka, bombardovanje je, nakon 78 dana, okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma, u Kumanovu, 9. juna 1999. godine.
