Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Vasilija Velikog, u narodu poznatiji kao Mali Božić. U crkvenom kalendaru pravoslavnih vernika ovaj dan je obeležen crvenim slovom.
Sveti Vasilije Veliki arhiepiskop Kesarijski rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio se 15 godina u Atini filosofiji, retorici, astronomiji i svima ostalim svetskim naukama toga vremena.
Rođen je oko 330. godine, u uglednoj porodici u Cezareji, glavnom gradu Kapadokije, od oca Vasilija, i majke Emilije.
Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujevrja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre koje ima ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote.
Na Mali Božić, 14. januara ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.
Čuvene reči Vasilija Velikog kojim opisuje svoje duhovno buđenje:
„Traćio sam mnogo vremena na gluposti i proveo sam skoro celu svoju mladost u besplodnom radu, i privržen učenjima mudrosti koja je za Boga ludost. Iznenada, probudio sam se iz dubokog sna. Uvideo sam predivno svetlo jevanđeoske istine i prepoznao ništavnost mudrosti vladara ovog sveta.“
Centar „Sveti Vasilije Veliki” u Maršiću kraj Kragujevca
U selu postoji crkva posvećena Svetom Vasiliju Velikom i parohijski dom u kome svoje slobodno vreme provode deca ometena u razvoju. Brigu o ovoj deci vodi paroh maršićanski, protojerej Bojan Dimitrijević rođen 1975. godine.
U Maršiću ima 600 domova, a crkva, koja je počela da se zida još 1991. godine, konačno je podignuta 2008. godine.
Centar je otvoren s blagoslovom episkopa šumadijskog Jovana, a zbog korišćenja imena sveca u nazivu bilo je potrebno i odobrenje Sinoda Srpske pravoslavne crkve.
